ФОНД РОКФЕЛЕРА И ЊЕГОВ УТИЦАЈ НА МЕЂУНАРОДНУ ПОЛИТИКУ

Најважнији фондови који су створени у САД, мимо стереотипа и јавно одређених циљева, нису створени да би повећали добробит човечанства, већ да се боре за интересе банкарске елите и власника крупног капитала, а најчешће да буду ефикасно средство социјалног инжењеринга

Фондови су централна места у развоју идеологије „глобализма“, тврде бројни угледни истраживачи, јер су давали новац организацијама као што су Савет за међународне односе и Билдерберг група. На пример, Фонд Рокфелера је поред тога подржавао и мноштво организација и појединаца који су заступали филозофију „либералног интернационализма“, чији је циљ подршка спољне политике у оквиру идеологије новог светског поретка као и долазак до кадрова и организација способних да подрију „стари поредак“.
Ендрју Маршал за портал „globalresearch.ca“ види руку клана Рокфелера у стварању светске владе и новог светског поретка, што чине преко фондова, универзитета и организација које су не само створили него их и контролишу, укључујући Билдерберг групу, која се састоји од 130 представника елите Северне Америке и Западне Европе и има статус „неформалне мреже утицајних људи“. Неретко чланови ове групе имају, или су имали нацистички педигре, попут холандског принца Бернарда, који је до женидбе 1934. био члан нацистичке партије, а и радио је у немачком гиганту „И. Г. фарбен“ који је производио гас „циклон Б“ који се користио у концентрационим логорима за убијање људи. Група је финансирана од стране највећих америчких фондова (Рокфелер, Карнеги и Форд). Ови фондови су били мотор социјалног инжењеринга који је разбијао демократске заједнице, јер су представљали нерегулисану и неконтролисану концентрацију власти и богатства. Фондови су куповали талентоване људе, стварали јавно мнење о томе шта је достојно пажње људи.

[restrict]

ПОЛУГЕ ЗА МАНИПУЛАЦИЈУ ДРУШТВОМ Преко банака се контролише економија, а преко труста мозгова управља се политичким и спољнополитичким процесима, преко фондова они манипулишу друштвом у складу са сопственим плановима и интересима. Фондови ефикасно потиру границу између државног и приватног сектора, истовремено утичући на то шта ће се проучавати у области друштвених и хуманистичких наука. Збигњев Бжежински, геополитичар и бивши директор Савета за међународне односе, члан Билдерберг групе, али и с Дејвидом Рокфелером оснивач Трилатералне комисије, написао је да „потирање граница доприноси светској доминацији САД“ (тачније представника банкара који су за место живота изабрали ову државу).
Рокфелер и његов фонд и организације аутори су идеје смањења човечанства на „златну милијарду“. Интересантно је да када се појавила идеја о „златној милијарди“, сви су мислили да ће њу чинити Европљани, а сада се види да није тако. Белаца је остало тек осам посто на свету. Суштински умањење броја становника треба да доведе, како тврди руски историчар Андреј Фурсов, до доминације Јевреја, којих данас има 12 милиона и који су подељени на две групе: на Ашкеназе – источно-европске Јевреје, тачније Хазаре турског порекла, којих има 10 милиона, и Сефарде – шпанског порекла, којих има два милиона. Постоји и трећа група (према различитим подацима броји од 150.000 до 300.000) – тзв. римски Јевреји, који су се из Палестине преселили у Рим од I до III века наше ере и они представљају суперелиту (на пример клан Барух).
Фонд Рокфелера (Rockefeller Foundation) створен је 1913. године, истовремено са Федералним резервама, а познат је по томе што је финансирао научна истраживања у циљу стварања светске владе, а тог циља се није одрекао ни данас. На хиљаде научника и аналитичара добијају плате од Фонда, радећи за интересе клана Рокфелер. Фонд Рокфелерових је финансирао и развој нацизма у Немачкој преко Института Кајзера Вилхелма у Берлину. Тада су то називали нацистичка еугеника, јер су хтели да униште и стерилизују „безвредне људе“. Проблем је што „безвредни људи“ то не желе да прихвате, због чега је Рокфелеровима било потребно да све „упакују“ у еугенику и проблем пренасељености планете. Где год се чују приче о „планирању породице“ или о „проблему пренасељености“, треба знати да иза тих политика стоје и Рокфелери са својом светском владом који спроводе „политику депопулизације“ и „ликвидације сувишних људи“… Још 50-их година прошлог века уз помоћ Фонда Рокфелера основан је „Савет за питања пораста броја становника“, како би се контролисало рађање на планети.
У политици Фонда Рокфелера, после тога, није се ништа променило, осим што су се овој политици придружиле још неке личности, попут Била Гејтса, који је, на пример, учествовао на затвореној вечери у кући председника Универзитета Рокфелера Пола Нурса 2010. године, при чему је домаћин вечере био Дејвид Рокфелер. Осим Гејтса на вечери су били Ворен Бафет и други велики банкари и капиталисти. На овој вечери је донесена одлука о стварању Фонда којем је стављено на располагање 60 милијарди долара за пројекте смањења броја људи на планети и смањење рађања деце. На састанку је закључено „да је раст становништва потенцијално катастрофалан за екологију, социјалну у економску сферу“.
Године 1974. клан Рокфелерових ствара Трилатерлану комисију, како би уништили економије бројних држава и како би подстакли тзв. глобализацију, јер када нема државе или су њени политичари корумпирани, онда власници транснационалних корпорација и банака владају светом. Није било ниједне кризе од које клан Рокфелерових није имао корист. „Нафтни шок“ 1973. организовала је Билдерберг група, коју су Рокфелерови створили 50-их година XX века. Криза је штету свалила на арапске шеике, а после тога банке Рокфелера су постале највеће у свету. Потом је уследила тзв. дужничка криза, којом су на вештачки начин девалвирали националне валуте бројних држава попут Аргентине, Бразила и Мексика, а затим покуповали највреднија рудна богатства и компаније за мале паре.

ШИРЕЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕ Године 1939. заједно са браћом Нелсоном, Џоном Д. Трећим, Лоренсом и Винторпом, Дејвид Рокфелер и њихов фонд финансирали су потпуно тајно „истраживање мира и рата“ преко њујоршког Савета за међународне односе, најутицајнијим приватним аналитичким центром у САД за спољну политику, који су такође контролисали Рокфелери. Још до почетка Другог светског рат окупили су групу америчких научника да испланирају послератну светску империју, што је посведочио Хенри Луис, издавач листова „Тајм“ и „Лајф“, који је ово време назвао „америчким столећем“. Група је израдила програм преузимање глобалне империје од банкротираних Британаца, али из опреза су избегли да је назову империјом. Назвали су то „ширењем демократије“, слободе и америчког слободног предузетништва.
Поменути пројекат је значио да САД замењују Британску империју. Стварање Организације уједињених нација био је важан корак на том путу. Браћа Рокфелер су поклонили земљу на Менхетну за зграду УН (и ипак зарадили милијарде на околном земљишту које је било у њиховом власништву). То је био познати „рокфелеровски метод доброчинства“: помоћ се даје да повећа богатство и утицај породице.
После Другог светског рата Дејвид Рокфелер је доминирао у спољној политици САД и организовао је безбројне ратове у Африци, Јужној Америци и Азији. Клан Рокфелера је започео Хладни рат против СССР-а, али створио је и НАТО, како би задржао Западну Европу у вазалном положају. Како је то урађено описао је Вилијам Енгдал у књизи „Богови новца. Волстрит и смрт америчког века“, с намером да злочине против човечанства које је починио Дејвид Рокфелер остави забележеним.
Ако се добротворна делатност покреће љубављу према ближњима, то се не може рећи за грантове Фонда Рокфелер. До почетка Другог светског рата Фонд Рокфелера је финансирао биолошка истраживања у Институту Кајзера Вилхелма у Берлину. То је била нацистичка еугеника, тј. како створити савршену расу и како уништити или стерилизовати оне које су сматрали „недостојним“. Компанија „Стандард оил“ Рокфелера је кршила законодавство САД да би тајно достављала нацистичким оружаним снагама гориво за време Другог светског рата. После рата браћа Рокфелер организовали су долазак у САД и Канаду водећих нацистичких научника с документацијом и студијама насталим у ужасним експериментима на људима, како би их наставили (у области еугенике) у овим државама. Многи од тих научника радили су у тајном пројекту ЦИА „MK-Ultra“ (који је имао за циљ тражење и проучавање начина манипулације сазнањем, на пример, за врбовање агената или за коришћења психотропних хемијских средстава).
Године 1950. браћа Рокфелер су основали „Савет за питања становништва“, а ради популаризације еугенике, маскиране бригом за контролом рађања. Рокфелери су такође одговорни за примену 70-их година прошлог века тајног пројекта владе САД, којим је руководио саветник за националну безбедност Кисинџер, а пројект је носио кодно име NSSM-200 (Потенцијалне последице раста становништва у миру за безбедност САД и прекоокеанске интересе). Пројекат је полазио од претпоставке да раст броја становника у земљама у развоју које поседују стратешке сировине попут нафте и различитих минерала и руда представља „опасност за националну безбедност САД“, јер ће трошити ресурсе који су потребни САД. Зато су у оквиру пројекта развили програм смањења светског становништва, између осталих, и условљавањем америчке помоћи. Такође, 70-их година прошлог века Фонд Рокфелера је финансирао програм развоја вакцине за стерилизацију жена, чиме су ударили на сам темељ опстанка човечанства. Фонд Рокфелера је одговоран и за читав низ генетских манипулација компаније „Монсанто“, али и за финансирање истраживања на универзитетима пројеката усмерених на стварање „генетског оружја“.
Богатство Рокфелерових се заснива на нафти и профитима (њихових) компанија као што су „Ексон мобајл“, „Шеврон“ и друге. Хенри Кисинџер, политички саветник Дејвида Рокфелера од 1954. године, био је увучен у све велике пројекте Рокфелера и заједно су одговорни за нафтни ембарго из 1973. држава ОПЕК. „Нафтни шок“ 1973–1974. изрежирала је Билдербешка група. У мају 1973. Дејвид Рокфелер је на састанку у Шведској, на годишњем сусрету Билдерберг групе, испланирао „нафтни шок“, а оптужили су „алаве арапске шеике“. „Нафтни шок“ је спасао амерички долар и допринео да се банке са Волстрита, укључујући и банку Дејвида Рокфелера „Чејс Менхетн“ преобрате у највеће банке на свету.
Вилијам Енгдал наводи у књизи „Столеће рата. Англо-америчка нафтна политика и Нови светски поредак“ документ где се види да је Кисинџер 1970. изложио светску стратегију Дејвида Рокфелера, при чему је јасно да има геополитичку визију: „Ако контролишете нафту, онда контролишете читаве државе, ако контролишете храну, онда контролишете народе, а ако контролишете новац, онда контролишете цео свет.“
Дејвид Рокфелер је био председник породичне банке „Чејс Менхетн“ и одговоран је што је потпредседник ове банке постао председник Федералног резервног система, за време председниковања Картера, да би изазвао кризу којом би се спасао долар од губљења вредности и донео нове зараде банкама са Волстрита, а н штету осталих држава света.
„Шок терапија“ Волкера „пуштена је“ у октобру 1979. године и створила је „дужничку кризу у државама трећег света“. Рокфелер је искористио дужничку кризу да би зауставио спровођење приватизације и девалвацију валута држава попут Аргентине, Бразила и Мексика. Рокфелер и његови пријатељи, као што је Џорџ Сорош, присвојили су затим најважнија богатства Аргентине, Бразила и Мексика за непримерено мали новац. Манипулација је била слична оној коју су 1881. извеле британске банке у Османској империји, када су фактички преузели контролу финансија султана, укључујући све порезе преко контроле османског државног дуга. Иначе, Дејвид Рокфелер је имао врло пријатељске односе са неким најсуровијим диктаторима у Јужној Америци, укључујући генерала Хорхеа Виделуа у Аргентини или Пиночеа у Чилеу, који су радили у интересу клана Рокфелер.

ТВОРАЦ ДУБОКЕ ДРЖАВЕ Ако данас говоримо о утицајној мрежи, коју неки аутори називају „дубоком државом“, онда са сигурношћу можемо рећи да је Дејвид Рокфелер „отац“ ове „државе“. Поступци „дубоке државе“ свакако заслужују епитет човекомрзачке, а не човекољубиве.
Поред тога клан Рокфелера активно учествује у међународној политици, било преко јавне финансијске подршке међународним организацијама и регионалних институција или, што је чешће, преко тајног финансирања и стварања организација као што су: група Билдерберг, Трилатерална комисија, Азијска заједница, Корпорација Карнеги, Савет за међународне односе, Институт Брукингса, Институт Петерсона, Институт тихоокеанских односа, Асоцијација спољне политике, Економски форум Давос, Лига нација, различити програми Уједињених нација, Група 30 (Г30), Савет за социјална истраживања итд.
Џон Рокфелер је родоначелник династије, а постао је милијардер захваљујући нафтној компанији „Стандард оил“ која је постала највећа нафтна корпорација САД. У XX веку корпорација се поделила у неколико мањих, али су се оне касније поново ујединиле у „Ексон мобајл“. Синови и унуци Џона Рокфелера имали су задатак да умноже капитал, што су и радили. Нелсон, старији брат Дејвида Рокфелера, био је познати политичар и током 1974–1977. обављао је дужност потпредседника САД у време председниковања Џералда Форда. Дејвид је изабрао да се бави бизнисом и направио је успешну каријеру у „Чејс Менхетн“ банци, у којој је био председник чак 20 година. Ова банка се ујединила са „Ј. П. Морган“ и сада носи име „Ј. П. Морган Чејс“.
Познати руски историчар Андреј Фурсов за портал marc-aureli.livejournal.com наводи да је идеја „златне милијарде“ (смањења људске популације на једну милијарду), како је замишљена пре 30 година, требало да доводе до дефинитивног пораза беле расе и доминације Јевреја, тачније Ашкеназа-Хазара. Управо због овог мотива клан Рокфелерових је финансирао генетска истраживања и еугенику. Фурсов каже: „Рокфелери као и већи део светске врхушке заговорници су смањења броја становника на планети до једне милијарде. Решење овог питања, између осталог, треба да се догоди уз помоћ сериозних медицинских и вирусолошких истраживања.“
Преко Фонда Рокфелера клан има утицај на многе институције и појединце. Фонд финансира и научна истраживања, у том смислу и на Харварду, Њујоршком универзитету, Јејлу, Колумбији, Масачусетском технолошком институту, Лондонској школи економије итд. Фонд директно финансира и два универзитета Рокфелера и Музеј Рокфелера у Јерусалиму.

[/restrict]