Аларм за Европу

Минхенско опипавање пулса глобалних политичких прилика и трендова: На (чувеној) Конференцији о безбедности у баварској престоници показао се, драстичније и драматичније него икад раније, раскол у западној фамилији – Европљани далеко више страхују од Трампове Америке него Путинове Русије

И кад није ту, а ове године га није било на (чувеној) Минхенској конференцији о безбедности, као да дух Владимира Путина лебди над овим традиционалним (педесет пети по реду) скупом, својеврсним сеизмографом политичких прилика и геостратешких стремљења у свету.
Ако, наиме, на интернету (Гуглу) укуцате назив овог скупа, обавезно „искочи“ (и) његов, Путинов, „пророчки“ и „историјски“ минхенски говор из 2007. године (пореде га с говором Винстона Черчила у Фултону, наговестио је еру Хладног рата), који је огласио крај (уз жестоку критику) униполарног света („недопустиво је да једна суперсила, на своју руку, одлучује о глобалним проблемима, игноришући интересе других, па и својих савезника“), констатовао рађање новог, мултиполарног, политичког поретка и обзнанио „тријумфалан“ улазак (повратак) Русије у светску арену.

(Не)очекивани резултат

Самоуверени минхенски наступ руског председника изазвао је прави политички потрес међу затеченим, и изненађеним, западњацима: тог часа, и с те стране, кренула је његова несустала политичка (и медијска) сатанизација и распламсала се, дотад пригушена, антируска хистерија. Она је, међутим, и после толиких година „зрачења“ јавности, остала, очигледно, у (драстичном) раскораку са расположењем грађана. „Шпигл“ је „завирио“ у истраживање регионалног бироа фондације „Фридрих Еберт“ за сарадњу и мир у Европи, под називом „Безбедносни радар 2019: аларм за Европу“, припремљеног управо за потребе овогодишњег минхенског скупа, и открио да је у очима Немаца Трампова Америка (далеко) опаснија од (извикано опасне) Путинове Русије: сваки други Немац види Сједињене Америчке Државе као претњу европској безбедности!
У очима многих Немаца ситуацију на Старом континенту (забрињавајуће) погоршава и ширење западне војне алијансе (НАТО), као и Европске уније . Анкета је, иначе, спроведена у више европских земаља, укључујући и Србију: Француској (и тамо је Трамп опаснији од Путина), Летонији, Пољкој и Украјини. У „Шпигловој“ информацији (број од 7. фебруара) се, поред осталог, констатује, и упозорава, да велико искушење за безбедност континента представља (и) незадовољство у земљама на источној страни њиховим политичким статусом: нису адекватно уважаване. То је уверење посебно наглашено међу учесницима анкете из Србије (85 процената), Украјине (74 одсто) и Пољске (67 процената).

[restrict]

Немачка на „линији ватре“

На овогодишњем минхенском скупу (минули викенд) у режији искусног немачког дипломате Волфганга Ишингера (годинама председава скупу) није било потреса онаквог интензитета какав је био онај (споменути) Путинов. Било је, међутим, потреса и драматичних напетости тамо где су, прошлих деценија, били незамисливи: у западној фамилији. Овогодишњи Минхен је постојећу раселину, и кризу, у трансатлантским односима, од уласка Доналда Трампа у Белу кућу, учинио драматично и драстично видљивом. И што је најгоре, у (званичном) Берлину верују, и страхују, да ће тај расцеп бивати, у годинама пред нама, с (највероватнијим) другим Трамповим мандатом, све понорнији: отворено је, и отвара се несустало, много опасних фронтова с једне и друге стране Атлантика!
А на опасној „линији ватре“ нашла се, најистуреније, и највише, с америчке стране нишањена, земља домаћин минхенског скупа, Немачка: из Вашингтона не престају да одапињу стреле према њој, а у Минхену је то јетко учинио Трампов изасланик, потпредседник Мајкл Пенс, разним поводима, до оних који могу звучати неочекивано и апсурдно: утицајни људи у вашингтонској администрацији открили су, наједном, да немачки аутомобили, укључујући и оне који се производе на америчком тлу, представљају опасност за националну безбедност Сједињених Америчких Држава!

Фронтални обрачун

Коментатор Баварске телевизије (политиколог Кристијан Хаке), која је директно преносила збивања у луксузном минхенском хотелу („Бајерише хоф“), констатује да је „арогантни“ Пенс говорио, обраћајући се више шефу у Вашингтону, као „неспорном лидеру света“, него скупу у Минхену, „патетично, националистички, манихејски и агресивно“, делећи свет на силе добра и зла, заповеднички захтевајући да се Немачка отараси енергетске зависности од Русије и обустави градњу „Северног тока 2“, којим ће се допремати руски гас, а да Европска унија, хитно и неодложно, престане да „опструише америчку политику санкција против убилачког режима“ у Техерану, који, ето, спрема „нови холокауст“.
Пословично уздржана и, у оваквим приликама (углавном) одмерена Ангела Меркел, упустила се овога пута у отворени, и фронтални, обрачун са спољном политиком (чак и тамо где га уопште није спомињала) Доналда Трампа. Огласила се против његових (америчких) једностраних потеза и подухвата (војно повлачење из Авганистана и Сирије) који савезнике и партнере, не обавештавајући их уопште о томе, остављају на цедилу, против раскидања нуклеарног споразума с Техераном, против кидања, пуног опасности, посебно за Европљане, уговора с Русима о ракетама средњег и кратког домета.

Шокирана Ангела

Критиковала је отворено изолационистичку политику садашње вашингтонске администрације, посебно њену трговинску политику, уз опаску да је „била шокирана“ изјавама америчких званичника да су немачки аутомобили претња националној безбедности САД. Упозорила је да се међународни политички поредак настао после Другог светског рата налази под великим притисцима и искушењима. И одмах констатовала: то не значи како га треба рушити.
На питање „ко ће покупити комадиће распадајућег светског поретка, одлучно је одговорила: ми, сви ми заједно и „зарадила“ снажан аплауз. Било је то, иначе, на трагу (њеног) наглашеног инсистирања на мултилатерализму, у чему је садржана директна критика Трамповог изолационализма и национализма: „Морамо се борити за Европу, морамо се борити за мултилатерализам, против оних који мисле да све могу сами.“
У одбацивању америчких критика на рачун енергетске зависности од Русије и захтева да обустави изградњу „Северног тока 2“ била је још директнија и изричитија: Русија је била поуздан партнер, док смо увозили гас, чак и у време Хладног рата, нема никаквог разлога да то не буде и сада, у далеко повољнијим условима и приликама, уз опаску да Американци производе течни гас (који натурају Европљанима) и питање: колико је он, уопште, исплатив. Бранила је и (уздрмани) НАТО, савез потребан Европљанима, као „склониште у олујним временима“ и гаранција њихове безбедности.

Две Америке у Минхену

Немачки медији су констатовали да су у Минхену наступиле, у веома бројној постави, „две Америке“. Ону „другу“, ближу немачком, и европском (политичком) срцу, представљали су Трампови (љути) политички противници, демократски конгресмени и сенатори. Њих је предводио Џо Бајден, звучно представљен као могући, и изгледни, кандидат демократа на председничким изборима. Он је тешио, и охрабривао Европљане (не остављамо вас саме, не остављајте ни ви нас саме), самоуверено тврдећи да „ово (с Трампом) пролази, ми долазимо“.
Бајден је, иначе, дао свој „прилог“ готово хистеричној антируској кампањи која је била (веома) гласна и у Минхену. Придружио се, констатујући да је реч о „земљи која пропада, па тиме бива агресивнија“, британском министру одбране Гевину Вилијамсону који је дан раније (минули петак) говорио о Русији као „старом непријатељу који се вратио“. У Минхену је, упркос тој чињеници, дошло до првог британско-руског сусрета на високом нивоу (заменици министара спољних послова) после годину дана „леденог мраза“ између Лондона и Москве.

Упозорења Сергеја Лаврова

Чест гост на минхенској трибини, руски шеф дипломатије Сергеј Лавров изненадио је организаторе неуобичајено кратком беседом. Иако је деловао прилично резигнирано, није заборавио да буде, очекивано, духовит. Више, истина, у одговору на новинарска питања, него у „официјелној“ речи. А ту је подсетио на прошла времена и паневропски дух, онај који је у европске интеграције укључивао и Русију, спомињући, у том контексту, нит која се протеже од генерала Шарла де Гола, преко Франсоа Митерана до Хелмута Кола.
Од бомбардовања Србије, проглашења косове самосталности и подстицања незаконите промене режима у Кијеву ствари су кренуле у супротном смеру. Паневропска агенда је пропала, заобилази се, и игнорише, међународно право, а Уједињене нације се замењују неком врстом ексклузивних клубова, Европска унија је, уз то, допустила да буде увучена у бескрајну конфронтацију с Русијом.
Лавров је искористио питање једног норвешког новинара хоће ли се сачувати политичка неутралност Арктика, да узврати (већ споменутом) британском министру одбране Вилијамсону. Ако мислите на нас, нема никаквог проблема, рекао је руски шеф дипломатије. Али ако сте слушали британског „министра рата, овај одбране“, (искусни дипломата може да направи само намерну „грешку“), и његово упозорење да, у том контексту, буде изван своје земље, изузимајући НАТО, онда се поставља питање: какав мандат има НАТО на Арктику?

Сајберски мачеви

Да ову минхенску причу завршимо укључујући у њу још једног високог госта с Далеког истока. Члан Политбироа кинеске Комунистичке партије задужен за међународне односе (хијерархијски виши ранг од шефа дипломатије) Јанг Ђијићи наступао је „кинески самоуверено“ и промишљено: учинио је све да распрши европска страховања од захукталог технолошког напретка сопствене земље.
Конкретан повод био је, очигледно, програмирано ширење паничног страха од кинеског телекомуникационог гиганта „Хуавеја“ и његовог најновијег мобилног телефона пете генерације. Вашингтонска администрација упозорава Европљане да никако не купују кинески телефон због прикривеног безбедносног ризика: кинеске власти га могу користити за опасно шпијунирање и сајбер упаде.
Ништа у овом рату за превласт у новим технологијама, с извлачењем сајберских мачева, у којем Запад полако али уочљиво посустаје за Кином, не би било необично да халабуку није подигла и страх од (кинеске) шпијунаже до паничних размера подстакла земља чија је Агенција за националну безбедност, по Сноуденовом открићу, шпијун без премца на глобалном (планетарном) нивоу, а која буквално шпијунира све и свакога.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *