Вера и народ

Да ли СПЦ негира постојање Срба католика у Дубровнику, Истри, Боки которској или то чини Римокатоличка црква која их прекрштава у Хрвате?

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ОДРЕДНИЦА О ВЕРОИСПОВЕСТИ Сретох у Врњачкој Бањи познаника пореклом из Тамнаве. Добар и имућан човек. После неколико речи о породици, он изнебуха каза: „Хоћу да пређем у муслиманску веру! Хоћу и даље да будем Србин. Нећу се одрећи српског језика и обичаја, али нећу више да будем православац.“ Упитах га зашто се одриче православља? Он рече: „Зато што Српска православна црква сматра Србима само оне Србе који су православне вере. Зашто ми она брани да будем Србин муслиманске вере? Ајде ти, као учен човек, кажи.“
[restrict]

Уставом државе Србије гарантована је слобода вероисповести. Свако може исповедати веру која му одговара и бити члан цркве коју та вера проповеда. Може бити и атеиста. Нико му не брани. Сходно томе Српска православна црква прихвата право сваког појединца на слободно изражавање вере. Србин може бирати које ће вере бити.

Не зависи од Српске православне цркве за коју ће се веру определити Србин или било који припадник другог народа. Никог она насилно не преводи у православље. Припадност вери није везана за припадност народу, али Српска православна црква највећу пажњу посвећује православним Србима, јер су јој они најбројнији верници. Као што Англиканска црква највећу пажњу посвећује Британцима.

У државним пописима који су рађени између два рата постојале су одреднице Србин Мојсијеве вере, Србин римокатоличке вере, Србин исламске вере, Србин православне вере. Тако је било до Другог светског рата, а затим је укинута одредница о вероисповести, а остала о националној припадности.

Муслимани су постали нација за време власти комуниста што је седамдесетих година прошлог века изазвало велике потресе у тадашњој СФРЈ, посебно између ондашњих социјалистичких република Македоније и Босне и Херцеговине.

Македонци су били против да се муслимани пишу великим М, док су другови комунисти из БиХ били за то да се муслимани пишу великим М, односно да буду признати као посебан народ. Знамо како се све завршило.

НОТОРНА ЛАЖ Данас се муслимани зову Бошњаци. Ако би им неко рекао да су они Срби исламске вере, не знам како би реаговали. У некадашњим партијским прегањањима нема, апсолутно, никакве кривице Српске православне цркве. То што други покушавају да је блате и окривљују зна се из које кухиње излази.

С времена на време Римска курија протури вест како Српска православна црква само Србе православне вере сматра Србима, а све Србе других вера не сматра Србима. Ноторна лаж. Да ли СПЦ негира постојање Срба католика у Дубровнику, Истри, Боки которској или то чини Римокатоличка црква која их прекрштава у Хрвате? Да не помињем насилна покрштавања православних Срба у римокатоличке „Хрвате“.

Где настаје проблем код новопечених верника? Не схватају да кад приме веру они прихватају и правила верског понашања коју та вера прописује. Ко прихвати ислам мора да научи Куран, иде у џамију и да се понаша по правилу које исламска вера прописује. Не можеш бити исламске вероисповести, а одлазити у православни храм на Свету литургију, крстити се, причешћивати се. Не може православни свештеник да улази у муслиманску кућу да свети водицу или сече славски колач, како будући „муслиман“ мој познаник замишља, кад самоуверено каже да се неће одрећи обичаја.

Као што има Јапанаца, Перуанаца, Француза православне вере, тако има и Срба свих вера. Јапанци и остали који су прихватили православну веру нису постали Срби. Остали су што су и пре били. Заједничко свима је: Свако од њих је припадник цркве чију веру исповеда и одлази у храмове који тим црквама припадају. Зато не треба кривити Српску православну цркву што највише брине о православним Србима. То јој је дужност. А ти мој познаниче, бирај веру која ти одговара. Може и другачије. Нек се они који желе врате вери прадедовској. Сви смо истог, српског порекла, сви истим, српским језиком разговарамо и пишемо. Ко жели нек се огласи као Србин. А питање вере? Брат је мио било које вере био!

Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Ко може нека помогне Милану Мартићу и генералима Милошевићу и Павковићу. Молимо се за здравље Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Будимо на страни божјег човека Арно Гујона. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.
[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *