ПЕНЗИЈА ЗА САВСКОГ ПРИНЦА

Легендарни Савски мост ускоро на новој локацији

Према речима главног градског урбанисте Милутина Фолића, мост ће свој други живот, након демонтаже, наставити на новој локацији, између новобеоградског Блока 44 и Аде Циганлије

Житељи престонице га називају „трамвајски“, док му је званично име – Савски мост. Направили су га Немци, али првобитно не да премосте Саву већ реку Тису, у близини Жабља. Њихове планове променило је минирање Моста краља Александра у Београду од стране Југословенске војске, због чега Немци одлучују да већ направљен мост монтирају на реци Сави и називају га „Принц Еуген“. У намери да га сруше при повлачењу из Београда 1944, окупатори су мост минирали. Његову даљу судбину променио је херојски подвиг учитеља Миладина Зарића, који је, будући да је живео у Карађорђевој улици, уочио шта Немци спремају. А познате су биле и прецизне позиције на којима су постављене мине. У последњи час, 20. октобра, након коначног повлачења немачких окупатора пред војницима Црвене армије, уз подршку ослободилаца Београда, Зарић је успео да пресече жицу која је водила до већ активираног детонатора! Немци су у неколико наврата потом покушали да мост сруше, гађајући га са стране Старог сајмишта. Међутим, црвеноармејци су мост прешли и заштитили га од рушења.
Одлуком градских власти легендарни Савски мост ускоро „одлази у пензију“. Према речима главног градског урбанисте Милутина Фолића, „мост је одслужио своје“, али ће након демонтаже наставити да живи на новој локацији. Како је Фолић појаснио, мост ће бити демонтиран и премештен између новобеоградског блока 44 и Аде Циганлије, где ће служити као бициклистички и пешачки мост, јер ни капацитетом ни квалитетом не удовољава ономе чему је служио досад.
Први међу градским урбанистима каже да ће демонтажа почети на лето или јесен јавним позивом за избор извођача тог посла. Остварење тог плана предвиђа се када се заврши изградња шина на Мосту преко Аде како би се створила алтернатива за прелазак трамваја.
Објављено је и да је конкурс за нови мост завршен прошле године и да ће, по усвојеном решењу, имати по две коловозне траке, трамвајске шине, бициклистичку и пешачку стазу, чак и видиковце!
„У наставку моста биће тунел који ће повезати савски и дунавски амфитеатар, потпуно нови саобраћајни потез од Новог Београда до Карабурме који ће центар града растеретити за 11 до 14 одсто од транзитног саобраћаја“, закључује Фолић.
Изградња новог моста, како се планира, трајаће најмање две до три године.

УКОРИЧЕНИ РИТМОВИ И ЖИЛЕ КУЦАВИЦЕ ПРЕСТОНИЦЕ

БЕОГРАД: ВРАТА ИСТОКА, КАПИЈА ЗАПАДА

Својеврсна енциклопедија о српском главном граду, с више од пет стотина фотографија – репрезентативно, капитално и вредно дело, у коме се представља Београд од постанка до данашњег дана је књига Катарине Колаковић, у издању куће „Evro Book“ из Београда.У првом делу, названом „Београд кроз векове“, дата је историја главног града од његових првих помена па до прве деценије 21. века, обогаћена фотографијама које на прави начин дочаравају богату прошлост некадашњег града на граници. У другом делу, „Београд данас“, кроз енциклопедијске одреднице и више од 350 аутентичних фотографија осликава се садашњи изглед града, његове најважније институције, улице, тргови, споменици културе, музеји, галерије, библиотеке, позоришта, манастири, цркве без којих се данас не може замислити ово важно место на туристичкој и културној мрежи Европе. „Када склопи корице монографије о Београду, сваки читалац ће бити свестан да је о овом граду понешто од досадашњег знања обновио, али и научио много чињеница које су му биле сасвим непознате. Уз важну напомену да је књига урађена занатски беспрекорно, слободно се може нагласити да је у питању добро осмишљен подухват који садржи обележја капиталног издавачког прегнућа“, забележио је проф. Радивој Радић.

МАГИЈА БЕЛОГ ГРАДА

Пуних педесет година Београд је био непресушна инспирација за писца и сликара Мому Капора. За живота је словио за једног од страсних заљубљеника у Београд, и ту огромну љубав и припадност граду преносио је у својим делима. У књизи Магија Београда (издавач је „Књига комерц“), писац свом својом инвентивношћу покушава, а то му је и пошло за руком, да дочара магију овог све урбанијег и модернијег велеграда. И не само то: Капор истински осећа ритмове Београда, жиле куцавице: Каленић пијацу, новобеоградски бувљак, ретке, још преостале кафане у којима се бистри политика, у којима се србује или европеизира… Ова књига је састављена од прича и одломака, анегдота и чудних биографија житеља овог града. У најкраћем – ово Капорово дело објашњава шта је то што се назива „духом Београда“. У ускожанровском смислу, пред читаоцима се налази књига прича човека који уме и има шта да исприповеда. И који је у себи на најлепши начин спојио традиционално и урбано, српско и светско. Књигу још интересантнијом чине ауторове илустрације.

ИЗМЕЂУ ДОМАЋЕГ И ТУЂЕГ БОГА

Београд је одувек био „кућа на путу“ са свим елементима које та својеврсна топографска одредница подразумева. На душу Београда кроз време, и на његов духовни пејзаж стваран током протеклих двадесетак векова, утицале су непрестане смене његових успона и страдања, продаје и препродаје, честе промене структуре становништва, сукоби цивилизација, вера и идеологија, које су се у њему на разнолике начине међусобно поништавале и тек понекад – сасвим ретко – за добро већине преплитале. Можда је зато његово трајање неретко било предмет опширних тумачења и разноликих сумирања, али, готово по правилу, без осврта на Другог, на оне који су такође креирали „београдску историју“. Наиме, у многим досадашњим описима Београда нису назначаване појаве које његову историју чине потпунијом (истинитијом), укључујући и то да је реч о месту на коме су, поред православних, и те како живели и неки други хришћани, као и муслимани и Јевреји. Исто важи и за њихове верске објекте чије су историје верни одраз збивања, која су, метафорично речено, запљускивала или, боље рећи, плавила град крај ушћа Саве у Дунав. О свему томе пише Зоран М. Јовановић у својој занимљивој и садржајној књизи Историја београдских светиња („Службени гласник“). Податак да ниједно црквено здање београдских хришћана није старије од стотину седамдесет година једна је од веродостојних слика историје Београда, града у којем је данас најстарији верски објекат Бајракли џамија, подигнута крајем XVII века, здање које је у време Краљевства Србије, у првој половини XVIII века, било претворено у катедралу Београдско-смедеревске бискупије…

Књиге посвећене Београду издвојио и представио Саша Францисти

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање