КАКО ОТКЉУЧАТИ МИР

Прилог одбрани права Србије

Пише Марина Чолић

Књига Живадина Јовановића „1244 – кључ мира у Европи“ побудила је значајну пажњу јавности не само својом темом – статус Покрајине Косово и Метохија као несумњиво најзначајније српско национално и државно питање на размеђу 20. и 21. века – већ и чињеницом да је аутор један од директних учесника и сведока преговора који су се одвијали у време док је био на дужности савезног министра за иностране послове СРЈ

Недавно је у Београду, у издању Српске књижевне задруге (СКЗ) и Београдског форума за свет равноправних, изашла из штампе књига „1244 – кључ мира у Европи“, аутора Живадина Јовановића, дипломате и министра иностраних послова Југославије (1998 –2000). Књига је побудила значајну пажњу јавности како због тога што је њена тема статус Покрајине Косово и Метохија, несумњиво најзначајније национално и државно питање на размеђу 20. и 21. века, тако и због чињенице да је аутор један од директних учесника и сведока преговора који су се одвијали у време док је био на дужности савезног министра за иностране послове СРЈ. У књижарским излозима се појавила у време вишемесечног застоја у преговорима делегација Београда и Приштине који се, почев од 2010. године, одвијају у Бриселу, под формалним покровитељством ЕУ.
Реч је о збирци хронолошки сложених чланака, интервјуа и јавних иступања аутора објављених у домаћим и страним медијима у периоду од 1997. до септембра 2018. године. Посебну пажњу привлаче интервјуи које је Јовановић дао реномираним медијима као што су париски „Монд“, франкфуртски „Франкфуртер алгемајне цајтунг“, бриселски „Соар“, прашко „Право“, шпански АБЦ, московска „Независнаја газета“, каирски „Ал Ахрам“, аргентинска „Елита“, затим мрежама Би-Би-Си, Си-Ен-Ен, Си-Би-Ес, Кинеској централној телевизији, „Ал Џазири“ и др.
Књига је подељена у пет поглавља – Време тероризма, Време агресије, Време илузија, Време отрежњавања и Прилози. Рецензенти су академик Владо Стругар, проф. Мило Ломпар и амбасадор Чедомир Штрбац, а уредници амбасадор Драгомир Вучићевић и књижевник Драган Лакићевић.
На промоцијама у Београду, Новом Саду, Суботици и другим градовима у Србији о књизи су говорили реномиране дипломате, научници, публицисти, генерали.

РИЗНИЦА ДОКУМЕНАТА Професор историје књижевности на Београдском универзитету Мило Ломпар сматра да књига одражава континуитет ставова аутора у заступању државотворног и националног интереса Србије и српског народа који се препознаје у његовом вишедеценијском дипломатском раду и јавним иступањима. Истицање значаја Резолуције СБ УН 1244, сматра проф. Ломпар, треба разумети као израз дугорочног али и актуелног погледа аутора на значај питања Косова и Метохије за Србију и српски народ, као и за однос према основним цивилизацијским тековинама као што су принципи међународног права, суверенитет и територијални интегритет, поштовање принципа неизменљивости међународно признатих граница… Питање Косова и Метохије дубоко задире у питање националне егзистенције и свести, а књига Живадина Јовановића снажно реафирмише државотворну традицију српског народа успостављену у 19. веку – наглашава, поред осталог, професор Ломпар. Као посебну вредност књиге он је истакао њен документарни карактер и чињеницу да садржи најважнија међународна документа која се односе на ово питање, у изворном облику.
Амбасадор Драгомир Вучићевић издваја залагање аутора да се Србија више окрене себи и својим дугорочним интересима, а мање обећањима и очекивањима од међународних фактора који се, како искуство показује, превасходно руководе својим егоистичним геополитичким циљевима, тежећи да Србију одврате од нормалних пријатељски односа с Русијом и да је, корак по корак, „volens noles“ увуку у НАТО чланство како су то већ учиниле или чине с другим бившим југословенским републикама (Црна Гора, Македонија). Амбасадор Вучићевић подсећа на став аутора да Србија треба да се држи основних принципа међународног права и одлука СБ УН, свидело се то некоме или не, да гради уравнотежене односе са свим важнијим међународним чиниоцима, а најпре с пријатељима који нису учествовали у НАТО агресији, нити су признали једнострану сецесију коју је Приштина прогласила 2008. Вучићевић издваја и став аутора да је Европска унија потребна Србији само онолико колико је Србија потребна Унији, те да је чланство у ЕУ легитиман циљ уколико није условљено одрицањем од суверенитета и територијалног интегритета. Праведно и одрживо решење за Косово и Метохију могуће је једино на основу поштовања принципа Повеље УН, Завршног документа ОЕБС-а из Хелсинкија (1975), Резолуције СБ УН 1244 и Устава Србије. Настојања да се Србији уценама наметну решења која представљају легализацију кршења тих принципа и одлука водили би продубљивању нестабилности и гомилању конфликтног потенцијала на Балкану и у Европи – указује амбасадор Вучићевић.
Реномирани српски историчар, члан Српске академије наука и уметности Владо Стругар је о књизи „1244 – кључ мира у Европи“ рекао да је права ризница докумената и анализа, незаобилазних за историчаре и аналитичаре који су посвећени утврђивању истине о Косову и Метохији, као најважнијем националном и државном питању Србије, као и о настојањима одређених западних сила да то питање искористе за експанзију свог хегемонизма на исток.
Генерал у пензији и професор геополитике Радован Радиновић тврди да Јовановић у парампарчад руши главни аргумент Запада да је Косово и Метохија изгубљено у рату и да Србија као поражена страна нема права да тражи окончање окупације од стране НАТО-а под окриљем УН, и враћање суспендованог уставног поретка како то произлази из резолуције СБ УН 1244. Геополитичари Запада добро знају да НАТО агресија 1999. није покренута због наводно угрожених људских права албанске националне мањине у српској покрајини Косово и Метохија. Прави разлози агресије су у геополитици ширења НАТО-а на исток, у успостављању пуне контроле и трајном распоређивању америчких и НАТО трупа у централном делу Балкана. „Косово и Метохија није питање људских права и ширења демократије, како су нас деценијама уверавали, већ је то превасходно геополитичко питање“, каже генерал Радиновић и закључује: „Ова књига омогућава да боље схватимо скорашњу историју, јер ко влада историјом тај влада садашњошћу, ко влада садашњошћу – влада и будућношћу.“
Најеминентији савремени српски исламолог, амбасадор Србије при Унеску, дипломата и теоретичар проф. Дарко Танасковић сматра да је дело „1244 – кључ мира у Европи“ драгоцен извор докумената, чињеница и незаобилазних сведочења о драматичном периоду историје Балкана, али и Европе, јер је аутор живи сведок и учесник важних догађаја, напора да се проблеми на Косову и Метохији реше мирним путем. „Свако ко се данас бави, али и ко се у будућности буде бавио значајем и судбином Резолуције 1244 и свега онога на шта се она односи у међународним односима, на Балкану и простору бивше Југославије, мораће да посегне за овом књигом. У њој ће наћи и документарни, и мисаони и морални ослонац за утврђивање истине“, сматра професор Танасковић.

ОДРЖИВО РЕШЕЊЕ Живадин Јовановић је на недавном представљању књиге у Београду подсетио да се до Резолуције СБ УН 1244 дошло тешким двомесечним преговорима током НАТО агресије, уз посредовање Русије. По њему, ни данас нема изгледа за постизање уравнотеженог, праведног и одрживог решења у било ком ужем формату, без директног учешћа Русије. Резолуција СБ УН 1244 је компромис интереса Србије, али и интереса свих кључних чинилаца европских и светских односа, укључујући Русију и Кину као сталне чланице СБ УН и силе растуће глобалне моћи. Ако оружана агресија НАТО-а 1999. године није могла да се оконча без директног ангажовања Русије председника Јељцина, онда је данас, у условима мултиполарних светских односа, директно ангажовање Русије председника Путина у решавању проблема који су последица те агресије императив и шанса за уравнотежено, праведно и одрживо решење. Постало је готово јасно да покушаји решавања проблема Косова и Метохије у ограниченом и поделама расклиманом оквиру ЕУ немају изгледа на успех. Такав закључак је утолико логичнији што је оквир наметнут још 2010. под снажним притиском Лондона, Вашингтона и Берлина како би се из процеса решавања искључиле Русија и Кина и уценама Србије наметнуло решење које одговара њиховим геополитичким интересима, експанзији НАТО-а на исток и заоштравању конфронтације с Русијом и Кином. У међувремену је Лондон одлучио да напусти ЕУ, у Вашингтону је нова администрација, док су Берлин и Брисел (ЕУ) преокупирани дубоким променама и поделама необећавајућег исхода. Русију и Кину, које су 1999. као сталне чланице СБ УН учествовале у доношењу резолуције 1244, све је теже држати по страни од налажења уравнотеженог, праведног и једино одрживог решења за статус Косова и Метохије. А и зашто би то неко чинио када се зна да се оне залажу за поштовање основних принципа међународног права, за реафирмацију принципа суверенитета и територијалног интегритета Србије и за суштинску аутономију за Покрајину Косово и Метохија.
Прихватање или мирење с таквим настојањима не би водило одрживом компромису већ даљој дестабилизацији Балкана и Европе. Формат преговора у Бриселу без Русије подсећа на формат преговора у Минхену када су западне силе, тачно пре 80 година, „браниле“ људска права припадника немачке националне мањине и „спасавале“ мир силом одузимајући Судетску област од Чехословачке, игноришући супротне ставове СССР-а и спречавајући његову улогу. Ко је у том „споразумевању“ учествовао, а ко је био искључен и до чега је „свеобухватни правно обавезујући споразум“ од 30. септембра 1938. довео, добро је познато – упозорава аутор књиге „1244 – кључ мира у Европи“ Живадин Јовановић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *