Аграрне субвенције из ЕУ – „на кап“

У коначном предлогу седмогодишњег буџета Заједничке пољопривредне политике (ЗПП) након 2020. године предвиђено је смањење аграрних субвенција на годишњем нивоу од по 5 одсто

Иако је тржиште ЕУ „затрпано“ пољопривредним производима из трећих земаља, што наравно штети европским произвођачима, из Брисела, који се начелно изјашњава да ЕУ жели домаћу храну на својој трпези а врло добро зна да су укупни приходи пољопривредника у ЕУ за 40 одсто мањи од просека прихода у осталим привредним гранама, стиже нови удар на континенталне ратаре…

ЕУ БУЏЕТ У коначном предлогу седмогодишњег буџета Заједничке пољопривредне политике (ЗПП) након 2020. године предвиђено је смањење унијских аграрних субвенција на годишњем нивоу од по 5 одсто.
А пре тога, у првом кварталу прошле године Европска комисија одредила је да се пољопривредницима може исплатити тек 70 одсто од следујућих субвенција, и то у два дела.
Ово је изазвало праву пометњу у готово свим чланицама ЕУ. Чини се, у Мађарској највише.

[restrict]

СУБВЕНЦИЈЕ У ДЕЛОВИМА Код северних српских комшија до 15. маја 2018. захтев за директну унијску субвенцију поднело је 170.411 лица (реч је о 5 милиона хектара обрађених ораница). Пољопривредници у Мађарској по овом основу могли су да добију ЕУ субвенцију од 225 евра по хектару. Од августа до децембра лане требало је да добију први део субвенције (150 евра по хектару), а у првих пет месеци 2019. године – други део (75 евра по хектару).
Међутим, до краја прошле године свега 71 одсто пољопривредних произвођача у Мађарској од оних који су добили средства (око 119 хиљада) примило је делимичну субвенцију, тј. њен други део, предвиђен за прве месеце 2019. Каснио је, уз то, и повраћај ПДВ-а од дизел-горива.

ПРОПИСИ И МОГУЋНОСТИ Огласио се и Државни трезор Мађарске (МАК), који се, очигледно, није најбоље снашао у спровођењу нових унијских прописа. Иако је, као правни следбеник Канцеларије за пољопривреду и развој провинције у Мађарској, комплетну акредитацију окончао 11. октобра 2017. године (којом је Брисел исплату агросубвенција пребацио у надлежност земаља чланица) – МАК је у 2018. години успео да исплати једва нешто више од трећине укупне суме аграрних субвенција… Из Државног трезора Мађарске могло се чути да је број захтева за ЕУ субвенцију у великој мери превазилазио његове могућности у погледу остварење динамике исплате.
Аналитичари у Мађарској сматрају да све ипак остаје на политичкој вољи и да ће управо од ње зависити смисленост пољопривреде на будућим здрав(иј)им темељима који иду наруку свима, а првенствено сељацима и крајњим потрошачима. У противном, прописани виши еколошки стандарди послужиће потенцијално повећању квалитета производа, који међутим неће имати коме да се испоруче, нити ће моћи ко да их купи. Није то нипошто само проблем Мађарске и дванаестак других слабије развијенијих чланица ЕУ од ње већ Уније у целини. Већина пољопривредника Европске уније су у суштини пензионери или особе које раде још неки посао, а свега шест одсто је младих. А то се неће поправити све док се аграр с разлогом доживљава као непрофитабилна делатност.

ШПЕКУЛАНТИ УБИРАЈУ ПОДСТИЦАЈЕ

Концентрација пољопривредног земљишта у рукама инвеститора који земљу виде само као могући извор профита, велики је проблем у данашњој Европи. То је у 2018. години констатовао и Одбор за аграр Европског парламента. С обзиром на међународну финансијску кризу, која с прекидима траје пуну деценију (од 2008. године), обрадива земља уочена је као врло повољна могућност улагања. Тако је убрзана и концентрација пољопривредног земљишта средње и источне Европе. Томе у прилог ишле су и ниске цене пољопривредног земљишта у државама у којима је некада владао комунизам, али и систем субвенционисања пољопривреде у Европској унији. Јединствени начин плаћања подстицаја по површини ишао је (и даље иде!) у прилог већим поседницима који су оријентисани на масовност и индустријску пољопривреду (због тог система, мали пољопривредници су у знатно лошијем положају).
Осим тога, велики инвеститори и финансијски шпекуланти приходе најчешће износе из региона и у њему углавном не плаћају порез. Уз то, они не воде рачуна о заштити околине и животиња, и практично потискују сељака са земље… Постоје прави финансијски мешетари који имају читаву мрежу фирми. На пример, само неколико предузећа у Бугарској поседује готово два милиона хектара земље (тј. скоро половину обрадиве земље у тој држави). Захваљујући европском систему субвенционисања, те фирме само због тога што поседују земљиште – остварују милионске приходе!
Слично је и у остатку Европе. Око три одсто континенталних пољопривредних предузећа контролише око 50 одсто свих обрадивих површина… Најгори пример концентрације пољопривредне земље је у Румунији, где око 65.000 хектара припада само једном предузећу, а чак 30 одсто обрадиве земље налази се у рукама странаца.
У источној Европи, међутим, има и супротних тенденција. Државе Вишеградске групе (Мађарска, Словачка, Чешка и Пољска), али и Летонија и Литванија покушале су да се протекционистичком политиком одбране од продаје земље великим страним инвеститорима. Али Европска унија је против њих покренула кривичне поступке – због ограничавања слободе тржишта. Сматра да се ради о нерегуларним правима унутрашњег тржишта која нарушавају конкуренцију.

[/restrict]