Триполарни свет

Из речи Владимира Путина види се да Русија више не признаје униполарни поредак који су САД успоставиле после окончања Хладног рата и да ће Москва и Пекинг заједнички радити на његовој демонтажи

Поново је, у четвртак, 20. децембра, Владимир Владимирович Путин одговарао скоро четири сата на новинарска питања. Овог пута, суочио се с рекордних 1.702 новинара, премијерно откад је у марту 2018. изабран по четврти пут за председника РФ. Овај, 14. Путинов наступ на годишњој конференцији за медије (први пут је организован 2001) био је по много чему најважнији – може се рећи да је руски лидер досегао пуну зрелост као државник. Његова земља се нашла пред највећим искушењима у новијој историји, али Кремљ све држи под контролом. О томе сведоче и економски подаци које је председник изнео у уводном делу обраћања: за првих 10 месеци 2018. године БДП је порастао за 1,7 одсто, а индустријска производња за 2,9 процената. Имајући у виду санкције Запада и неповољне међународне околности, ово се може сматрати добрим резултатом, поготово ако се зна да су цене нафте и гаса далеко од нивоа који Русији гарантује економски успон. Ово су показатељи постигнути упркос неповољним кретањима и они руској држави дају разлога да с много више оптимизма гледа у будућност.

[restrict]

ПОЉУЉАН СИСТЕМ МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА После дуже стагнације, у 2018. забележен је и раст реалних прихода становништва, као и животног века – са 72,2 на 72,9 година. Путин је изразио наду да ће се то наставити, за шта је неопходно да буду реализовани велики национално значајни пројекти. Пред државом је сада задатак социјалног, економског и инфраструктурног пробоја, а да се достигне нов технолошки ниво, поручио је Путин. Рад владе оценио је „у целини позитивним“ и указао да је овогодишњи „скромни раст“ привремена појава, јер се у наредних неколико година очекује достизање квалитативно нових економских показатеља и још једном нагласио да се то може достићи реализацијом националних пројеката. Издвојио је и суфицит буџета, уз пораст девизних резерви, што је заслуга владе. Као још један важан задатак означио је снажнију подршку државе домаћим произвођачима.
Затим се прешло на глобалне теме: питали су га за могућност избијања трећег светског рата, који може да се претвори у нуклеарни. Можда је Путин тиме изненадио многе, али ову могућност није одбацио. Напротив, указао је да многи потцењују ову претњу, па и више од тога – руше архитектуру глобалне безбедности и нуклеарног паритета. Конкретно је поменуо амерички демарш о изласку из Споразума о ракетама средњег и мањег домета, као и информације о планираном изласку САД из уговора о смањењу стратешких нуклеарних потенцијала, такозваног СТАРТ-3 споразума. Путин је рекао да Русија „има чиме да узврати“ и одбрани се од тих претњи, али је подвукао да су то изразито негативне тенденције на међународном плану.
Ово и јесте најзначајније међународно питање, јер се тиче читавог човечанства. Не може да се не примети да САД напуштају билатералне споразуме којима се гарантује стратешка безбедност и стабилност, а самим тим и предвидљивост. Ови потези дугорочно воде у тешку и исцрпљујућу трку у наоружању, чиме се подривају економски темељи држава, и уносе тешке тензије и неповерење у већ озбиљно пољуљан систем међународних односа. Тако тешку кризу безбедности и поверења имали смо само уочи Другог светског рата. Тиме се отвара и могућност да велике силе делују унилатерално, неограничене међународним правом. А такве ситуације, по правилу, доводе до повећања агресије у светским оквирима. Кроз историју се показало да када долази до драстичног нарушавања баланса на глобалном плану, иза тога следе крупнији сукоби који систем враћају у равнотежу.
Таман када је изгледало да се, наступом Кине и Русије на међународној сцени, коначно вратила после завршетка Хладног рата изгубљена равнотежа, опет се предузимају једнострани потези у циљу очувања успостављеног дисбаланса. Искуство указује да ће то довести само до још снажније реакције и одговора – и равнотежа ће бити враћена. Цена, међутим, овог пута може да буде драстичнија него пре 5, 10 или 20 година. Свет се опет налази на великој прекретници и нема гаранција да ће сутра бити мирнији и просперитетнији него данас. Да би се то десило, неопходан је свеобухватан договор три суперсиле – САД, Кине и Русије – и њихових савезника, како даље. Неопходно је на међународноправном плану фиксирати актуелну епоху као триполарни свет, који би признали сви. Могуће, само као фазу ка формирању заиста мултиполарног света, али у овом тренутку су само Пекинг, Москва и Вашингтон потпуно суверене престонице које своју моћ, у случају потребе, могу да моментално пројектују у било ком делу планете.

НЕУНИШТИВЕ ВЕЗЕ РУСИЈЕ И УКРАЈИНЕ Да је тако, видело се и из Путинових одговора који се тичу Украјине, најозбиљније кризе у Европи након Другог светског рата. Потпуно свестан да је у овом сукобу реч о обрачуну Москве и Вашингтона, а да је Кијев само фигура којом се манипулише, Путин је указао да је недавни инцидент у Керчком мореузу провокација украјинског председника Петра Порошенка за подизање сопственог рејтинга. И подвукао да је веома лоша идеја да тај рејтинг подиже на рачун националних интереса своје земље. Путин је изразио радост због тога што ниједан руски ни украјински војник том приликом није погинуо, али је тиме желео да нагласи да то није заслуга Кијева. Између редова, видела се јасна забринутост руског председника због могућих наредних провокација, које би могле да имају много веће последице.
Украјински новинар Роман Цимбаљук, дописник агенције „Униан“, упитао је Путина – каква ће бити судбина Донбаса. Путин је одговорио: „Ви сте грађанин Украјине и сматрате ове људе грађанима своје земље. Ко је поставио блокаду? Зар је Русија? То су учиниле украјинске власти, према територији коју сматрају својом. И пуцају на грађане које сматрају својим. По цивилима. Ми пружамо подршку тим људима – цивилну. Да их не би тамо потпуно згазили. Чинићемо то и надаље. Покушаји да се реши ово питање уз помоћ употребе силе – а украјинске власти настављају да то раде – осуђени су на пропаст. А сада о покушајима регулисања односа. Не ради се ту о личностима. Ради се о односу према људима. Ми желимо да на целој територији Украјине буду мир и благостање. Она је један од наших најкрупнијих партнера. Трговинска размена између наших земаља расте, ове године је такође порасла. То су природне везе и кад-тад ће испливати на површину. Али док се у кијевским коридорима власти налазе русофоби, ова ситуација ће се настављати – независно од тога ко се налазио у Кремљу.“
Путин је још напоменуо да „ми нећемо дозволити раздвајање руског и украјинског народа, повезаних историјским и културним коренима“. Сви спољни притисци на Русију, додао је, служе само једном циљу: обуздати, или потпуно анулирати развој ове земље, која је „највећи део своје историје живела под санкцијама“. Међутим, додао је, сада се та адаптација одвија знатно брже и далеко безболније за земљу. „Ми мирно радимо свој посао“, подвукао је шеф руске државе.

НЕРАЗУМНЕ САНКЦИЈЕ КРИМУ Указао је на нелогичности увођења западних санкција – специјално становништву Крима. Грађани полуострва суочени су с потпуном блокадом сваке комуникације са земљама Запада, укључујући чак и забрану роминга за иностране оператере, када њихови корисници бораве на Криму. Да ли је то била руска окупација и анексија Крима, или слободна воља грађана изражена на референдуму 16. марта 2014? „Ако је била окупација, онда житељи Крима нису криви ни за шта. А ако су они дошли и гласали – то није анексија. Против Кримљана су увели санкције. Ако они нису криви – зашто су их увели? А ако су их увели због гласања – онда треба и да признају да је било гласање“, указао је Путин на став Запада, који не признаје референдум, упркос томе што је четири петине уписаних бирача гласало за одвајање од Украјине и припајање Русији.
Уједно, ово су биле главне теме Путиновог обраћања новинарима. Њих је интересовало и да ли руски лидер жели да влада светом. „Штаб где се такви покушаји чине не налази се у Москви“, нагласио је Путин. Тиме је упро прстом на другу страну Атлантика, одакле се врше покушаји униполарног управљања светом. Из његових речи се, међутим, јасно види да Русија више не признаје поредак који су САД успоставиле после окончања Хладног рата. С друге стране, рекао је да је „руско-кинеска сарадња фактор који оздрављује међународну ситуацију, фактор стабилности и предвидљивости развоја ситуације на међународној арени“, подвлачећи да је трговинска размена две земље већ достигла 100 милијарди долара. Мада то Путин није гласно рекао, из његових ставова чита се порука – Москва и Пекинг ће заједнички деловати на демонтажи америчког светског поретка и успостављању глобалне триполарности.

[/restrict]