Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Вест о првој генералици у овом делу света, а уз то и првој начелници генералштаба војске једне од 29 чланица НАТО-а, привукла је приличну пажњу; мало је политичких именовања на тако висок положај, не само у Словенији, као што је именовање Аленке Ерменц (1963) на чело СВ
Начелница генералштаба са Пахоровим каменом о врату, гласи један од наслова у љубљанским медијима поводом вести да је Словенија добила не само прву генералку него и, свега дан пошто је унапређена у чин генерал-мајора, прву начелницу Генералштаба Словеначке војске (СВ).
ПРВА НАТО НАЧЕЛНИЦА ГЕНЕРАЛШТАБА Вест о првој генералици у овом делу света, а уз то и првој начелници генералштаба војске једне од 29 чланица НАТО-а, привукла је приличну пажњу; мало је политичких именовања на тако висок положај, не само у Словенији, као што је именовање Аленке Ерменц (1963) на чело СВ. Зато Словенија Ерменчеву сматра уникатном, и због њених војничких вештина и способности, и стога што је прославила државу широм света као прва жена која је стекла тако висок чин а потом се и ушанчила на сам врх једне националне војске.
Новопечену генералку (како су словеначки лингвисти преломили да гласи назив њене нове функције, преведен у женски род, и никако другачије) и начелницу СВ не чека, међутим, нимало гламурозан посао упркос свечаним пријемима којима је присуствовала протеклих дана одевена у, за посебну прилику, посебно стилизованој и скројеној генералској униформи и војничкој капици.
НЕГАТИВНЕ ОЦЕНЕ СЛОВЕНАЧКЕ ВОЈСКЕ Јер је фраза „камен о врату“ заједнички именилац за све афере које годинама потресају Словенију и њену војску. Колико је стање лоше, потврђује и негативна оцена којом СВ из године у годину оцењује њен врховни командант у лику актуелног председника државе Борута Пахора.
Тек устоличеној начелници Генералштаба СВ је њен претходник (генерал-мајор Ален Гедер), поред лоше опште оцене о стању и спремности СВ, оставио у аманет и читав низ „костура у орману“ – од осипања сталног и резервног састава војске због бедних зарада и неуслишених захтева за побољшање материјалног положаја како војника, тако и старешина, преко корупционашких афера (предњачи куповина оклопњака 8×8 финске „Патрије“, која је довела до изрицања дугогодишњих затворских казни умешанима у работу првобитну крштену као „посао века“), до последња три скандала, који су се ређали један за другим од почетка ове године.
Први је откривен фебруара, када је посебна јединица СВ, припремана за слање на Косово, оборена на НАТО тесту, зарадивши кеца; последично је и предвиђена „међународна мисија“ у последњи час опозвана. Друга бламажа догодила се 3. октобра, када су лопови у Немачкој уснулим словеначким војницима на паркингу украли из камиона 2.000 метака намењених припадницима СВ стационираним у Малију. Трећа брука је пукла недавно, током НАТО вежбе „Спој трозупца“, рекламиране као највеће после Хладног рата у Европи, када су се словеначки војници жалили да су им пукле скроз нове „Алпинине“ чизме, што на снегу и мразу од минус 20 степени Целзијуса баш и није била шала…
ЖУПАНОВА МИЦКА Све то је узроковало да је државни врх дао новоизабраној начелници СВ рок од годину дана да среди стање и војску доведе у ред, бар у толикој мери да њене швејковске згоде више не буду главна медијска атракција. Али не лези враже – тек што је преузела дужност, а већ је постала камен спотицања. Истина, не лично она већ назив њеног чина. На вест да је „Словенија добила прву генералку“, подсмешљиво су се одазвале друштвене мреже, коментаришући да је „прва словеначка генералка била давне 1790. када је у позоришта стигла ’Жупанова Мицка’; изузев ако је Аленка Ерменц реприза ’Жупанове Мицке’, мада – није да јој је слична“… Словенцима је јасно куда циља та поспрдна асоцијација, с обзиром на то да је згодна и прелепа Мицка главни лик у комедији „Жупанова Мицка“, која важи за први драмски комад написан на словеначком језику и стога је у Словенији обавезно штиво од основне школе.
Коментатори су се латили и детаљнијег рашчлањивања термина „генералка (ж)“ и утврдили да тај „може значити само: 1. последњу пробу пред премијеру; 2. географски – топографску карту у малој размери, тзв. ’специјалка’; 3. архаично – генералова жена (стара генералка)“. Преко твитера и фејсбука се потом сручила лавина примедби и препорука експертима из Словеначке академије науке и уметности, тачније „Терминолошкој секцији Института за словеначки језик“, која је потписала упутство о имену новог чина у војсци, прилагођеног женском роду – да се ману јефтиног политичарења и под хитно нађу нови израз уколико им „генералица“ не одговара. Узалуд. Остала је – генералка.
КО ЈЕ АЛЕНКА ЕРМЕНЦ? Главно питање је, ипак, ко је, уопште, Аленка Ерменц? То јесте дилема, јер су њен лик и дело права енигма, с обзиром на то да је уочи именовања била потпуно непозната чак и у домаћим оквирима. Процурила је фотографија на којој се види како у друштву првака словеначке деснице присуствује миси, али познаваоци тврде да није политички активна и да не треба судити према једној слици. Њени подређени је хвале да је „строга али правична, поштена и алтруистична“, и подсећају да се исказала почетком 90-их година у редовима словеначке територијалне одбране. Тако у биографији генералице Ерменц истакнуто место заузима податак да се 1991. борила против јединица Југословенске народне армије и припадника савезне полиције. Иако је завршила политичке науке, униформа и оружје су јој се током тзв. десетодневног словеначког рата толико допали да је остала у тек основаној СВ после словеначког отцепљења од тадашње Југославије. Напредовала је споро али устрајно, а будући да претходно није похађала војне школе попут њених колега, нема класиће већ је учила занат и усавршавала војничке вештине уз рад.
ЖЕНСТВЕНОСТ У УНИФОРМИ Тако је 2008. закључила школовање на Краљевској академији за одбрамбене студије у Лондону (Royal College of Defence Studies), а постдипломско образовање стиче 2009. на King’s College University of London. Има магистериј из међународних студија. Када је добила чин генерал-мајорке, штуро је истакла да је њен пут зацртала љубав према домовини, а да је „војска победничка само уз колективне напоре, јер просечни никада не побеђују“. Док је завршавала школе и егзерцирала на разним војничким полигонима, успут је родила и троје деце.
Њен изглед, и некад и сад, показује да за женственост не мари уопште иако после унапређења ипак није могла да задржи сузе, а нешто самољубља дошло је до изражаја и када су за њу креирали посебну црвену машну, да не би морала да стави класичну мушку кравату, војнички маслинастозелену. Носи једноставну, мушку фризуру, чији изглед и дужину диктира шапка. Ерменчеву одликује витак стас и крхка грађа; заправо је толико крхка да су морали да јој притекну у помоћ када је преузимала барјак словеначке војске од дотадашњег начелника Алена Гедера приликом свечане примопредаје дужности. На свим церемонијама се појавила ненашминкана, за разлику од прве жене словеначке полиције Татјане Бобнар, која је недавно постављена за генералног директора словеначке полиције и која доследно пази да истакне женске атрибуте.
Ерменчева би хтела да је запамте као „доследну, предану особу и легалистицу која пази да сваки њен потез буде поткрепљен правним основама“, и истиче да је посебно добар утисак оставила на Косову у команди КФОР-а 2009. године. С друге стране, љубљанска штампа открива да су после њеног одласка са Косова остали официри, нарочито странци, напросто одахнули не само због израженог аскетизма коме је склона Аленка Ерменц него и због њене „непоколебљивости и радног елана“.
Сенку на њену каријеру донекле баца само податак да је од марта ове године обављала дужност заменице свог претходника (тадашњег начелника Гедера), и да је управо она водила оцењивање борбене готовости 72. бригаде СВ по НАТО стандардима, када је војска заслужила бламажу светских размера. Земљаци су јој ту „издају“ једва опростили.
ПОПРАВЉАЊЕ ИМИЏА Захваљујући последњим потезима председника Пахора и премијера Марјана Шарца, Словенија се сада дичи да предњачи у региону, пошто се нашла у самом врху модерних и еманципованих држава у којима снаге реда, а сада и војске, воде – жене. Из хвалоспева у словеначкој штампи може се наслутити да је промоција Ерменчеве била добро темпирана, од „подизања“ у највиши чин до изненађујуће брзог именовања за начелницу војске, што све има за циљ да и СВ и држави избори бољи имиџ.
Расправа о полу нове начелнице бацила је у други план све друге аспекте њеног именовања. А генералка Аленка Ерменц ту повлачи црту и каже да никада није стављала питање родне равноправности у први план, ни на дужности, ни приватно: „Важно је да обавиш задатке, при чему пол не игра никакву улогу; кроз живот ме је увек водило да мораш бити храбар. Храброст је кичма човека. Ту нема места за проблеме, постоје само изазови… Не говоримо о мушким и женским него о каријерним путевима. Прописано је какве компетенције захтева одређен чин. То је јасно. Ту нема деобе по полу.“
