Битка за Азов – рат за Порошенка

Украјинска војска није пребачена на највиши степен борбене готовости јер новца нема, али „предизборно ратно стање“ уклапа се и у мање финансијске оквире, са циљем преживљавања владајуће гарнитуре

Москва неће уводити санкције против украјинских грађана, изјавио је председник Владимир Путин током прошлонедељног Самита Г20 у Аргентини. Оцењујући акције украјинске Ратне морнарице у зони Керчког мореуза 25. новембра, када је умало дошло до сукоба већих размера, руски лидер је истакао да је то била провокација коју је Кијев искористио за увођење ратног стања на делу државне територије. На тај начин, нагласио је, Кијев је поделио земљу на два дела – на „поуздани“ и онај који то није. Потом је објаснио да у Украјини влада „партија рата“, незаинтересована за мирно регулисање сукоба у Донбасу, већ кривицу за своје неуспехе сваљује на „руску агресију“. „Ми никакве санкције према грађанима Украјине нећемо уводити. Штавише, поступићемо супротно и кренути путем либерализације боравка грађана Украјине и њиховог стицања руског држављанства, уколико неко од њих то жели“, поручио је Путин, коментаришући одлуку кијевских власти да забрани улазак у земљу руским држављанима старости између 16 и 60 година. Одлука је донета само за период трајања ратног стања од 30 дана, проглашеног 26. новембра после сукоба код Крима, односно стратешки важног моста који је Русија ове године пустила у саобраћај.

ИСПЛАНИРАНА ПРОВОКАЦИЈА У украјинском парламенту, Врховној ради, предложили су чак да се одлука о забрани уласка прошири и на жене, руске држављанке, али засад то, ипак, није прошло. Режим ратног стања уведен је у 10 украјинских региона који се додирују с Русијом, Белорусијом и Придњестровљем (Молдавијом), као и с Кримом, укључујући и Азовско-керчки акваториј. Формално, повод је инцидент од 25. новембра, када је Москва – после вишесатних преговора и јурњаве по Керчком мореузу – онеспособила и запленила три украјинска ратна брода и ухапсила 24 војника због покушаја илегалног проласка кроз руске територијалне воде.
Путин је то назвао „испланираном провокацијом“. Москва намерава да докаже, и правно утемељи своје тврдње, да су украјинске власти намерно извеле провокативна дејства. На Самиту Г20 у Аргентини Путин је већ изложио страним лидерима, пре свих немачкој канцеларки Ангели Меркел и француском председнику Емануелу Макрону, аргументацију и став Русије о овом питању, као и хронологију догађаја од 25. новембра. Према његовим речима, саговорници му нису противречили. „А какве и могу да буду примедбе, када је у бродском дневнику записано да им је постављен задатак да неприметно продру у наше територијалне воде и прођу Керчки мореуз. То је планирана провокација, што се види из докумената и изјава морнара“, објаснио је руски председник.
Да су припадници украјинске Ратне морнарице само желели да прођу кроз мореуз и доплове до Мариупоља и Берђанска, они би то урадили као у септембру, када су им руске власти доделиле официра који их је спровео – не кршећи правила међународне пловидбе, указао је Путин. С друге стране, украјинска морнарица у Азовском мору хапси руске рибаре и држи их месецима у затвору. Зато Путин истиче, како преноси „Раша тудеј“, да је у Кијеву на власти „партија рата“, која није заинтересована за деескалацију ситуације у Украјини: „Анализа последњих догађаја повезаних са провокацијом у Црном мору, као и то што видимо у Донбасу, говори о томе да је актуелно руководство Украјине потпуно незаинтересовано за регулисање ситуације, поготово мирним средствима. То је партија рата и док је она на власти настављаће се сличне трагедије и рат ће трајати.“
Шеф руске државе оценио је да је властима у Кијеву, у условима сталних провокација, лакше да настављају политику пљачке народа и државе. У том смислу је подсетио на пословицу: „Неком рат, неком брат“. „Увек је лакше да се ратом прикривају промашаји у економској и социјалној политици. Крив је ’спољни агресор’ и за то што не може да се скрпи крај с крајем у буџету, па се мора све време стајати с испруженом руком и тражити новац од ММФ-а и других спонзора, пребацујући одговорност и терет на будуће генерације“, подвукао је руски председник. Како је нагласио, увођењем ратног стања, у Украјини се ограничавају грађанска права и слободе, као и политичке активности. Путин је још приметио да се ратно стање уводи управо у оних десет области Украјине – у којима председник Петар Порошенко има најмању подршку: „То значи да је актуелно руководство Украјине сопственим рукама поделило земљу, на поуздани део и онај који то није.“ Путин је нагласио да Москва неће прекинути комуникацију с Кијевом, али да то сада тешко иде јер друга страна не извршава преузете обавезе.

„ЦРВЕНЕ ЛАМПИЦЕ“ У САД Самит у Аргентини председник Руске Федерације искористио је и за низ важних билатералних састанака. Осим разговора с Меркеловом и Макроном, Путин се састао и с кинеским лидером Си Ђинпингом, председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом, јапанским премијером Шинзом Абеом. Одржан је и тројни руско-кинеско-индијски мини-самит с председником Сијем и премијером Индије Нарендром Модијем. Путин је разговарао и са саудијским лидером Мухамедом бин Салманом, с којим је договорио наставак сарадње по формули „Опек плус“, односно као и мониторинг и оперативно реаговање на тржишту нафте. Управо овај сусрет, док је Ријад под оптужбама Запада у „случају Кашоги“, пали црвене лампице у САД – чији је лидер Доналд Трамп у последњи час отказао већ припремљен састанак с Путином у Аргентини.
Повод за овако недипломатски поступак била су управо дешавања у Керчком мореузу, али је до кратког сусрета лидера САД и Русије ипак дошло у Аргентини. Како истичу у Кремљу, због отказивања састанка с Путином, Трамп је остао ускраћен за детаљно објашњење шта се догодило код Керча. Још једном се показало да у Вашингтону постоји сукоб две Америке: једне која је до последњег момента припремала Трампов сусрет с Путином и која жели сарадњу с Москвом о најзначајнијим глобалним питањима, и друга која је рушила овај састанак и саботирала сваки могући договор. Може се претпоставити и да у америчком врху постоји утицајна струја којој одговарају тензије и провокације у Евроазији, и која не жели стабилност и просперитет овог дела света. С друге стране, у Украјини постоји председник Порошенко који, уочи предстојећих избора за шефа државе 31. марта, једва пребацује пет одсто популарности.
С таквим резултатом ни он ни његова влада немају будућност. Увођење ратног стања доноси, како је и Путин нагласио, рестрикције грађанских и политичких права, а по потреби се ограничења могу пооштравати – уколико се процени да предизборна кампања иде лоше. Може се замислити и сценарио по коме је кијевски врх планирао да три украјинска брода, са све посадама – буду потопљени, а не само онеспособљени и ухапшени. Тада би биле уведене много жешће репресивне мере ратног стања, на дужи рок. Симптоматично је да украјинска армија није, како налаже „ратно време“, преведена у највиши степен борбене готовости. Како сматрају украјински аналитичари, до тога није дошло, јер би онда влада морала да издвоји знатна новчана средства, а њих у буџету напросто нема. Али „предизборно ратно стање“ може да се уклопи у мање финансијске оквире, где је главни циљ – обезбедити продужетак политичког живота владајућој гарнитури. Зато је „битка за Азов“ само део рата који се води свим средствима за опстанак Порошенка и његове власти.

… И СЛУТЊА ЖЕШЋИХ ПРОВОКАЦИЈА Важан је и међународни аспект овог случаја. Бивши немачки шеф дипломатије Зигмар Габријел сматра да је Кијев желео да увуче Немачку у рат против Русије. „Сматрам да ни у ком случају не смемо дозвољавати Украјини да нас увлачи у рат. Украјина је покушала да то уради“, истакао је Габријел и изразио наду да ће Меркелова успети да „подстакне стране ка нормалним односима“. Чак и ако се занемари традиционално европско изједначавање „обе стране“ за ситуације у којима се зна ко је одговоран, не може се превидети да је Габријел погодио у центар. Порошенко је „апеловао“ на НАТО да пошаље ратну флоту у Црно и Азовско море и очигледан је његов покушај да додатно погорша односе Русије и Европе, верујући да би у тој ситуацији он био главни профитер. У Москви седе људи који – за разлику од њега – могу да предвиде више од два-три потеза унапред и нису потопили бродове, са све морнарима, браћом Украјинцима. И дневницима у којима су тачно уписани њихови задаци. Али ово је тек почетак – како се избори буду приближавали, могу се очекивати и много жешће провокације…


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.