2018 – ГОДИНА ВИСОКОГ ПРИТИСКА

Годину за нама обележило је усложњавање догађаја у вези с Косовом и Метохијом а које је досадашњу кулминацију достигло формирањем косовске војске упркос противљењу Србије, Резолуцији 1244, али и такозваном косовском уставу.
Истовремено с јавним преговорима Београда и Приштине који су доспели у ћорсокак, и тајним преговорима о којима се више нагађа него што се ишта поуздано зна, српска дипломатска офанзива, уз подршку Русије и Кине, довела је до низа повлачења једнострано проглашене независности наше јужне покрајине, и спречавања њеног пријема у Интерпол, Светску царинску организацију … указујући тако на пут којим треба да наставимо.
На светској сцени годину је обележило заоштравање односа на релацији Исток–Запад, пре свега у оквиру афере Скрипаљ, амерички једнострани потези који угрожавају стабилност у свету као што су повлачење из иранског нуклеарног споразума или повећавање трговинских тарифа, али и они који отварају могућности за мир попут самита Доналда Трампа и Ким Џонг Уна. У Европи годину је обележио наставак раста „популистичких снага“ попут тријумфа Покрета пет звездица и Лиге за Север у Италији, или устанка „Жутих прслука“ у Француској.

ЈАНУАР

Убијен Оливер Ивановић

У Косовској Митровици мучки је убијен Оливер Ивановић, лидер Грађанске иницијативе „Слобода, демократија, правда“.
Ивановић, који је три године невин провео у затвору због лажних оптужби за ратне злочине против Албанаца, убијен је испред седишта своје странке, пуцњима из аутомобила у покрету.
Четири дана пре убиства Оливер Ивановић је агенцији „Срна“ изјавио да се прибојава управо онога што ће се, нажалост, и догодити: „Плашим се да у овој нестабилној ситуацији може страдати неко невин, а морам признати да се и сам плашим за своју безбедност.“
Српске власти његово су убиство прогласиле терористичким чином, и затражиле да им се омогући да учествују у истрази. Том захтеву, међутим, није удовољено, а убице ни скоро годину дана касније нису пронађене.
Упркос томе, или баш захваљујући томе, албанске власти у Приштини, без икаквих понуђених доказа, кривицу за убиство Оливера Ивановића покушавају да усмере ка Србима, а своју истрагу су крајем године искористили и за упад јединица РОСУ у северни део Косовске Митровице, наводно, ради привођења осумњичених за умешаност у Ивановићеву смрт. На мети им је био контроверзни потпредседник Српске листе Милан Радоичић, међутим, нису успели да га ухвате.

Апел за одбрану КиМ

Зато што се „први пут у српској историји надвила опасност да српска рука потпише предају Косова и Метохије у туђе руке“, у Београду је представљен Апел за одбрану Косова и Метохије који је потписало готово две стотине угледних српских интелектуалаца и јавних личности, а придружило им се и преко 22 хиљаде грађана.
у Апелу се наводи да су „захтеви САД и најмоћнијих земаља ЕУ да Србија и Косово потпишу ’правно обавезујући споразум’, и да се Србија сагласи да ’Косово’ буде примљено у међународне организације, укључујући Уједињене нације, као и свака подела Косова и Метохије – неприхватљиви и морају бити одбијени, једном засвагда“, јер „без Косова и Метохије, или било којег дела своје територије, Србија не би била само осакаћена већ и трајно поражена, као земља која је своју скупу судбину продала и поништила свој идентитет“.

ФЕБРУАР

Скот и Руси

Приликом посете Нишу амерички амбасадор у Србији Кајл Скот јавно се успротивио додељивању дипломатског статуса руским спасиоцима из Руско-српског хуманитарног центра у овом граду.
Скот је рекао да је „тешко објаснити шта ће ватрогасцима дипломатски статус“ јер су „они ту да би гасили пожар и да би се бавили хуманитарним радом“, а да би дипломатским статусом запослени „добили имунитет, а опрема коју добијају не би била контролисана“.
На доделу дипломатског статуса особљу нишког центра Србија се, иначе, обавезала међународним уговором склопљеним с Русијом који је и ратификован у Скупштини Србије. До данас, међутим, ту своју обавезу није испунила.

Стратегија (без) проширења

У Бриселу је уз много помпе представљена стратегија Европске комисије за проширење Европске уније на Западни Балкан, у којој су Србија и Црна Гора проглашене за регионалне лидере у евроинтеграцијама и наведена 2025. као година њиховог могућег пријема у Европску унију.
Овим се, међутим, ЕУ није обавезала да ће нас тада примити у своје чланство, како је то погрешно представљено у јавности, а да је заиста тако, потврдио је и председник ЕК Жан-Клод Јункер: „Погрешно је представити да смо ја и Европска комисија рекли да Србија и Црна Гора морају бити у ЕУ до 2025. године. Не, то је индикативни датум и охрабрење, тако да ове земље раде снажно и прате тај пут.“
А портпарол немачке владе Штефан Зајберт био је још експлицитнији, рекавши да „нема ништа од унапред одређеног датума за аутоматски улазак“.
Штавише, будући да се у документу 2025. година описује као „перспектива (која) је екстремно амбициозна“, ова стратегија ЕК пре треба да се схвати као обећање да до 2025. сигурно нећемо ући у ЕУ, а после тога, ко зна…

Јасеновац у Њујорку

Након што је Хрватска дипломатским каналима безуспешно покушала да спречи одржавање изложбе „Јасеновац – право на незаборав“ у седишту Уједињених нација у Њујорку, званични Загреб упутио је Београду протестну ноту због тога што је шеф српске дипломатије Ивица Дачић на отварању изложбе наводно „наставио са злоупотребом и манипулисањем жртвама Јасеновца у дневнополитичке сврхе“.
У „спорном“ говору Дачић је подсетио да је Јасеновац био један од највећих концентрационих логора у Другом светском рату и позвао хрватског премијера Андреја Пленковића да оде у Јасеновац, поклони се сенима и јасно каже ко су жртве.
Коментаришући хрватску протестну ноту, Дачић је указао: „Нисам говорио о актуелној Хрватској, већ о НДХ. Не знам зашто су се они препознали… Запрепашћен сам хрватским лицемерјем и безобразлуком. Пошто су ту дипломатску ноту послали телефаксом, ја ћу им препорученом поштом послати имена и презимена 20.000 деце убијене у Јасеновцу и другим концентрационим логорима у Хрватској. Барем би требало да ћуте из почасти и сећања на те жртве.“

Маслинова гранчица у Сирији

Турске снаге започеле су 19. јануара у Сирији, у околини Арфина, војну офанзиву под називом „Маслинова гранчица“ против курдских снага, које подржавају САД.

Повлачење признања Косова

Суринам је повукао своје признање самопроглашене независности Косова.
У месецима који су уследили за примером ове јужноамеричке земље повели су се и Унија Комора, Гренада, Комонвелт Доминика, Либерија, Сао Томе и Принципе, Гвинеја Бисао, Бурунди, Папуа Нова Гвинеја, Лесото, Соломонска острва и Мадагаскар.

Отварање Северне Кореје

Зимске олимпијске игре званично су почеле 9. фебруара у јужнокорејском граду Пјончангу. Игре су биле повод за прве отворене контакте севернокорејских и јужнокорејских власти и увод у отопљавање односа Пјонгјанга и Сеула, те серију сусрета лидера две државе Ким Џонг Уна и Мун Џае Ина, од којих је први одржан 27. априла. Иначе, ниједан севернокорејски лидер пре Ким Џонг Уна није прешао демаркациону линију између две земље од њеног стварања 1953. године. У духу отварања Северне Кореје према свету, Ким Џонг Ун отпутовао је 28. марта у званичну посету Кини, где се сусрео са Си Ђинпингом, што је његов први одлазак ван граница своје земље од преузимања власти 2011. године. У складу са овим потезима је и уништавање подземних тунела 24. маја у центру за нуклеарна истраживања Пунгје-ри.

Битка за Гуту

Сиријска арапска армија започела је 18. фебруара велику офанзиву на Источну Гуту, предграђе Дамаска које се од 2012. године налази под контролом побуњеника. Током борби 7. априла долази до контроверзног напада хемијским оружјем за који побуњеници и западне земље оптужују званични Дамаск, док председник Башар Асад и Москва тврде да се ради о „намештаљци“ иза које стоје екстремисти. Недељу дана касније, а пре него што су оптужбе доказане и пре него што су на лице места стигли истражитељи међународне Организације за забрану хемијског оружја, САД, Велика Британија и Француска покрећу ваздушне ударе на владине циљеве широм Сирије.

МАРТ

Београдски избори

Одржани су избори за Скупштину Београда, на којима је убедљиво победила Српска напредна странка са освојених 44,99 одсто гласова.
Цензус од 5 одсто гласова прешле су још само три листе – „Драган Ђилас – Београд одлучује, људи побеђују“ (18,93 одсто гласова), „Александар Шапић – Градоначелник“ (9,01 одсто) и заједничка листа СПС-а Ивице Дачића и Јединствене Србије Драгана Марковића Палме са 6,13 одсто гласова.
Највећи губитник београдских избора била је Демократска странка, која је са коалиционим партнерима освојила свега 2,25 одсто гласова и остала далеко испод цензуса.
Излазност је била нешто преко 51 одсто уписаних бирача.
Упркос убедљивој победи СНС-а и освојеној натполовичној већини одборничких мандата (64 од 110), Београд је новог градоначелника – изабран је Зоран Радојичић, први на СНС-овој изборној листи – добио тек почетком јуна.
Осим у Београду, 4. марта гласало се на локалним изборима у Аранђеловцу, Бору и Севојну. СНС је и у тим местима остварио победе, освојивши 56,47 одсто гласова у Аранђеловцу односно, заједно са СПС-ом, 58,52 одсто гласова у Бору и 62,2 одсто у Севојну.

Хапшење Марка Ђурића

У Косовској Митровици, где је требало да учествује на округлом столу у оквиру унутрашњег дијалога о Косову и Метохији, специјалне РОСУ јединице косовске полиције уз претњу аутоматским оружјем ухапсиле су, и с лисицама на рукама потом спровеле у Приштину Марка Ђурића, директора Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије.
Хапшењу Ђурића претходило је одбијање приштинских власти да му одобре улазак у нашу јужну покрајину, супротно споразумима који регулишу посете наших званичника.
После жестоке реакције Београда, Ђурић је истог дана ослобођен и враћен у централну Србију.

Одлазак Хокинга

Један од најчувенијих светских научника Стивен Хокинг умро је 14. марта у Кембриџу. Хокинг, који је имао 76 година, скоро целог живота се борио са амиотрофичном латералном склерозом.

Доживотно – Си Ђинпинг

Кинеска влада усвојила је 11. марта уставне промене којима се уклања законско ограничење председничког мандата, и тиме председнику Си Ђинпингу омогућила статус „доживотног председника“.

Путинова победа

Владимир Путин однео је убедљиву победу на председничким изборима у Русији 18. марта освојивши 76,67 посто гласова и тако себи обезбедио четврти председнички мандат.

Популисти на власти

У Италији су 4. марта одржани парламентарни избори на којима је коалиција десног центра, предвођена Лигом за Север Матеа Салвинија, освојила прво место са 37 одсто гласова. На другом месту је Покрет пет звездица са Луиђијем ди Мајом на челу, а на трећем коалиција левог центра, предвођена Демократском странком доскорашњег премијера Матеа Ренција са 23 процената. После 88 дана преговора, 31. маја, професор права Ђузепе Конте изабран је за премијера уз подршку Лиге за Север и Покрета пет звездица иако није био кандидат на изборима. Салвини и Ди Мајо су изабрани за потпредседнике владе.

Афера Скрипаљ

Британска полиција саопштила је 4. марта да су бивши руски двоструки агент Сергеј Скрипаљ и његова ћерка Јулија у критичном стању после тровања нервним агенсом „новичок“. Сутрадан, 5. марта, британска премијерка Тереза Меј изјавила је пред парламентом да је за напад одговорна Москва, што је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров одмах демантовао. Уследиле су бројне напетости на релацији Запад–Русија укључујући и међусобно протеривање дипломата – из више од 20 западних држава протерано је око 100 руских дипломата. Москва је узвратила реципрочним мерама.

АПРИЛ

Поново Ђукановић

На председничким изборима у Црној Гори, са освојених око 54 одсто гласова, поново је победио Мило Ђукановић.
Ово је Ђукановићев други председнички мандат у Црној Гори у којој је на власти непрекидно још од 1991. године
Како су пренели медији, речима „честитам мом старом пријатељу Милу Ђукановићу на победи у Црној Гори. Ово је победа за Црну Гору, али и за цели регион који тежи НАТО и ЕУ интеграцијама“, Ђукановићеву победу је први из региона поздравио косовски председник Хашим Тачи, пошто је претходно приштински премијер Рамуш Харадинај позвао Албанце у Црној Гори да гласају за Ђукановића.

Десет година за Шешеља

Жалбено веће Механизма у Хагу, наследника Хашког трибунала за бившу Југославију, осудило је лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља на 10 година затвора, уз закључак да је Шешељ ту казну већ одслужио за време боравка у притвору у коме је провео скоро 12 година, од фебруара 2003. до новембра 2014. године.
Овом правоснажном пресудом веће америчког судије Теодора Мерона, бившег председника Хашког трибунала, преиначило је првостепену пресуду којом је Шешељ био ослобођен одговорности по свим тачкама оптужнице.
„На крају, ја сам поносан на све приписане ратне злочине и спреман сам поново да их извршим“, прокоментарисао је у свом стилу Војислав Шешељ.

Затворена врата ЕУ

У говору пред посланицима Европског парламента у Стразбуру француски председник Емануел Макрон јавно је обзнанио да од проширења Европске уније, барем у иоле предвидивој будућности, нема ништа.
„Заступаћу проширење ЕУ на Балкан тек када реформишемо саму Европу… Европска унија већ тешко функционише са 28 чланица и не може тек тако да сутра пређе на 30 или 32 чланице, а да остане при истим правилима“, поручио је Макрон.

Орбан најјачи у Мађарској

Странка Фидес мађарског премијера Виктора Орбана остварује апсолутну победу на парламентарним изборима одржаним 8. априла са освојених 44,87 посто гласова. Други је националистички Јобик са 19 одсто гласова, а трећи је либерални Дијалог за Мађарску са 11,9 процената гласова.

Нови председник Кубе

Мигел Дијаз Канел наследио је 19. априла Раула Кастра на челу Кубе и тако постао први председник ове карипске државе који није члан породице Кастро од револуције 1959. године.

Смена у Јерменији

Премијер Јерменије Серж Саргасјан поднео је 23. априла оставку након вишенедељних демонстрација у Јеревану. За новог премијера именован је 8. маја лидер опозиције Никола Пашињан. Ванредни парламентарни избори одржани су 9. децембра и на њима је победила коалиција „Мој корак“ премијера Николе Пашињана.

МАЈ

Сукоб у Влади Србије

Владу Србије протресао је жесток сукоб између премијерке Ане Брнабић и потпредседнице владе и министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоране Михајловић.
Вишемесечна лична нетрпељивост између Брнабићеве и Михајловићеве тада је отворено избила у јавност и кулминирала премијеркином најавом да ће председнику Србију Александру Вучићу, практично, понудити да бира између ње и министарке („Функционисаћемо као тим, без појединачних сујета и промовисања личних агенди и имаћемо резултате, или ја не морам да будем председница владе“). Међутим, од најављене смене Зоране Михајловић (и министарке за европске интеграције Јадранке Јоксимовић, која се такође спомињала у овом контексту) на крају није било ништа. На својим позицијама остале су и министарке и премијерка.

Вучић у Москви

Поводом обележавања годишњице завршетка Другог светског рата, председник Србије Александар Вучић присуствовао је војној паради у Москви 9. маја уз председника Русије Владимира Путина и премијера Израела Бењамина Нетанијахуа, а потом су и заједно прошетали улицама Москве у поворци Бесмртног пука.
Вучић је, иначе, био први страни државник који се срео с Путином после његове председничке инаугурације 7. маја.

Убиство нуклеарног споразума

Председник САД Доналд Трамп најавио је 8. маја да се његова земља повлачи из нуклеарног споразума с Ираном. Овај потез осудили су остали потписници споразума, укључујући и ЕУ и Русију. У складу са овом одлуком, САД су 7. августа поново увеле санкције Ирану.

Смрт у Појасу Газе

Више од 50 палестинских демонстраната убијено је 14. маја током протеста у Појасу Газе због одлуке САД да премести своју амбасаду у Јерусалим.

Трговински рат

Америчке власти саопштиле су 31. маја да намеравају да повећају царине на увоз челика и алуминијума, укључујући тим мерама и Европску унију, Мексико и Канаду. Овим потезом започет је отворени трговински рат пре свега између САД и Кине који је тињао од доласка Доналда Трампа на власт у САД. Тако су САД 6. јула увеле царине на кинеске производе у вредности од 34 милијарде долара, док је Трамп најавио да би царине у коначници могле бити повећане и на робу укупне вредности 550 милијарди долара. Кина је узвратила реципрочним мерама.

Фијаско у Софији

У Софији је одржан дуго припремани самит држава Западног Балкана (плус Косово) и Европске уније, први такав скуп после 15 година и самита одржаног у Солуну.
Велика очекивања претворила су се у поприличан фијаско на коме су, како је оценио портал „Политико“, „хладном водом поливене наде Балкана за чланство у ЕУ“ иако је самит „требало да ојача везе између региона и ЕУ“.
Премда је и у Софији, као пре 15 година у Солуну, поново потврђена европска перспектива Западног Балкана, оценио је немачки „Дојче веле“, „ЕУ нема снаге за нови талас проширења, а чланство земаља Западног Балкана донело би бројне ризике… ЕУ је тренутно превише забављена собом и нема снаге за нову рунду проширења. Већ и само помињање термина у многим европским престоницама изазива панику“.
На сличан начин и америчка „Слободна Европа“ оценила је да је „самит ЕУ–Балкан у Софији, замишљен као ’Солун 2’, (био) веома разочаравајући јер суштински није дошло до реафирмације перспективе чланства балканских земаља у ЕУ“.

ЈУН

Еулекс и Ахтисари

Савет Европске уније одлучио је да мандат мисије Еулекс на Косову и Метохији, чије је оснивање било предвиђено одбаченим планом о надгледаној независности Косова Мартија Ахтисарија, промени са извршног – на задатке надгледања, менторства и саветовања у области косовског правосуђа.
О резултатима Еулексове мисије најбоље говоре речи његове шефице Александре Пападопулу, која је оценила да после 10 година – Еулекс је основан, и на Косово је стигао након једностраног проглашења независности – највећи успех мисије представља сама чињеница да одлази са Косова.
Промена Еулексовог мандата, међутим, није признање неуспеха ове мисије да од Косова направи правну „државу“ него је то био знак да се отишло још даље у испуњавању Ахтисаријевог плана који је предвидео управо овакав сценарио. А који међу својим последњим фазама подразумева и формирање косовске војске.

Протести због горива

Широм Србије су током више дана, блокирајући саобраћај, протестовали возачи незадовољни превисоком ценом горива.
Нарочите разлоге за незадовољство имали су власници аутомобила с дизел-горивом чија је просечна цена, због (пре)високих акциза, виша него у Хрватској, Словенији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Бугарској, Македонији, па чак и него што је у Немачкој и Аустрији.
Како су букнули, протести су тако и окончани, али цена горива није у знатнијој мери коригована.

Македонска игра

Грчка и Македонија потписале су Преспански споразум којим се решава вишедеценијски спор око имена бивше југословенске републике која би требало да се у будућности зове Република Северна Македонија. У складу са овим споразумом, у Македонији је 30. септембра одржан референдум са питањем „Да ли сте за чланство у ЕУ и НАТО, уз прихватање споразума о имену између Републике Македоније и Грчке“. Референдум, на чији је бојкот позивала опозиција, није успео, јер је на њега изашло мање од 37 одсто уписаних бирача уместо неопходних 50 посто плус један. „За“ је гласало 91,25 одсто изашлих. Упркос јасно израженој вољи македонског народа да се Преспански споразум одбије и име државе не мења, Собрање је 19. октобра двотрећинском већином усвојило одлуку о отпочињању уставних измена којим ће се омогућити промена имена државе у Република Северна Македонија. Гласање су пратиле бројне контроверзе укључујући и оптужбе да је власт уцењивала и поткупљивала посланике опозиције како би добила неопходну већину.

Царинска победа

На седници Савета Светске царинске организације у Бриселу Србија је успела да спречи пријем Косова у ту организацију, због чега његов статус до даљег остаје споран и замрзнут, те представници приштинских власти немају право на пуноправно учешће и гласање у овом међународном телу.
Као и обично у оваквим случајевима, позицију Србије подржале су Русија, Кина, Индија, Бразил, Аргентина и друге нама пријатељске земље из свих делова света.

Сусрет Трампа и Ким Џонг Уна

Први самит САД и Северне Кореје у историји одржан је 12. јуна у Сингапуру. Двојица председника, Доналд Трамп и Ким Џонг Ун, потписали су декларацију којом обе стране најављују преговоре чији је циљ денуклеаризација Корејског полуострва и нормализација међусобних односа, али и гаранције за безбедност Северне Кореје. Одмах после самита Трамп је најавио да ће САД прекинути с „провокативним“ заједничким војним вежбама са Јужном Корејом и изразио жељу да америчке војнике распоређене на полуострву што пре врати кући. Међутим, амерички Сенат је 1. августа усвојио војни буџет којим се забрањује смањење броја америчких снага у Кореји на мање од 22.000 војника.

Одлазак САД из Савета УН за људска права

САД су објавиле 19. јуна да се повлаче из Савета УН за људска права. Америчка амбасадорка у УН Ники Хејли саопштила је да се њена земља повлачи из овог тела УН јер „не жели да даје кредибилитет“ институцији која је „заштитник оних који крше људска права и септичка јама политичке пристрасности“.

ЈУЛ

Тријумф у Москви

Фудбалска репрезентација Француске тријумфовала је 15. јула на Светском првенству у фудбалу победивши у финалу репрезентацију Хрватске. Светско првенство у Русији почело је 14. јуна.

Пожари у Грчкој

У катастрофалним пожарима који су 24. јула захватили околину Атине живот је изгубило више од 85 људи.

Џентлменски договор

Председник Украјине дочекан је у Србији на највишем државничком нивоу а традиционално добри и пријатељски односи, како су пренели из кабинета председника Вучића, резултирали су низом потписаних билатералних споразума и обостраном решеношћу за јачањем политичког дијалога и економске сарадње.
„Џентлменски договор да две земље не гласају једна против друге“, прокоментарисаће у децембру амбасадор Украјине у Србији Олександр Александрович уз напомену да Кијев није срећан када Србија гласа против Украјине у међународним организацијама.
Наиме, на Генералној скупштини УН која је одржана у децембру 2018. Србија није подржала резолуцију о милитаризацији Азовског мора и Крима. Он је навео и да Украјина не тражи да се Србија прикључи санкцијама Русији, иако би била срећна да се то деси.

Сорош – између Приштине и Београда

Да се дијалог између Београда и Приштине не одвија само у задатом формату, те да у његовом напретку загонетну улогу има и Фондација за отворено друштво сазнало се након састанка Александра Вучића и Александера Сороша, сина озлоглашеног филантропа Џорџа Сороша. Наиме, председник Вучић упознао је представнике Фондације са током преговора између Београда и Приштине, и нагласио да је унапређење односа веома важно за одржање стабилности региона Западног Балкана. Александер Сорош је пак истакао да је Балкану и Европи потребно решење косовског питања које је одрживо и које доприноси миру и стабилности. Занимљиво је да је Сорош Млађи на свом инстаграм профилу овај састанак назвао продуктивним у „разматрању напретка ка решењу између Косова и Србије“. Нешто раније приликом састанка с Тачијем у Приштини известио је јавност: „Одлично је бити дочекан на Косову од стране председника Хашима Тачија, како бисмо размотрили путеве ка већем признању Косова!“ Без одговора остало је питање – која је тачно улога Александера Сороша у решавању косовског чвора и како то да је у процес преговора он очито упућенији од српске јавности.

Непристојан гост

Након што је приликом посете Подгорици српски патријарх Иринеј, коментаришући негативне поруке које стижу Митрополији црногорско-приморској од стране државних званичника ове земље, положај Срба у Црној Гори упоредио са положајем Срба у НДХ – стигао је одговор председника Црне Горе. Оцене су „злонамерне и неутемељене“, а патријарх „непристојни гост“. Притисци на монаштво Митрополије настављени су појачаном жестином, а црногорски медији су најављивали да би се на списку неподобних, особа нон грата у земљи која броји 70 одсто православних верника могао наћи и патријарх СПЦ. Аутори дукљанско-монтенегринског пројекта знају да су цркве Светог Луке у Котору и манастира Мораче старије од нововековне црногорске државности. Ту и лежи објашњење зашто расрбљивање Црне Горе мора кренути од Цркве.

АВГУСТ

Убијен Захарченко

Лидер Доњецке Народне Републике Александар Захарченко убијен је у експлозији у Доњецку, након чега је у овом побуњеничком региону Украјине проглашено ванредно стање. Москва је за убиство Захарченка оптужила званични Кијев.

Црногорац на прослави „Олује“

Док је Београд обележавао Дан жалости због 250.000 протераних и 2.500 убијених Срба у акцији „Олуја“, у Книну је хрватски државни врх славио годишњицу ове војнополитичке акције као Дан победе и захвалности. Обашка што су као и претходних година слављени бранитељи који су баштинећи идеју НДХ остварили домољубиве идеје Хрвата, те што су етничко чишћење по ко зна који пут именовали величанственом победом на јединственом ратишту. Куриозитет овогодишње прославе било је присуство високог официра Црне Горе.
„Официр Војске ЦГ на прослави ратних злочина против српског народа у акцији ’Олуја’. Као етнички Црногорац и борац за суверену Црну Гору од 1989. године, данас осећам стид због издајничког поступања марионетске Владе Црне Горе“, прокоментарисао је Небојша Медојевић, лидер Покрета за промене.

Захарова у Србији

Посета портпаролке руског Министарства спољних послова Марије Захарове Србији била је веома запажена, па док је један део медија анализирао њене ставове о косовском питању сматрајући их кључним у узаврелој атмосфери насталој након све гласнијих предлога о могућем разграничењу, други је пажњу посветио њеној посети Сабору у Драгачеву, где је Захарова потврдила своје умеће играња и уз звуке трубе. На нагађања какав би став РФ могла да заузме о питању могућег разграничења, те где види црвене линије, Захарова је одговорила питањем: „Зар ви нећете имати проблем с тим?“ Она је објаснила да је став Русије на тему Косова доследан и заснован на међународном праву, поштовању суверенитета Србије и њеног унутрашњег законодавства. „Ми не одступамо од тог доследног става“, закључила је.

Српска укинула Извештај о Сребреници

Председник Републике Српске Милорад Додик затражио је од Народне скупштине РС да поништи Извештај комисије Владе РС о догађајима у Сребреници и око ње у периоду од 10. до 19. јула 1995. године.
Извештај чије укидање је затражио председник Републике Српске Милорад Додик усвојен је „под притиском“ још 2004. године, а његово укидање је затражено пошто су га сребреничка удружења жртава искористила за састављање списка с именима 22.000 особа чије учешће у злочину у Сребреници „треба преиспитати“. Како је недавно известио „Дојче веле“, председница „Мајки Сребренице“ Мунира Субашић уручила је тај списак немачком истражиоцу Клаусу Зорну. Додик је од Скупштине затражио да обавеже Владу да формира међународну комисију која ће испитати ратна дешавања у Сребреници, укључујући и страдање Срба, а не само Бошњака.

СЕПТЕМБАР

Обарање ИЛ-20

Сиријска противваздушна одбрана оборила је 17. септембра руски извиђачки авион ИЛ-20 са 15 чланова посаде. Авион је оборен грешком, током одбране од израелског ваздушног напада на положаје снага сиријског председника Башара Асада. Иако су израелске власти енергично тврдиле да ни на који начин нису одговорне за трагедију, Москва је саопштила да за обарање авиона криви управо Тел Авив тврдећи да се један од израелских авиона током напада намерно скривао у „сенци“ знатно веће и тромије руске летелице. Кога Москва сматра одговорним за смрт својих авијатичара говори и чињеница да је после овог инцидента Сирији испоручила дуго очекивани ракетни систем С-300.

Уништење ризнице Бразила

У пожару који је 2. септембра захватио зграду Народног музеја Бразила у Рио де Жанеиру уништени су сви експонати.

Нови Газимстан

У прилично ванредним околностима посета председника Србије Александра Вучића Косову и Метохији најављена је као историјска, газиместанска, она која би могла да одреди даљу судбину нашег народа у јужној покрајини јер ће се, како је изјавио председник, по свакој речи мерити будућност наше земље за пет и сто година. Речи је на митингу у Косовској Митровици изговорио 4.169, а Срби са Косова могли су задовољно да констатују да је председник рекао да неће бити разграничења, као и да не намерава да призна независност Косова: „Одмах да вам кажем, због оних недељама и месецима понављаних лажи како се неко спремио и како неко мора до Нове године да призна независност Косова, ја овде пред свима вама кажем да је то ноторна лаж и да то никоме од нас не пада на памет.“
Коначно, председник је навео да никаквог конкретног решења заправо и нема.

Кинези купили Бор

Влада Србије изабрала је стратешког партнера за Рударско-топионичарски басен (РТБ) Бор, који је не без разлога називан „црном рупом“ привреде Србије. Кинеска компанија „Зијин“ доставила је бизнис план вредан милијарду и 460 милиона долара у замену за 63 одсто власништва у РТБ Бор.
Део овог финансијског пакета је обавезна докапитализација од 350 милиона долара, али и 200 милиона долара намењених за решавање дуговања компаније. Кинеска компанија обавезала се и да ће сачувати 5.000 радних места и у отварање рудника „Церово“ уложити 320 милиона долара, као и да ће из сопствених капацитета до краја треће године подигнути производњу у „Топионици“ на максималних 80.000 тона.

Велика шизма

Генерални секретаријат Светог Синода Цариградске православне цркве објавио је коминике о именовању двојице јерарха те цркве за „егзархе“ Цариградске патријаршије у Кијеву. Одлука која је донета без сагласности Москве, али и митрополита кијевског и целе Украјине Онуфрија била је увод у прекид литургијског општења између две катедре (Московске и Цариградске), и касније званично и под патронатом САД и кијевског режима давање аутокефалије украјинским расколницима. Одлуку патријарха Вартоломеја да призна украјинске расколнике поздравио је специјални представник САД Курт Волкер, који у име САД учествује у решавању украјинске кризе на основу Минских споразума. „Ухваћен на делу“, прокоментарисао је Сергеј Лавров.
Очекивања милиона православних верника да се константинопољски патријарх Вартоломеј ипак неће усудити да направи тако радикалан корак – да потчини украјинске православне вернике себи, и, по угледу на римске папе, прогласи себе за доносиоца општеобавезујућих норми за целу православну цркву – изневерена су. Одлука донета 1686, према којој је Кијевска митрополија дата на управљање Московској патријаршији, поништена је једним декретом. Уласком у оквире спољне политике САД и поништавањем одлуке старе три века патријарх Вартоломеј ризикује опстанак светског православља и репризу 1054. године.

Фронтекс

Димитрис Аврамопулос, комесар ЕУ за миграције, и министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић потписали су споразум између Србије и ЕУ о акцијама које спроводи Европска агенција за граничну и обалску стражу (Фронтекс) у борби против илегалних миграција. Овај споразум предвиђа да чиновници Фронтекса у сарадњи са српском граничном полицијом могу да спроводе граничне контроле на територији Србије. Део јавности изразио је забринутост да би овим споразумом Србија могла да постане тампон-зона и сигурна кућа за илегалне мигранте.

Кадровске промене у војсци

Пензионисање генерала Љубише Диковића и кадровске промене у војсци привукле су велику пажњу, посебно јер је реч о местима с којих се планира и реализује употреба војске у целини и у тајним војним службама. За начелника Генералштаба Војске Србије изабран је генерал-пуковник Милан Мојсиловић, који је учествовао у ратним дејствима током НАТО агресије и у операцијама у Копненој зони безбедности.

ОКТОБАР

Тријумф Милорада Додика

Милорад Додик тријумфовао је на осмим по реду општим изборима у Босни и Херцеговини, освојивши рекордан број гласова за српског члана Председништва БиХ. Изборима, који су с правом названи судбоносним за Србе западно од реке Дрине, претходили су вишемесечни протести поводом смрти 21-годишњег студента које су многи означили као покушај прављења обојене револуције. На изборима је позицију председника РС освојила Жељка Цвијановић, а СНСД је задржао водеће место у Скупштини РС.

Одбојкашице у злату

После финала олимпијских игара у Рију 2016. године и злата на ЕП у Азербејџану прошле године, наше одбојкашице су победиле Италију и после пет одиграних сетова постале шампионке света на првенству одржаном у Јапану.

Смрт у конзулату

Саудијска Арабија признала је 20. октобра да је новинар „Вашингтон поста“ Џамал Кашоги убијен 2. октобра у конзулату те државе у Истанбулу. Сенат САД је, овим поводом, 14. децембра једногласно усвојио резолуцију у којој је саудијски принц Мохамед бин Салман означен као особа одговорна за Кашогијево убиство.

НОВЕМБАР

Амерички избори

На изборима за Представнички дом и Сенат САД одржаним 6. новембра, Демократска странка освојила је већину у Представничком дому, док је Републиканска странка задржала надмоћ у Сенату.

Калифорнија гори

У Калифорнији је 8. новембра избио најсмртоноснији и најразорнији пожар у историји ове америчке државе. Однео је 88 живота, а уништено је скоро 19.000 објеката.

Бег у Мађарску

Бивши премијер Македоније Никола Груевски, за којим је расписана потерница због неодазивања на извршење казне затвора, затражио је 13. новембра политички азил у Мађарској. Установљено је да је Груевски до Будимпеште стигао возилом с мађарским дипломатским таблицама преко Албаније, Црне Горе и Србије.

Додик на челу БиХ

Члан Председништва БиХ из реда Српског народа Милорад Додик и председница Републике Српске Жељка Цвијановић положили су 19. новембра свечану заклетву у Народној Скупштини Републике Српске. Општи избори у БиХ одржани су 7. октобра. За чланове Председништва изабрани су и Жељко Комшић, из реда хрватског народа, и Шефик Џаферовић као представник Бошњака.

Брука у Паризу

У Паризу је 11. новембра одржана централна манифестација обележавања стоте годишњице од потписивања примирја у Првом светском рату у присуству више од 80 шефова држава и влада. Церемонија је изазвала буру негодовања у Србији због утиска да је ова земља, једна од најважнијих савезница победника у сукобу, „понижена“ и „занемарена“ због начина на који се домаћин односио према њеном председнику Александру Вучићу, који је смештен у други ред споредне трибине, док су представници неких земаља попут Хрватске и БиХ, које у време сукоба нису ни постојале, а чији су се народи борили на страни поражених, биле далеко боље примљене. Највише гнева изазвао је, свакако, начин на који су се организатори понели према председнику међународно непризнате Републике Косово Хашиму Тачију, који је смештен директно иза домаћина Емануела Макрона и других важнијих званица, укључујући председника Русије Владимира Путина. Због овога српском народу и председнику Републике јавно се извинио амбасадор Француске у Београду Фредерик Мондолини, али до најављеног извињења из Јелисејске палате није дошло.

Устанак Жутих прслука

Масовне демонстрације „Жутих прслука“, које се већ недељама одржавају широм Француске, започеле су крајем новембра блокадом путева у овој земљи. До насиља и сукоба учесника протеста с полицијом дошло је најпре 24. новембра, приликом првог масовног окупљања у Паризу. Демонстрације су настављене и током децембра, почевши од 1. 12, када су у Паризу четири особе изгубиле живот, док их је повређено 133 и ухапшено 412. Дан након ових протеста, 2. децембра, председник Емануел Макрон одржао је ванредни састанак с премијером и министром унутрашњих послова и обећао да ће одговарати они који су учествовали у ширењу насиља и наношењу штете. Макрон је, због нереда у својој земљи, замолио и да његова посета Србији буде одложена. Француска влада је 4. децембра, као гест добре воље према демонстрантима, одлучила да суспендује увођење такси на гориво, које су и биле непосредни окидач протеста, али то није било довољно „Жутим прслуцима“ јер су изнели свеобухватни списак више од 40 захтева и наставили демонстрације широм земље већ 8. децембра, када су на улице Париза изведене значајне полицијске снаге, укључујући и оклопна возила. Тада је ухапшено 548 људи. Од 8. децембра ови протести преливају се и на друге европске земље, пре свега на Белгију, где је, током протеста у Бриселу, ухапшено 70 људи. Председник Макрон признао је у говору 10. децембра да је земља у стању економског ванредног стања.

Подгоричка скупштина

Скупштина Црне Горе усвојила је 30. новембра, након целодневне жестоке расправе, Резолуцију којом се одлуке Подгоричке скупштине о присаједињењу са Србијом из 1918. године проглашавају ништавним. Ова одлука само је последња у низу сличних потеза подгоричких власти којима се ствара дистанца у односу на прошлост своје земље и Србије. Највише пажње привукла је одлука да се српским интелектуалцима Матији Бећковићу, Александру Раковићу, Дејану Мировићу и Чедомиру Антићу забрани улаз у Црну Гору. Подгоричке власти повукле су 30. новембра још један контроверзан потез – после седнице Скупштине ухапшен је један од лидера опозиционог Демократског фронта Небојша Медојевић.

Драги НАТО гост

Приликом посете Београду генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг могао је задовољно да констатује да је Србија са изнетим ставом да жели да продуби своју сарадњу с НАТО-ом спремно дочекала његову поруку да нашу земљу види у својој евроатлантској, тј. НАТО породици. Драг и добродошао гост, како га је најавио председник Србије, рекао је да је НАТО агресија 1999. имала за циљ заштиту цивила, да веза између штетности од бомбардовања осиромашеним уранијумом и повећаног броја оболелих од карцинома не постоји, те нас позвао да се окренемо будућности уместо да се сећамо прошлости.

Победа или утопија

Обележавање века од уједињења Срба, Хрвата и Словенаца покренуло је полемички дух у српском јавном простору, па су о томе да ли је 1918. била година победе или утопије своје мишљење изнели угледни интелектуалци на трибинама одржаним ти поводом. Посебна свечаност уприличена је поводом 100 година од присаједињења Војводине Србији у присуству председника Србије, високих званичника Србије, Републике Српске и покрајине Војводине, а откривен је споменик Петру Првом Карађорђевићу, отворени су Музеј и мултимедијална изложба „2018“ посвећена најзначајнијим личностима и преломним историјским догађајима тог времена.

Рат у мореузу

У Керчком мореузу 25. новембра дошло је до инцидента између руске и украјинске морнарице када је Кијев без најаве покушао да кроз мореуз који Русија сматра својом сувереном територијом провуче три ратна брода. Овај покушај изазвао је реаговање руских оружаних снага које су, уз употребу силе сва три украјинска брода заплениле, а њихову посаду ухапсиле. Ово је изазвало нове тензије у односима Кијева и Москве, а председник Украјине Петро Порошенко прогласио је 26. новембра ратно стање у деловима своје земље. Током ових тензија украјинска војска започела је и масовни напад на стамбене четврти у градовима побуњене Доњецке Народне Републике.

Тријумф у Интерполу

Такозвана Републике Косово доживела је дебакл у Дубаију. Упркос вишегодишњим лобирањима западних пријатеља и уценама на терену, и трећи покушај Приштине да уђе у Међународну асоцијацију криминалистичких полиција показао се јаловим. Након што захтев за пријем у Интерпол није подржало две трећине гласова делегата Генералне скупштине ове организације не само Приштина већ и њен главни спонзор Вашингтон морали су да признају неуспех који их је коштао и изневерених нада и 15 милиона долара колико су од шверца наркотицима и мигрантима Албанци одвојили у сврху лобирања.

100%

Неуспех који је тзв. Република Косово доживела у Дубаију искоришћен је као повод за увођење косовске царине од 10, па онда и свих сто одсто на производе из Србије, а супротно споразумима у оквиру ЦЕФТА. Лекови, дневна штампа и производи из Србије на које није плаћена царина 100 одсто, као и роба која нема ознаку „Република Косово“ враћани су са границе. Ту није био крај. Неколико дана касније Митровчане су пробудили рафали и сирене за узбуну. Под изговором да то чине у циљу истраге убиства Оливера Ивановића, РОСУ јединице упале су на Север Косова и ухапсиле троје Срба. Да није реч тек о кажњавању Срба за успехе на дипломатском пољу, потврдила је и заједничка седница албанских влада из Приштине и Тиране уприличена у Пећи. Тврдњи да је дух „Велике Албаније“ пуштен из боце а овим састанком формализован њен рад даће за право наредни догађаји.

СПЦ о Косову

У сусрет све већим притисцима да Србија потпише правно-обавезујући споразум са тзв. државом Косово, Свети архијерејски Сабор СПЦ на јесењем заседању овог тела поновио је свој став „да ни по коју цену не сме да се доведе под знак питања пуни суверенитет и интегритет Србије на Косову и Метохији, који је гарантован Уставом Србије и Резолуцијом 1244 СБ УН“. Архијереји су својом саборском поруком још једном стали иза документа донетог на мајском заседању Сабора СПЦ, у коме су изразили противљење признању отцепљења Косова и Метохије, као и размени територија по принципу „своје за своје“.

ДЕЦЕМБАР

Суверена одлука непризнате земље

Уочи седнице на којој ће бити изгласана одлука о стварању војске, Америка је Косову испоручила вишенаменска оклопна возила – 24 блиндирана оклопна возила „хамви“.
„Стварање Војске је суверена одлука владе Косова“, стоји и у саопштењу Стејт департмента. Тиме је, бар што се тиче Приштине, стављена тачка на могуће усаглашавање ове одлуке с представницима ЕУ и НАТО-а који су оценили да је сада погрешно време за овај корак. Тек што су на седници косовског парламента изгласана сва три закона којима су Косовске безбедносне снаге трансформисане у војску, окупљене Албанце на уличном слављу поздравио је председник Тачи. Присутнима се обратио у униформи: „Данас је заокружена косовска државност.“ Скупштина Косова усвојила је и резолуцију о „условима за дијалог“ с Београдом у којој стоји да је процес дијалога прихватљив само ако ће резултирати „међусобним признањем, чланством Косова у УН и подршком за прикључење ЕУ и НАТО-у“. За једног од два шефа приштинског преговарачког тима изабран је Фатмир Љимај, актуелни потпредседник приштинске владе и некадашњи ОВК терориста. Србија је одговорила заказаном седницом СБ УН у Њујорку на којој је председник Вучић упознао свет са чињеницама везаним за Косово. Испред Вучића је стајала плочица с натписом „Србија“, испред Тачија само „Хашим Тачи“.

Америчка победа у Сирији

Председник САД Доналд Трамп објавио је 19. децембра победу над Исламском државом у Сирији и најавио повлачење око 2.000 америчких војника присутних на територији ове земље. Председник Русије Владимир Путин ову одлуку је поздравио, али је и иронично прокоментарисао указавши да се америчке снаге из Авганистана повлаче сваке године, већ 17 година.

Трампово писмо

Амерички председник Доналд Трамп упутио је готово идентична писма председнику Србије Александру Вучићу и Хашиму Тачију, у којима наглашава да не треба пропустити јединствену прилику за постизање решења за Косово и наводи да САД цене његово лидерство.
„С обзиром на то да улазите у завршну фазу постизања споразума са Косовом, који ће донети дуго жељени мир у региону, охрабрујем Вас да искористите овај тренутак и употребите политичко лидерство у доношењу одлука које би задовољиле интересе обеју земаља. Била би огромна штета да се пропусти ова јединствена прилика за мир, безбедност и економски раст.“
Трамп пише и да се нада да ће бити у прилици да их угости у Белој кући „како бисмо прославили оно што би представљало историјски споразум“.