Зона сумрака – РАЗРОКО АУТОНОМАШТВО

Прослава стоте годишњице присаједињења Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији поново је била повод војвођанским аутономашима за пљување по српству и Србији, али и да нам покажу колико су им аргументи сакати

Дан пре обележавања века од присаједињења, 24. новембра, неколико војвођанских градова облепљено је плакатима групе менталних пубертетлија окупљених у нечему што се назива „Млада Војводина“ с поруком „После сто година и Хонг-Конг је рекао довиђења“, правећи паралелу између повратка овог града и истоименог региона 1997. под окриље Кине после стогодишње британске управе (истине ради, Британци су Хонгконгом владали мало дуже од 150 година пошто су га окупирали после Првог опијумског рата 1842, али је та окупација легализована тек 1898, потписивањем споразума с династијом Ћинг) и обележавања стоте годишњице, вероватно, „окупације“ Војводине. У реду. Само, ако је Србија Велика Британија од које Војводина треба да се отргне попут Хонгконга, ко је онда Кина којој би требало да се врати, пошто Хонгконг данас није независна држава? Ко је то истински власник Војводине? Како је могуће да некоме оваква глупост падне на памет?! То, међутим, постаје јасно када се мало загледа у личности људи окупљених у „Младој Војводини“. О њиховом карактеру и менталном склопу (а вала и здрављу) врло сликовито говори разговор који је с њима водио новинар агенције „Бета“ пре неколико година. По његовом сведочењу, до представника ове „организације“ с врло маштовитим конспиративним именима „Брка“ и „Црни“ није било лако доћи – два дана пошто им је послат мејл позвали су са скривеног броја телефона и „инструкције о виђању изрекли на конспиративан начин“, а разговор „условили потпуном анонимношћу и захтевом да у тексту не буде детаља који би на било који начин могли да открију њихов идентитет и идентитет њихових ’другова’, а фотографисање и снимање, наравно, није долазило у обзир“. Какав комплекс више вредности зачињен манијом гоњења, као да се ради о Карлосу Шакалу, а не двојици највероватније згубидана са Пејићевих салаша интересантних само мами, тати и сајту „Аутономија“, који редовно извештава о њиховим „активностима“.

[restrict] Извештава „Аутономија“ (у власништву фамозног Независног друштва новинара Војводине древних Бачвана Динка Грухоњића и Недима Сејдиновића) и о другим стварима. О активностима покрајинске и републичке власти које су организовале прославу Присаједињења на којој, по њиховом мишљењу, није било довољно аутохтоних „Новосађана“ и „Војвођана“, па су они довођени „аутобусима са регистарским таблицама из целе Србије“. То је тако јер, вероватно, у Новом Саду и Војводини нема довољно оних који би свим срцем подржали прославу „најважнијег дана у протеклих 100 година“, како је рекао председник Србије Александар Вучић, или 200 година у интерпретацији новинара „Аутономије“ који не умеју ни да цитирају како треба. А какво је доиста расположење у овој српској покрајини? Свој став према Србији Војвођани, рекли бисмо, јасно показују и у последњих 30 година – од 1991, када је одзив за мобилизацију у Војводини износио 93 посто, док је у остатку Србије био на нивоу од око 26 процената (Иван Веселиновић, „Разбијање Југославије и улога ЈНА“, 1996), преко избора тада радикалке Маје Гојковић за градоначелника Новог Сада 2004, па до покрајинских избора 2016. на којим су странке јасног „просрпског“ опредељења освојиле укупно 61,1 одсто гласова, док су условно речено „аутономаши“ (ДС и ЛСВ) добили 13,4 процената. Од свих лупетања у извештају „Аутономије“ у недостатку простора навешћемо само још једно. Они тврде да Вучић жели да „у ’штеку’ има још по који ’замрзнути конфликт’ и још по којег ’сепаратисту’ којим би могао да маше“. Поставља се питање који су то сепаратисти које Вучић држи у „штеку“, да не кажемо „џепу“. Млада Војводина? ЛСВ и Ненад Чанак? Републиканци Војводине? Они којих се нисмо сетили, нека нам опросте, јер ћемо их се сетити неки други пут. Ако је неко од побројаних, онда је питање зашто „Аутономија“ толико често и толико позитивно о њима извештава. Да нису и они сами, онда, у Вучићевом „штеку“, „џепу“, или где већ?
Озбиљна разрокост у гледању на историјске чињенице везане за Војводину и Присаједињење евидентна је и код историчара Миливоја Бешлина. Можда ће нам „Аутономија“, која Иштвана Пастора назива „издајником“ Мађара због, између осталог, присуствовања прослави, објаснити да су и његови аргументи такви какви јесу јер је у Вучићевом „џепу“, али зашто му, онда, дозвољава да пише за њу? Бешлин истиче да су Бачка, Банат и Барања били ускраћени за федерални статус у Краљевини Србији јер је на територији данашње Војводине у оно време било само 33,7 одсто Срба, па би били прегласани, али не објашњава како је дошло до тога да је у време власти дивних Хабзбурга и њихове „К унд К монархије“ проценат Срба на овом простору пао са 60 посто 1787. године (према аустријском попису из 1715. на простору Бачке је било 97,6 одсто словенског становништва) на тих 33,7 по попису из 1900. Бешлин ово, можда, не уме да објасни, али уме да објасни како је Војводина пропала због пљачке из централне Србије, па каже да је Војводина у Краљевину ушла као економски најразвијенија, изједначена са Словенијом, изнад Хрватске и далеко развијенија од свих других области, али да је пред распад Југославије 1986. размер развијености Војводине и Словеније био 1:1,4, а да је у „централистичкој Србији“ размер 8:1, што је за Војводину „историјска катастрофа“. „Само деценија проведена у веома централизованој Србији, као резултат тзв. антибирократске револуције, подигла је разлику у развијености између Словеније и Војводине чак осам пута, на штету покрајине“, каже. Да ли је проблем у централизацији, или можда у суровим санкцијама и беспоштедном бомбардовању који су обишли Словенију? Ако је проблем централизација из Београда, како је онда Словенија у време СФРЈ напредовала за 40 одсто у односу на Војводину? Да није, онда, и Брисел фаворизовао Фландрију па је она данас знатно богатија од Валоније за којом је почетком 20. века дебело заостајала? Разрокост у Бешлиновим очима је толика да, када указује да је Влада Србије Војводину званично окарактерисала као „недовољно развијени регион“, не види да исти статус имају и сви остали, осим Београда, јер им је вредност БДП-а испод просека. А нису ли и у већини других земаља престонице богатије од остатка земље?

[/restrict]