Трампово распакивање хладноратовске безбедности

Америчка администрација председника Доналда Трампа наставила је да унилатерално, каприциозно и дугорочно неодговорно нарушава споразумне инструменте међународне сигурности

Серију повлачења или неприступања трговинским и еколошким споразумима последњих годину и по дана многи критичари администрације Доналда Трампа нападали су као урушавање „либералног поретка“ за који сматрају да је темељ америчког утицаја у свету од окончања Другог светског рата. Међутим, то је расправа у оквирима породице западних хегемониста и не би морала нужно да има општи, глобални значај какав има нарушавање безбедносних споразума. Унилатерално повлачење из Нуклеарног договора са Ираном или прецизније „Заједничког свеобухватног плана за деловање“ поставило је САД насупрот другим силама које и даље сматрају да је овај договор важан темељ за сарадњу са Ираном и релаксирање напетости у односима према овој земљи.

[restrict] Крајем октобра Трампова администрација је отишла корак даље и најавила повлачење из Споразума о нуклеарним снагама средњег домета (ИНФ) који су 1987. потписали амерички председник Роналд Реган и лидер СССР-а Михаил Горбачов. Роналд Реган је својевремено у вези са потписивањем овог споразума изјавио како је реч о првом споразуму који не само да ограничава већ у потпуности укида једну класу нуклеарног оружја. У питању је била забрана распоређивања и развоја балистичких и крстарећих ракета средњег домета које се лансирају са копнених лансера домета између 500 и 5.500 километара. После потписивања споразума САД и СССР су уништиле залихе од 2.700 ракета и лансера.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров, према писању Раша тудеј, изјавио је 28. октобра како Русија сматра америчко повлачење из споразума за „готову ствар“ и да ће Москва почети да ради како би предупредила последице овог чина. Москва, рекао је Лавров, инсистира да Сједињене Државе обелодане сателитске податке који показују да је Москва прекршилац споразума. „Годинама чујемо оптужбе да је ракета 9M729 тестирана на даљини коју ИНФ забрањује“, рекао је Лавров и захтевао да, пошто би тако нешто морало да се опази на сателитским снимцима, „треба да покажу податке тако да можемо да разумемо о чему они говоре“.
Према Лавровљевим речима, током посете Москви крајем октобра амерички саветник за националну безбедност Џон Болтон рекао је да су САД намерне да се повуку из Споразума пошто страхују да државе попут Ирана, Северне Кореје и Кине развијају оваква оружја. Међутим, нејасно је зашто су потези ових држава релевантни с обзиром на то да је реч о билатералном споразуму који су потписали САД и СССР.

Болтонов крсташки поход Унилатерализам Трампове администрације као да је оснажен од када је дужност саветника за националну безбедност преузео Џон Болтон. Он је још 2014. написао, у коауторству са Џоном Јуом, колумну у Волстрит џорналу „О застарелом нуклеарном споразуму и пре руског варања“. У тексту је критиковао Обамину администрацију што улаже напоре да обнови тај споразум.
Болтон, уопште узевши, гледа са презиром на контролу наоружања. Био је spiritus movens америчке одлуке да се повуку из Споразума о забрани антибалистичких ракета (споразум је постигнут 1972) а противио се и „Новом споразуму о смањењу стратешког наоружања“ (2010).
Болтон је, као што смо напоменули, заговарао повлачење из споразума од 2011. године када није било никаквих назнака да нека страна крши договорене одредбе.
Споразум против нуклеарног оружја средњег домета део је сложених и тешких настојања две суперсиле да ослабе међусобне напетости. Совјети су унапређене ракете овог капацитета увели у своје наоружање крајем 1970-их година. У питању је био систем РСД-10 пионир домета до 5.000 километара.
Одговор Сједињених Држава на распоређивање ових ракета био је двојак. Саме су заједно са државама чланицама НАТО-а распоређивале нове ракете средњег домета Першинг-II (које су замениле старе системе Першинг-I) као и крстареће ракете на копненим лансерима. На дипломатском фронту су истовремено вођени преговори са Совјетским Савезом за ограничену доступност овог типа наоружања.
Одмах по ступању на председничку дужност Роналд Реган је обзнанио да ће се САД уздржати од распоређивања ракета овог типа у Европи уколико се СССР сложи да елиминише своје ракете РСД-10 пионир , Р-14 Чусоваја и Р-12 Двина (НАТО ознаке ових оруђа су, редом, СС-20, СС-5 и СС-4). До самита у Рејкјавику (1986) међусобни преговори су напредовали и обе стране су се сложиле 1987. да елиминишу све оружје овог капацитета – балистичке и крстареће ракете базиране на копну домета између 500 и 5.500 километара. Према подацима Конгресне истраживачке службе Совјетски Савез је уништио 1.846 ракета, од тога 654 РСД-10 пионир. Сједињене Државе су до маја 1991. уништиле 846 ракета. Споразум је подразумевао успостављање и међусобног верификационог механизма. Ови механизми су за релаксирање односа између СССР-а и САД имали можда и већи значај од смањења броја ракета. Како је прокоментарисао Александар Бел, званичник из времена Обамине администрације а сада упосленик у Центру за контролу наоружања и против пролиферације „веома је узнемирујуће да смо без очију и ушију у руским стратешким снагама први пут после 40 година“. Други разлог због кога би повлачење из ИНФ-а имало негативне последице јесте што је укидање нуклеарног наоружања средњег домета умањило напетости на ободима совјетске, односно америчке зоне утицаја, и продужило време за реаговање командама обе земље.

Куда даље? Обе стране су досад пребацивале другој страни уговорници да се није држала постигнутог договора. Обамина администрација је још 2014. године оптужила Русију да крши договор тако што тестира ракету забрањених карактеристика, док је прошле године Трампова администрација пребацивала Русији да распоређује ракету ознаке 9M729.
Руси им нису остали дужни. Оптужили су Вашингтон како лансери америчких пресретача SM-3 у Румунији и Пољској могу да послуже као лансери крстарећих ракета будући да су веома слични онима који се користе на америчким бродовима.
Мало је вероватно да ће се ствари у погледу распоређивања нуклеарног оружја средњег домета брзо изменити. Сједињене Државе не располажу одговарајућим ракетама. Најаве да намеравају да развију оружје сличних карактеристика нису претерано кредибилне јер за развој нису опредељења значајна средства. Осим тога, чак и да на располагању имају овакве ракете, упитно је која ће НАТО или источноазијска држава постати њихов домаћин. Неке од водећих држава НАТО-а, укључујући Немачку и Француску, назначиле су да сматрају ИНФ једним од утемељења европске безбедносне архитектуре.
Повлачење из ИНФ-а може да има теже последице уколико је реч о потезу у серији која води ка јачању међусобног неповерења и нарушавања структуре међународне безбедности а што би на крају могло да води новој трци у наоружању. На пример, једини споразум на снази је СТАРТ (Споразум о стратешком наоружању), објашњава Метју Бан, специјалиста за нуклеарно оружје из Белфер центра Харвардског универзитета. СТАРТ истиче „на почетку идућег председничког мандата уколико се не истакне петогодишње продужење. Тако да, две и по године од сада или седам и по година од сада овај споразум ће се окончати. А ако се то деси, имаћемо ситуацију у којој можемо да заборавимо о новом споразуму који ће ратификовати амерички Конгрес“, подвлачи Бан. Према Бановим речима и да су наводи америчких власти о руском кршењу договора тачни, реч је о врло малим прекршајима – производњи неких 40 до 50 забрањених крстарећих ракета.
Поједини амерички званичници указују да је иступање из споразума стратешки погодно за САД јер ће омогућити распоређивање ракетних снага средњег домета у пацифичком региону. Према њиховом тумачењу Кина, као земља која није потписала овај споразум, могла је да постигне значајну превагу у односу на САД и њихове источноазијске савезнике.

[/restrict]