Страх од „Северног тока“

Европске земље ће бити у добитку ако украјински транзит отпадне, јер ће преузети сав профит, а Украјини ће остати само гас који преостане након што се до врха напуне цеви „Северног тока 1 и 2“ и „Турског тока“

Највећа украјинска нафтна компанија, државни „Нафтогаз“, приступио је реализацији свог „плана Б“ у вези са изградњом гасовода „Северни ток 2“, саопштио је главни извршни директор Јуриј Витренко. Директор „Нафтогаза“ је оценио да постоји „висока вероватноћа“ прекида транзита гаса преко украјинске територије. Зато се „план Б“ састоји од намере Кијева да од руског „Газпрома“ добије компензацију за укидање транзита. Стручњаци сматрају да то што је Кијев одустао од свог првобитног плана – да спречи изградњу другог гасовода који преко Балтичког мора повезује Русију и Немачку – јесте признање немоћи да утиче на енергетску политику у Европи. Ваљда украјинско руководство није озбиљно помишљало да би у Берлину и Бриселу поклекли под „притисцима“ из Кијева, већ је јасно да иза таквих иницијатива стоје Американци, али је постало јасно да ни Вашингтон није успео да осујети изградњу „Северног тока 2“, као што је било са „Јужним током“.

[restrict]

„УМНЕ“ МАЈДАНСКЕ СНАГЕ И „Јужни ток“ полако васкрсава у лику „Турског тока“. Више од 80 одсто морске трасе која повезује обале Русије и Турске дном Црног мора већ је завршено, па се може очекивати да гас потече 2019. године. То је други ударац за украјинске планове да задрже важну улогу у енергетици Старог континента и може се, кроз две-три године, испоставити да је утицај Кијева сведен на „њет“. Од државе преко чије територије је својевремено ишло и до четири петине руског извоза природног гаса за Европу, а добар део остајао у овој земљи да би га крчмили локални тајкуни и новац од продаје стављали у свој џеп, Украјина се ускоро може суочити са дефицитом за своје потребе, што је некада било назамисливо. О изгубљеном приходу од транзитне таксе, који се процењује на око три милијарде долара годишње, да се и не говори. То је последица „проевропске политике“ новог руководства, које сматра да Русија искоришћава Украјину и да се томе мора стати на пут. Сада су препуштени милости „западних пријатеља“, који очито не журе превише да завуку руку у сопствени џеп како би помогли „проевропском Кијеву“ – па се јасно види ко је деценијама несебично дотирао Украјину.
И сама перспектива опстанка гасно-транспортног система (ГТС) Украјине постала је крајње неизвесна. Огромни транзитни капацитети, цевоводи и компресорске станице, изграђени још у време Совјетског Савеза, а у које „независна Украјина“ готово да није ни улагала, могу одједном постати сувишни. И уместо златне девизне коке носиље претворити се у хрпу непотребног метала корисног једино као старо гвожђе. То показује далековидост украјинских мајданских снага. У Москви су се слатко смејали на предлоге из Кијева – да је „Газпром“ дужан о свом трошку, стотинама милиона долара, да одржава запуштени украјински ГТС, док би приход ишао Украјинцима. На руски контрапредлог, да „Газпром“ уђе у власништво украјинског ГТС, а онда уради ревитализацију, из Кијева су одречно вртели главом. Говорили су да је то „национално благо“ Украјине које се не сме отуђити. Чак ни разумни гласови који су говорили да не само што је „национално благо“ грађено новцем совјетских грађана већ и да ће пропасти ако се хитно не уложе огромна средства неопходна за одржавање – нису разуверили кијевске русофобе да је њихова позиција дугорочно неодржива.

ИСТРАЈНОСТ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ „Стратешки поглед је једноставан, али не и позитиван. Биће изграђен ’Северни ток 2’. Веома су велике шансе да буде изграђен. Ако се то деси, врло је вероватно да транзита гаса преко Украјине неће уопште бити“, отворио је душу за украјинске медије извршни директор „Нафтогаза“. Према његовим речима, како преноси „Раша тудеј“, „план А“ заснивао се на томе да ће украјински транзит бити сачуван. Витренко, наравно, не говори о томе да је овај план потекао од саветника из Вашингтона, који су обећавали да ће извршити довољан притисак на Европљане да одустану од „Севеног тока 2“. Канцеларка Ангела Меркел је издржала америчке насртаје, чак и по цену пада рејтинга и одласка у пензију, па ће њен успех у очувању енергетске независности Немачке тек добити адекватну оцену у деценијама пред нама. За своју земљу она је урадила најбоље и истрпела последице америчког разочарања, док Украјинцима преостаје да се питају – где смо погрешили. И да, опет уз суфлирање прекоокеанских пријатеља, сањају о „плану Б“. Који ће, вероватно, бити „успешан“ као и „план А“.
Како је објаснио Витренко, Кијев ће се фокусирати на компензације од „Газпрома“ због губитака који ће настати ако Русија одустане од продужења уговора о транзиту. Заиста чудна логика: ако Москва не жели да продужи уговор који је неповољан по њу и више нема економску сврсисходност, онда је треба казнити. Другим речима, сви морају да раде у корист Украјине, и по цену сопствених губитака. Или још једноставније: Европа и Русија дужне су да издржавају посрнулу украјинску привреду средствима својих пореских обвезника. Ако се неко дрзне и запита зашто Американци сами не дотирају своје украјинске савезнике, тај је зрео за санкције. Или нешто горе. Проблем за Вашингтон настаје јер је све мање оних спремних на слепу послушност, као до пре неку годину. „Вирус“ отпора и суверености, поникао из Москве и Пекинга, охрабрујући све земље да одлучније бране своје интересе, шири се планетом брзином већом него што САД могу да испрате и санкционишу.
„Ми покушавамо да компензујемо финансијске губитке. Иницирали смо нову арбитражу која је фактички већ започела, где тражимо више од 12 милијарди долара, од чега је десет компензација за то што после 2019. више неће бити транзита кроз територију Украјине“, појаснио је Јуриј Витренко колико кошта Украјину губитак због изградње „Северног тока 2“. Још у јулу је „Нафтогаз“ затражио од „Газпрома“ надокнаду губитака због повећаних тарифа за гас, у износу од 11,6 милијарди долара. Ако би европски судови све ово уважили, онда би Русија дуговала Украјини безмало 24 милијарде долара, због тога што сама одлучује којим путем, коме и по којој цени ће продавати свој гас. Томе треба додати и 4,6 милијарди које је Стокхолмски арбитражни суд већ „доделио“ Украјини у спору са „Газпромом“, због наводног коришћења монополистичког положаја. Није помогло ни то што се Москва бранила да „Нафтогаз“ не плаћа благовремено, па су из смањили испоруке док се дуг не измири. Задуженост Украјине пред „Газпромом“ износи око две милијарде долара, али сада испада да су Руси њима дужни око две и по милијарде.

… И УКРАЈИНСКИ „ПЛАН Ц“ Ако не мења стратегију сукоба с Русијом, Кијев је променио реторику. Док су раније говорили да „Северни ток 2“ неће бити изграђен, да су све то руске бајке и да Американци неће дозволити да се то деси, сада су схватили да од тога нема ништа и да ће гас потећи 2020. године. Тако су из Кијева својевремено поручивали и да Русија није способна да изгради Кримски мост. Па када су видели да градња брзо напредује, говорили су да ће „први лед“ срушити стубове моста. А од када је мост завршен, више то не спомињу, али најављују градњу „моћне“ војне инфраструктуре у Азовском мору, што је директна претња Кримском мосту – који нису били у стању да изграде за скоро три деценије самосталности, а Руси су га завршили за три године.
Извршни директор „Нафтогаза“ пожалио се да Кијев нема „никакве гаранције Европе“ да ће се наставити транзит кроз њихову земљу. „Ми већ сигурно знамо да Европљани нису спремни да дају никакве гаранције“, саопштио је Витренко. То је занимљиво резоновање: Европа не даје гаранције да ће Русија нешто урадити. Право је питање – зашто се Кијев није потрудио у контактима с Москвом, да од „Газпрома“ добије гаранције и нови уговор који би јемчио и испоруке и транзит. Али не, Кијев на законодавном нивоу проглашава Русију за „земљу агресора“ и чини све да Москви загорча живот и допринесе увођењу нових санкција Запада. И онда се чуди што „нема гаранција“. Напротив, Немачка и друге земље Европе биће у великом добитку ако украјински транзит отпадне, јер ће оне преузети ту улогу – и огромне профите од транспорта и продаје. А кроз украјинску цев ће се, евентуално, пропуштати минималне количине које преостану након што се до врха напуне „Северни ток 1 и 2“, као и „Турски ток“. И то ће трајати све док се не изгради већ најављен „Северни ток 3“. Тада ће Украјина морати да пређе на „план Ц“. Најбоље би било да то буде – помирење с Русијом.

[/restrict]