Pečat nedelje

Aleksandar Nevski za predsednika Srbije

Visoko priznanje Rusije kojim su se dosad mogli podičiti, pored ostalih, grof Sava Vladislavić, Milan Obrenović, Aleksandar Karađorđević i Nikola Pašić – orden Svetog Aleksandra Nevskog – biće dodeljen predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Ovaj orden, prvi koji se posle 100 godina dodeljuje jednom Srbinu, predsedniku Srbije uručiće predsednik Rusije Vladimir Putin.
Putin bi u Srbiju trebalo da dođe 15. januara i možda će upravo tada, pišu „Večernje novosti“, predati orden svom domaćinu. Svi detalji oko te posete biće utanačeni 9. novembra na sednici Mešovitog komiteta dve vlade kojom će predsedavati srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i zamenik premijera Rusije Jurij Borisov. Oni će se, osim temama o saradnji dve zemlje, baviti i pripremom Putinove posete.
O poseti ruskog predsednika na Andrićevom vencu razgovarali su Aleksandar Vučić i ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin.
Vredno priznanje dodeljuje se u čast Aleksandra Nevskog, ruskog kneza i sveca Ruske pravoslavne crkve. Prva ga je dodelila carica Katarina Prva Aleksejevna, inače druga žena cara Petra Velikog, i to posmrtno svom suprugu 1725. godine. Ovo priznanje uručivano je sve do 1917. Orden je pre nekoliko godina ponovo aktivirao Vladimir Putin.

CIA: Povoljan faktor – jeftina radna snaga

U izveštaju CIA za Srbiju, objavljenom na sajtu ove agencije, pored podataka koji se odnose na predsednika i premijera države, državno uređenje, geografski položaj, broj stanovnika, klimu i računanje vremena, stoje zanimljiva viđenja ekonomskog stanja i izazova s kojima se naša zemlja suočava. U izveštaju piše i da su glavni vektori za povoljan privredni rast Srbije ekonomske reforme i strateška lokacija države, te da su povoljni faktori „relativno jeftina i kvalifikovana radna snaga“, kao i sporazumi o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom, Turskom i zemljama članicama Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini. Kao glavne ekonomske izazove CIA je označila stagnirajuće prihode domaćinstava, potrebu za stvaranjem novih radnih mesta u privatnom sektoru, strukturne reforme državnih preduzeća, reforme javnog sektora.
Drugi bitni izazovi, stoji u izveštaju, jesu neefikasan pravosudni sistem, visok nivo korupcije i starenje stanovništva. Spominje se i da je Srbija „tačka pretovara“ heroina iz Jugoistočne Azije ka Zapadnoj Evropi, kao i da ima ekonomiju „osetljivu na pranje novca“.
U poglavlju koje se odnosi na međunarodne probleme navodi se da Srbija protestuje jer su SAD i druge države priznale nezavisnost Kosova. U izveštaju se dalje navodi da nekoliko hiljada mirovnih snaga, predvođenih NATO-om i pod privremenom administrativnom misijom UN, nastavlja da održava mir između „albanske većine i srpske manjine na Kosovu“.
Navodi se i da Srbija i dalje ima nerešen granični spor sa BiH i Hrvatskom oko međe na Drini i Dunavu, ali i neka druga nerešena bilateralna pitanja koja datiraju od sukoba devedesetih godina prošlog veka.
CIA je na sajtu objavila i da se Srbija, po potrošnji na odbrambene programe vojske, nalazi na 85. mestu od 153 svetske zemlje koje su se našle na listi i da je u tome ispred Hrvatske (91), a iza Crne Gore (64).

Kamen za crkvu, kamen na crkvu

Hram Svete Trojice na Rumiji, koji se već nalazio na meti crnogorske vlasti i crkvenih separatista, opet je bio pokretač žučne debate koja se povela između pravoslavne javnosti i ljudi bliskih crnogorskom režimu. Okidač je bila izjava crnogorskog premijera Duška Markovića da će „objekat“ koji je na vrhu planine Rumije postavila Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve morati da bude uklonjen jer je nelegalan. Da nema osnova za rušenje ubrzo je potvrdila Urbanističko-građevinska inspekcija Ministarstva održivog razvoja i turizma prilikom kontrole na vrhu Rumije. A da objekat iz H veka ne može biti nelegalan, objasnio je crnogorskim vlastima mitropolit Amfilohije.
Hram je po njegovim rečima podignut u vreme Svetog Jovana Vladimira u H veku (ili početkom XI veka), a srušen (1571) tokom turske okupacije. U pismu koje je uputio Dušku Markoviću mitropolit ukazuje na to da je Hram Svete Trojice na Rumiji bio kultno mesto i pre njegovog rušenja što se vidi po tome što je okolno stanovništvo, ne samo hrišćansko nego i ono koje je od XVI do XVIII veka primilo islam, učestvovalo u litiji iznošenja Krsta Svetog Jovana Vladimira na Trojčindan.
Značaj hrama, objašnjava, vidi se i po tome što je posle njegovog rušenja nastao običaj da svako ko dolazi na litiju iznese na vrh Rumije po kamen, uz narodno predanje što je doprlo do nas, da će crkva „ponovo doleteti“ na Rumiju kad se nakupi za nju dovoljno kamenja.
„Kada sam se prvi put 1994. popeo na Rumiju, iznevši svoj kamen, po količini kamenja shvatio sam da je stasalo vrijeme da se vrati crkva na vrh Rumije. Garantujem da bi bilo gdje u Zapadnoj Evropi, kojoj Crna Gora sada teži, ovo bio povod ne za rušenje hrama nego za gradnju žičare od Mikulića do vrha Rumije, čime bi Rumija postala jedna od najznačajnijih destinacija, pokloničkih i turističkih, ne samo u Crnoj Gori već i mnogo šire od nje.“