Печат недеље

Александар Невски за председника Србије

Високо признање Русије којим су се досад могли подичити, поред осталих, гроф Сава Владиславић, Милан Обреновић, Александар Карађорђевић и Никола Пашић – орден Светог Александра Невског – биће додељен председнику Србије Александру Вучићу. Овај орден, први који се после 100 година додељује једном Србину, председнику Србије уручиће председник Русије Владимир Путин.
Путин би у Србију требало да дође 15. јануара и можда ће управо тада, пишу „Вечерње новости“, предати орден свом домаћину. Сви детаљи око те посете биће утаначени 9. новембра на седници Мешовитог комитета две владе којом ће председавати српски министар спољних послова Ивица Дачић и заменик премијера Русије Јуриј Борисов. Они ће се, осим темама о сарадњи две земље, бавити и припремом Путинове посете.
О посети руског председника на Андрићевом венцу разговарали су Александар Вучић и амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин.
Вредно признање додељује се у част Александра Невског, руског кнеза и свеца Руске православне цркве. Прва га је доделила царица Катарина Прва Алексејевна, иначе друга жена цара Петра Великог, и то посмртно свом супругу 1725. године. Ово признање уручивано је све до 1917. Орден је пре неколико година поново активирао Владимир Путин.

ЦИА: Повољан фактор – јефтина радна снага

У извештају ЦИА за Србију, објављеном на сајту ове агенције, поред података који се односе на председника и премијера државе, државно уређење, географски положај, број становника, климу и рачунање времена, стоје занимљива виђења економског стања и изазова с којима се наша земља суочава. У извештају пише и да су главни вектори за повољан привредни раст Србије економске реформе и стратешка локација државе, те да су повољни фактори „релативно јефтина и квалификована радна снага“, као и споразуми о слободној трговини са ЕУ, Русијом, Турском и земљама чланицама Централноевропског споразума о слободној трговини. Као главне економске изазове ЦИА је означила стагнирајуће приходе домаћинстава, потребу за стварањем нових радних места у приватном сектору, структурне реформе државних предузећа, реформе јавног сектора.
Други битни изазови, стоји у извештају, јесу неефикасан правосудни систем, висок ниво корупције и старење становништва. Спомиње се и да је Србија „тачка претовара“ хероина из Југоисточне Азије ка Западној Европи, као и да има економију „осетљиву на прање новца“.
У поглављу које се односи на међународне проблеме наводи се да Србија протестује јер су САД и друге државе признале независност Косова. У извештају се даље наводи да неколико хиљада мировних снага, предвођених НАТО-ом и под привременом административном мисијом УН, наставља да одржава мир између „албанске већине и српске мањине на Косову“.
Наводи се и да Србија и даље има нерешен гранични спор са БиХ и Хрватском око међе на Дрини и Дунаву, али и нека друга нерешена билатерална питања која датирају од сукоба деведесетих година прошлог века.
ЦИА је на сајту објавила и да се Србија, по потрошњи на одбрамбене програме војске, налази на 85. месту од 153 светске земље које су се нашле на листи и да је у томе испред Хрватске (91), а иза Црне Горе (64).

Камен за цркву, камен на цркву

Храм Свете Тројице на Румији, који се већ налазио на мети црногорске власти и црквених сепаратиста, опет је био покретач жучне дебате која се повела између православне јавности и људи блиских црногорском режиму. Окидач је била изјава црногорског премијера Душка Марковића да ће „објекат“ који је на врху планине Румије поставила Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве морати да буде уклоњен јер је нелегалан. Да нема основа за рушење убрзо је потврдила Урбанистичко-грађевинска инспекција Министарства одрживог развоја и туризма приликом контроле на врху Румије. А да објекат из Х века не може бити нелегалан, објаснио је црногорским властима митрополит Амфилохије.
Храм је по његовим речима подигнут у време Светог Јована Владимира у Х веку (или почетком XI века), а срушен (1571) током турске окупације. У писму које је упутио Душку Марковићу митрополит указује на то да је Храм Свете Тројице на Румији био култно место и пре његовог рушења што се види по томе што је околно становништво, не само хришћанско него и оно које је од XVI до XVIII века примило ислам, учествовало у литији изношења Крста Светог Јована Владимира на Тројчиндан.
Значај храма, објашњава, види се и по томе што је после његовог рушења настао обичај да свако ко долази на литију изнесе на врх Румије по камен, уз народно предање што је допрло до нас, да ће црква „поново долетети“ на Румију кад се накупи за њу довољно камења.
„Када сам се први пут 1994. попео на Румију, изневши свој камен, по количини камења схватио сам да је стасало вријеме да се врати црква на врх Румије. Гарантујем да би било гдје у Западној Европи, којој Црна Гора сада тежи, ово био повод не за рушење храма него за градњу жичаре од Микулића до врха Румије, чиме би Румија постала једна од најзначајнијих дестинација, поклоничких и туристичких, не само у Црној Гори већ и много шире од ње.“