Острво забрањених летова

Да ли што се Лондона тиче заиста почиње нова „битка за Британију“, те да ли је следећи корак у надгорњавању са ЕУ увођење зоне забрањених летова на небу Краљевине

Да је Европска унија у свом саобраћању с Британијом имала у арсеналу некадашње нацистичке „штуке“ и „јункерсе“, прошла седмица могла би да се, у историји Европе, дефинише као „зона забрањених летова“ изнад британског острва у којој би авиони ЕУ, уколико уђу у ваздушни простор Уједињеног Краљевства, доживели судбину Хитлерове „Луфтвафе“ с почетка Другог светског рата.

БИТКА ЗА БРИТАНИЈУ У рату за излазак Британије из Европске уније враг као да је однео шалу. У обрачуну свим дипломатским и другим политичким мерама, пређене су све границе – лондонски „Мејл“ у броју од 21. октобра отвара целу страницу упозорењем бриселском Замку да ће буквално сваки авион Европске уније бити оборен уколико уђе у „зону забрањених летова“. За ову прилику „забрањена зона“ је Уједињено Краљевство.
„Битку за Британију“ – другу после оне коју су „јункерси“ и „штуке“ Адолфа Хитлера предузимале – гласно је најавио британски министар за брегзит Дејвид Дејвис.
Сва је прилика да Лондон коначно губи живце и да предстоји време „дугих ножева“ и дебакл досадашњег гломазног и бескорисног политичко-дипломатског натезања.
Дејвида Дејвиса издали су нерви и стрпљење, па у лондонском „Дејли мејлу“ не само што имплицира да ће Уједињено Краљевство у једном тренутку натезања с Бриселом напросто залупити преговарачка врата и отићи него и прети да је Британија спремна да се отараси „ропства“ бриселске бирократије ма колико је то коштало. Уз то је још нагласио да, што се тиче Лондона, заиста почиње нова „битка за Британију“ и да ће, када ускоро Гордог Албиона напусти стрпљење, Лондон, на пример, увести за ЕУ авионе зону забрањених летова на небу Краљевине.
Дејвис командује британском политиком и тактиком за напуштање Уније од како су Британци на народном плебисциту јасном већином рекли да ЕУ више није – ако је икада и била – њихова кригла пива.
Британски министар за „бај-бај“ Европској унији није задовољан ни досадашњим мањком ревности премијерке Терезе Меј и њеним извршавањем налога референдума за одлазак из ЕУ.
Зона забрањених летова, којом Дејвис прети Бриселу, много је више од обичног детаља у конфигурацији прохтева и књижења цене раскида коју бриселска бирократија испоставља Британији.

[restrict]

ДЕМАРШ ТЕРЕЗИ МЕЈ Фронт брегзиташа у Британији зна да овај „детаљ“ о авионима боли много више него што наизглед поручује: већина европских летова преко Атлантика за САД упућена је на британски ваздушни простор. Лондон држи у картама овај аргумент као џокера у преговарачком шпилу да би га потегао ако ЕУ не буде „кооперативна“ у разумној мери.
На овај начин је Унија, бар засад, мета према којој су окренуте цеви свих профила, а кључна мета приче је Тереза Меј која је већ „прочитана“ иако она сама не прихвата етикету да је присталица „мекшег“ останка Британије у Унији. Најближи реалној оцени новог стања био је прошле седмице иступ првака из Конзервативне партије госпође Меј, већ поменутог Дејвиса, и шефа дипломатије Бориса Џонсона. Заједнички шаљу демарш премијерки и упозоравају да народ неће опростити председници владе ако се брегзит редукује на „кореографски улепшану представу отпора после кога следи продаја Унији“.
Настала ситуација је, благо речено, „флуидна“ а то у практично политичком тумачењу значи да на њу нема одговора. Питање је, пише лондонски „Мејл“, колико су побуњеници у Конзервативној партији близу покретања акције за изгласавање неповерења Терези Меј будући да од референдума показује знаке колебања и тромости за извршење налога народне воље.
Истина, председница британске владе није никада јавно и експлицитно рекла да одбија да изврши налог референдума, али неповерење у њене намере да потпише декрет, како јој то налаже плебисцит, расте још од када је изјавила како је спремна да продужи транзитни период предвиђен сатницом одласка земље из Европске уније.
Сума сумарум, референдум је рекао своје. Британци су се определили за одлазак и Тереза Меј ће морати да поступи по налогу референдума, било транзиционог периода или не.
Остаје још процедура: према тренутно важећим правилима 15 одсто конзервативних посланика госпође Меј у Парламенту мора да упути званичну ноту председнику такозваног парламентарног „Комитета 1922“ да би се активирало гласање. То значи да 48 од садашњих 315 посланика у Парламенту морају да покрену акцију. Када се „набере“ 48 потписника, што није спорно, председник Комитета известиће владу у посебном писму, али процедура налаже да се пре тога посланици изјасне да ли председница владе Тереза Меј треба да и даље остане на месту премијера.

УКАЗАНА ПРИЛИКА Према процедури председница владе може теоретски да задржи функцију ако добије уз себе просту већину, али уколико је 100 њених посланика не подржи, уследиће притисак да место премијера уступи неком другом који ће брже, ефикасније и без маневрисања „приземљити“ одлуку народног референдума.
Процедура за избор новог председника владе УК обично траје око три месеца. То је, додуше, процедура за „мирнодопске“ прилике, али одлазак Британије из Уније у вртлогу ратног стања“ с Бриселом обећава мало добре воље и још мање политичке учтивости на обе стране.
Европској унији тешко пада одлазак једне од кључних чланица ЕУ и једног од највећих контрибутора унијске касе.
Политички разговори о томе како да Британија што безболније оде из друштва, и колико ће то бити плаћено, заглавили су се и изазивају разочарање чак и међу онима који су за останак у Унији, јер прихватање имплементације Терезе Меј о евентуалном померању договореног рока одлаже раскид до после 2020. године, без икаквог ваљаног добитка.
Занимљив је и податак по коме разлаз без коначног споразума треба више да брине Европску унију него Уједињено Краљевство. Оцена је британских „националиста“ да би се, ако не буде договора, британска валута брзо адаптирала на ново стање. У том случају роба из ЕУ, као што су немачки аутомобили, била би скупља много више него 2016. године. Претња Брисела да ће саобраћај путничких авиона између Британије и ЕУ бити поремећен јер неће бити преференцијалног режима изазива одговор британских „националиста“: „Покушајте, па ћете видети шта ће се догодити са Шпанијом и европским туризмом, као и са медитеранским тржиштем некретнина.“ Британске компаније располажу тренутно резервама валуте у кешу од 613 милијарди фунти. Ако би се само три одсто од ове суме употребило за инвестиције, то је тек један проценат од националног бруто производа.
Са само мало преступа речено, напуштање ЕУ узима се у Лондону као указана прилика коју национална стратегија не би смела да пропусти. Може се чути уверење по коме је „наша влада у озбиљној опасности да брегзит сматра за проблем уместо да га користи као шансу која је добробит за будуће генерације“. На истој ноти је и порука „националиста“ да „слобода нема цену“.

[/restrict]