Оаза филма у покрајини Шанси

ДРУГИ ПИНГЈАО ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ

Пише Добривоје Лазић Фотографије ПИФФ

Џепни, уметнички, Међународни филмски фестивал у кинеском граду Пингјао у свом имену има и додатак Прикривени тигар, скривени змај, инспирисан насловом филма Анга Лија, али и називима две такмичарске селекције у којима се, својим првим или другим филмом у каријери, млади кинески ствараоци суочавају са својим колегама из остатка света

На фестивалској мапи света једна филмска манифестација заузима посебно место – џепни, уметнички, Међународни филмски фестивал у кинеском граду Пингјао. У свом имену има и додатак Прикривени тигар, скривени змај, инспирисан насловом филма Анга Лија, али и називима две такмичарске селекције у којима се, својим првим или другим филмом у каријери, млади кинески ствараоци суочавају са својим колегама из остатка света.
На недавно завршеном фестивалу у том древном кинеском граду под заштитом Унеска, на југу покрајине Шанси, личности у жижи били су славни кинески филмски маг Џони То (Хонгконг) и творци ауторских филмова као што су награђивани Филипинац Лав Дијаз, маурицијски редитељ Абделрахман Сисако (Тимбукту), њихова италијанска колегиница Алиће Рорвахер, те руско-казахстански редитељ Сергеј Дворцевој (Ајка) и култни јужнокорејски стваралац Ли Чанг Донг, ком је уручена и награда за свеукупан допринос филмској уметности.

[restrict] Главне фестивалске награде, и оне са именом Роберта Роселинија (међународна селекција) и оне са именом Феј Му (селекција кинеских филмова), освојили су храбри и снажни егзистенцијалистички и углавном дебитантски филмови. Победник међународног такмичарског програма је индијски филм Сони Ивана Ајра (уз награду иде и износ од 20.000 долара за развој наредног пројекта аутора) – интелигентна, редитељски узбудљиво и убедљиво, а сценаристички суптилно изведена драма о две младе полицајке у борби за родну равноправност а против сексуалног и психичког узнемиравања жена у индијском друштву. Награду жирија освојио је сингапурски филм Замишљена земља Јео Шју Хуа, док је награда за најбољу режију припала српском редитељу Огњену Главонићу за српско-француско-хрватско-иранско-катарски филм Терет (Главонић је у Пингјау боравио са својим копродуцентом и колегом Стефаном Иванчићем), за интимну драму о човеку који је погазио вредности наслеђене од оца, инспирисану догађајем који је овај аутор на свој начин већ осветлио у документарном филму Дубина 2.
Победник у националној такмичарској селекцији је такође дебитантски, хонгконшки филм Прелазак младе редитељке Баи Чу који је светску премијеру имао летос у Торонту, а са чак три освојене награде такмичење је успешно завршио и кинески филм Прелазак границе Хуо Менга, као дирљива и топла прича о односу деде и унука, две генерације Кинеза на тешком, али и радошћу живота и љубављу испуњеним заједничким путем…
У свом другом издању фестивал у Пингјау је испунио своју мисију откривања младих кинеских и светских аутора. Уз то, још једном је показао колико је Кина све отворенија према свету и колико тога може да покаже. Доказ је и незаборавни шоу и на отварању и на затварању фестивала у чију су реализацију били укључени плесачи из градског позоришта, кинеске поп и реп звезде, у нестварном амбијенту новоизграђеног културног комплекса и биоскопа под отвореним небом и уз сву ону чаролију коју стварају вриштаво колоритни кинески светлосни ефекти.
А све ово је, чини се, тек загревање за будуће узбудљиве филмске године које ће фестивал у Пингјау доносити. Као манифестација основана од стране награђиваног кинеског редитеља Ђа Жангкеа. Уз подршку Марка Милера, чувеног Швајцарца (дугогодишњи директор фестивала у Торину, Локарну, Венецији, Шангају, Риму…), што је добар део своје младости провео на студијама књижевности и филма у Кини (Манџурији), савладавши још тада многе дијалекте кинеског језика до перфекције. Милер је својевремено свету и открио Жангкеово постојање одабравши његову Мртву природу за приказивање у Венецији, што се завршило Жанкеовим освајањем Златног лава.
Сада су заједно ушли у нову битку – развијање новог фестивала у заштићеном граду, у рестаурираном фабричком комплексу који се архитектонски потпуно уклапа у амбијенталну целину и са културно-изложбено-хотелским комплексом смештеним одмах иза градских зидина, тик уз џиновско Јујуан позориште. Баш у овом позоришту ће се сваки путник намерник најбоље упознати с богатом и веома филмичном историјом града у којем као да је историја стала. Свако ко уђе у Јујуан театар и заједно са глумцима учествује у интерактивној, продукцијски нестварно раскошној представи Пингјао искуство познате кинеске редитељке Чао Ге Ванг, доживеће ефекат путовања времепловом. У 14. век, када је император Хонгву управо овде подигао зид са шест капија, сместио становништво, развио трговину заједно са системом одбране, створивши све услове да нешто касније, у време последње династије Ђинг, Пингјао постане и моћан финансијски центар Кине. Сцена по сцена сведочи о времену изградње зида, ритуалним купањима ратника пред одлазак у битку, о финансијском успону града, о обичајима – и кућним и друштвеним и све тако до година „рушитељске“ Културне револуције и до наших дана модерне, динамичне и наравно, у сваком погледу моћне Кине. Све то заједно је и једно велико сведочанство о томе колико се Кина мења, колико је данас отворенија не само према својој царској или буржоаској прошлости (па и религиозној, јер видна је и обнова будистичких и таоистичких манастира и споменика) већ и према иностраним гостима којима уз осмех нуди и своје срце.

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *