На добрим таласима гасне политике

Србија и „Турски ток“

Премда је и Европска унија потпуно зависна од руског гаса, она упорно цинично опструира напоре Србије да себи осигура какву-такву енергетску безбедност, то јест да се прикључи на неки од система који би јој омогућио директно снабдевање овим стратешким енергентом

Још у току еуфорије око церемоније поводом завршетка радова на градњи деонице „Турског тока“ испод мора код Истанбула (19. новембар), увеличане учешћем председника Турске и Русије Реџепа Тајипа Ердогана и Владимира Путина, из Кремља је поручено да ће гас кренути даље, да би неколико дана касније руски лист „Комерсант“ објавио да је руска компанија „Газпром“ донела одлуку да гасовод „Турски ток“ настави своју трасу кроз Бугарску, Србију, Мађарску и Словачку. Све је то на фону из децембра прошле године када је Путин изјавио да Русија и Србија истражују могућност повезивања Србије на гасовод „Турски ток“. Тако би Србија коначно могла да добије алтернативни правац снабдевања руским гасом.
„Газпром“ је у мају 2017. започео изградњу подводног дела „Турског тока“. Цевовод дужине 930 км протеже се дуж дна Црног мора до обале Турске, а даљи копнени део ће ићи у дужини од 180 км преко турске територије до границе са суседним земљама.
Први крак гасовода намењен је турском тржишту, а други за снабдевање гасом земаља јужне и југоисточне Европе. Капацитет сваке линије достиже 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње.

[restrict]

СТАЗАМА „ЈУЖНОГ ТОКА“ Наставак или други крак, како пише „Комерсант“, према одлуци „Газпрома“ кретаће се трасом „Јужног тока“, који је под притиском САД и ЕУ обустављен и напуштен због вероломне Бугарске. Крак би према плану требало да иде преко Бугарске, Србије, Мађарске до Словачке. Пратиће маршруту „Јужног тока“, али ће се звати „Турски ток“. За нас је, ипак, од назива много важније да руски гас стигне до Србије.
Како се наводи, прве испоруке гаса у Бугарску и Србију почеће 2020. године, до Мађарске ће руски гас стићи само годину дана касније, што ће омогућити руској компанији да до 2022. у потпуности обустави испоруку „плавог енергента“ преко Украјине.
Припреме процедуре у свим овим земљама за изградњу гасовода су већ почеле, што је потврђено и одлуком Владе Србије да усвоји Предлог о изменама и допунама Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и прибављања документације ради реализације изградње „Јужног тока“.
Стручњак за енергетику Војислав Вулетић, коментаришући најновија дешавања око турског гасовода за „Вечерње новости“, каже да будућност тог тока не зависи толико од „Газпрома“ колико од функционера Европске уније. „Код ’Јужног тока’ је било много проблема и притисака из Европске уније и на крају су Руси и прекинули пројекат. Ове изјаве из руске компаније, међутим, говоре да је неког договора са Европом очигледно било“, каже Вулетић.
Сва је прилика да одлука руског гиганта да настави трасу „Турског тока“ до Словачке није донета преко ноћи, што треба да потврди и прошлогодишњи споразум „Газпрома“ са Будимпештом о продужетку гасовода преко Бугарске и Србије до Мађарске. Тада је договорено да до Мађарске преко новог цевовода, тј. „Турског тока“ стиже осам милијарди кубних метара гаса.
Руси су овог пута уверени да гасовод неће бити заустављен као што је то био случај са „Јужним током“, који је ЕУ блокирала још 2014. године. Европа је тада инсистирала на Трећем енергетском пакету према коме би Руси градили гасовод, али би то био пут и за гас из других земаља. Сада у „Газпрому“ сматрају да проблема неће бити јер у потпуности поштују правила ЕУ.
Поступак је прописан у законодавству ЕУ (НЦ ЦАМ) који је неопходан за изградњу нових гасовода. Оператор сада позива учеснике на тржишту да купују будуће капацитете које су након тендера у обавези да изграде до назначеног датума, а купци накнадно плаћају проток.
За цео Балкан био је предвиђен један крак са око 16 милијарди кубика плавог енергента. То је, додуше, мање него што је требало да буде капацитет „Јужног тока“. У Србију би према тадашњим плановима требало да стиже око 9,5 милијарди кубика гаса, а зарада од транзитне таксе би била 150 милиона долара.
Како пише руски лист, бугарска компанија „Булгартрансгаз“ у децембру ће одржати тендер за изградњу будућих гасовода од дела где он улази у земљу из Турске до оног где излази у Србију. Улазни капацитет, предвиђен за закуп од 1. јануара 2020. на 20 година, износи 15,8 милијарди кубних метара годишње (што у потпуности одговара капацитету једне линије „Турског тока“), производња је 4 милијарде кубних метара, а од 1. јануара 2021. капацитет би требало да се повећа на 11 милијарди кубних метара.
За снабдевање тих запремина из Турске преко Бугарске користиће се део постојеће инфраструктуре у реверзном облику. У близини компресорске станице „Провадија“ на североистоку земље изградиће се „Нова Провадија“ станица, одакле ће бити изграђен нови гасовод дужине 474 километара и притиска 7,5 MPa, који ће подржати још једна компресорска станица „Расово“ у близини границе са Србијом. Гасовод ће прећи границу у близни Зајечара. Ова рута готово у потпуности копира путању бугарског дела нереализованог „Јужног тока“. Трошак проширења система износиће 1,63 милијарде долара.
Крајем октобра мађарски, словачки и аустријски оператори већ су одржали тендере за закуп нових капацитета на седам година почевши од октобра 2022. На улазу из Мађарске у Словачку резервисано је 4,3 милијарде кубних метара што би требало да повећа могућност протока гаса између земаља на 5 милијарди кубних метара годишње.
У ту причу треба укључити и жељу руске гасне компаније да повећа власнички удео у предузећу „Јужни ток – Србија АГ“. Одбор директора „Газпрома“ је још у фебруару ове године разматрао могућност куповине додатног удела у поменутом предузећу.
Пројектна компанија „Јужни ток – Србија АГ“ је заједничка руско-српска фирма. У њој „Газпром“ поседује 51 одсто акција, а „Србијагас“ 49 одсто. Компанија је основана ради изградње гасовода „Јужни ток“ преко Црног мора и диверсификације испорука руског гаса Европи.
У наредних пет година у српску гасну инфраструктуру биће инвестирано готово три милијарде евра, изјавио је у октобру генерални директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић.
„Радимо на два велика пројекта гасне инфраструктуре, и то према европским енергетским стандардима. Први је интерконекција Ниш–Димитровград–Софија, дугачка 109 километара, на коју би се Србија закачила на бугарски гасоводни систем. Други је магистрални гасовод од границе Бугарске до границе са Мађарском“, рекао је тада Бајатовић за „Вечерње новости“.

СВЕТСКИ РАТ ЗА ГАС Значи ли све то да је овај пројекат потпуно ослобођен политичких напада? „Комерсант“ тим поводом преноси оцену Марије Белове из московске консултантске фирме „Вајгон консалтинг“ која сматра да „Газпром“ не жели да скреће пажњу, али да су могућности за „тишину“ већ исцрпљене и да ће вероватно уследити политички притисак САД.
Срећко Ђукић, економиста и дипломата, пре месец дана је у „Магазин бизнису“ упозорио да би Србија требало да повећа експлоатацију гаса из домаћих извора и да се гасно повеже са суседним земљама, будући да је у току светски рат за гас који је мера енергетске безбедности сваке земље.
Није случајност, како каже, што се гас нашао у фокусу енергетске и сваке друге безбедности великих земаља – Кине, Русије, ЕУ, САД… Гас све више потискује нафту и њему, сва је прилика, припада 21. век. Отуда и велике битке да се тај енергент обезбеди у догледној будућности.
Тако тренутни подаци кажу да Американци имају већу производњу и потрошњу гаса од Русије, али и дефицит у билансима, јер производе више од 850 милијарди кубних метара гаса годишње, а троше више од 900 милијарди кубних метара годишње. Русија, као мања економија од САД, производи око 700 милијарди кубних метара гаса, али је далеко мањи потрошач, а највећи извозник гаса, с обзиром на то да извози око 400 милијарди кубних метара.
С друге стране, највеће тржиште гаса је европско, где се потроши око 500 милијарди кубних метара гаса годишње. Од тога се 40 одсто гаса увози из Русије. То је проблем за Америку и зато она увек поставља питање економске, политичке и енергетске зависности и безбедности ЕУ од Русије.
„Предстоји, међутим, много тежи део посла и пред Путином и пред ’Газпромом’, а нарочито пред владама Бугарске, Србије, Мађарске и Словачке. Морају бити способни да аргументовано одбране нови ’Јужни ток’ или гасовод ’Јужни ток’ у новој варијанти, директно пред Бриселом, ЕУ и НАТО-ом и посебно пред Вашингтоном“, истиче Ђукић.
Реално је очекивати, додаје, да ће се одмах појавити контрааргументи против овог гасовода. И то не један. Поново ће почети да се нуди амерички течни гас, упозораваће се на зависност од руског енергента, на безбедност која прети са Истока…
„Нисам сигуран да ли ћемо успети да се одупремо свим тим притисцима, за које је тешко проценити колико ће бити угрожавајући, а уз то треба рачунати као минимум на америчке санкције, можда и европске, ако ЕУ не стане у одбрану овог пројекта, што је тешко очекивати да ће га бранити као што брани ’Северни ток 2’“, наглашава Ђукић.
А таква упозорења већ стижу из ЕУ која позива Србију да се бори против „зависности од испорука руског гаса“. Комитет за спољне послове Европског парламента нашој земљи предлаже да стимулише инвестиције у обновљиве изворе енергије и да диверсификује изворе производње струје.
То што немамо алтернативних могућности за снабдевање гасом европске бирократе не интересује, већ нас подсећају да Београд добија финансијску помоћ Уније и да ће она до 2020. године износити 1,5 милијарди евра. Домаћим експертима за енергетику то је заличило на познату препоруку Марије Антоанете: „Ако нема хлеба, нека једу колаче.“
„Рећи једној земљи, која је у процесу транзиције енергетике, која покушава да модернизује термоелектране на угаљ и која је почела да гради капацитете из обновљивих извора, да не загађују животну средину и да руски гас треба да надомести обновљивим изворима енергије је паушално, а чак је и дрско обраћање. Очигледно се ради само о томе да је почела кампања против градње гасовода којим би гас из друге цеви ’Турског тока’ преко Бугарске и Србије ишао до Мађарске и Аустрије“, каже за „Спутњик“ стручњак за енергетику Јелица Путниковић.
Она подсећа да Србија тренутно добија гас из Русије преко гасовода који иде преко Украјине, али и да тај исти гас добијају и друге земље које су чланице ЕУ. Да ли су и Чешкој, Словачкој, Аустрији и Мађарској забранили да купују гас који стиже из Русије, да ли ће Немачка одустати од градње друге цеви „Северног тока“ зато што не треба да купује руски гас, пита Путниковићева.
Експерти упозоравају да „препоруке“ Србији долазе у време када је све очигледније да касни градња ТАП гасовода (Трансјадрански гасовод – иде из Азербејџана преко Турске до северне Грчке и Албаније и затим до југа Италије) који су нам нудили као алтернативу, иако то за Србију није алтернатива, зато што у том гасоводу нема гаса и за Србију.
У истом документу ЕУ је изразила забринутост због континуиране војне сарадње Србије са Русијом и Белорусијом. Упркос „забринутости“ Европске уније, Србија је више пута наглашавала свој интерес за војнотехничку сарадњу с Москвом.
Биће да је „у том грму зец“, јер нема енергетске без војне безбедности, што евроатлантске бирократе добро знају. А знају, изгледа, и у Србији.

[/restrict]