Министарка на пркосима

Устав и амандмани

Министарство правде упорно истрајава у настојању да амандманима на Устав Србије сачува политички утицај на правосуђе, не презајући притом да се послужи разним „помагачима“, па и натегнутим подршкама европских саветодавних тела

Када неко прави силне омашке и грешке или недовољно зна, или нешто покушава да сакрије. Или и једно и друго. Министарку правде Србије Нелу Кубуровић ова сумња прати од почетка рада њеног министарства на амандманима на Устав Србије. Ако су у почетку грешке (или намере), оличене у нетранспарентном раду и игнорисању струке, „покриване“ фингираним јавним расправама и декларативним заклињањем у европске стандарде и Венецијанску комисију као контролно тело ЕУ, у последње време министарка Кубуровић као да губи компас. Јер како се која верзија амандмана појави, а у овој години их је било четири, код министарке су све израженије грешке, омашке и неистине.

СТОПАМА СНЕЖАНЕ МАЛОВИЋ Тако је већ после друге верзије (од 13. априла ове године) актуелна министарка правде Нела Кубуровић почела да гази стопама некадашње министарке Снежане Маловић, коју је скандалозна реформа правосуђа под њеном палицом на крају коштала даљег професионалног бављења и правом и правосуђем. Као што се својевремено министарка Маловић похвалила јавности позитивним извештајем Европске комисије о реформи правосуђа иако је њен извештај био сасвим супротан, и министарка Кубуровић је (у јуну) изразила задовољство оценом Венецијанске комисије (ВК) Нацрта амандмана на Устав Србије, иако је ово eвропско саветодавно тело навело шест важних и кључних замерки на решења Министарствa правде. При томе се те замерке поклапају с ранијим критикама струке која је Министарство правде игнорисало.
Иако је мишљење ВК уљудно и акрибијски умивено, то не значи да наведене примедбе имају мању тежину и евентуалне последице уколико не би биле отклоњене. ВК је јавно објавила своје мишљење у којем је упутила 44 критике и препоруке за суштинску измену 29 уставних амандмана. Замерке су се односиле на оно на шта је, као најспорније, указивала и стручна јавност – на састав Високог савета судства и Високог савета тужилаца и улогу Народне скупштине у њиховом састављању, на могућност распуштања ВСС, на предложене услове за разрешење због нестручности, улогу судске праксе, положај јавних тужилаца и њихових заменика…
Венецијанска комисија је, у ствари, само скренула пажњу на оно што већ стоји у акционом плану за ЕУ преговарачко поглавље 23, у којем се јасно предвиђа „измештање политичког утицаја из судства и тужилаштва“. То се управо чини избацивањем министра и посланика из ВСС и ДВТ, што представља минимум како би се показала воља да политика изађе из правосуђа.

[restrict]

ПОДСТИЦАЊЕ ПОЛИТИЧКОГ УТИЦАЈА Уследили су нови нацрти којима се политички утицај не умањује већ се и даље подстиче. Уместо да Министарство правде прихвати препоруке судија и тужилаца за побољшање предложених амандмана, оно тврдоглаво инсистира на властитим решењима, заборављајући да су најгласнија у критици накарадне реформе из 2009. године била управо удружења судија и тужилаца и да се показало да су била у праву.
Они су се огласили и после треће верзије нацрта (од 11. септембра), наводећи да ресорно министарство није суштински изменило досадашњи концепт уставних промена и да је предложеним решењима судска грана власти и даље у подређеном и контролисаном положају, између осталог, и зато што је у ревидираним амандманима изостављена дефиниција садржине судске власти и уведена могућност да Уставни суд, који није део правосудног система, преиспитује сваку судску одлуку.
Предложеним амандманима, био је став Друштва судија, деградира се судска власт, а независност судства умањује до те мере да се судије своде на државне службенике који би требало да раде од случаја до случаја: каткад на основу Устава и закона, а каткад на основу судског прецедента, али увек у страху од разрешења, премештаја, дисциплинског кажњавања. „Оваквом деградацијом судија и судства, грађанима је ослабљено право на правично суђење“, рекли су у Друштву судија.
Али не лези враже, када је реч о јавним реакцијама, прво се огласило новоосновано Удружење судија и тужилаца (основано 4. септембра), наводећи да објављени нацрт на први поглед делује „обећавајуће“, иако је председник тог удружења до јуче критиковао те амандмане, а сада каже да представљају обећавајући помак…

РЕФОРМА И ЕУ На уприличеном округлом столу у вези с предлогом амандмана на Устав Србије у делу који се односи на правосуђе, потребу да подржи своје министарство имала је и председница владе Ана Брнабић. „Једино отворено питање за мене је судство независно од чега и кога“, рекла је Брнабићева и додала да у свим земљама постоји систем провере и да судство не може бити независно од било чега и да сматра да ни у Србији то не би требало да буде случај. Све уз пропратну флоскулу да се уставне реформе у области правосуђа не спроводе због Европске уније већ због грађана Србије, а циљ је независно, ефикасно и одговорно судство, што су циници обрадили у свом стилу: „То значи, госпођо Брнабић, да Ви тврдите да садашње судство није независно, ефикасно и одговорно! Ово је прво признање са највишег места у држави да нам судство не ваља. Хвала на храбрости, госпођо Брнабић, да истину изнесете у јавност…“
Огласили су се и европски представници у Београду, као и увек – уопштено и начелно. Шеф мисије ОЕБС у Србији Андреа Орицио рекао је да је циљ реформи независно и ефикасно судство у корист грађана и да овим реформама Србија поставља темеље онога где жели да буде. Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да је владавина права један од кључних елемената за улазак Србије у ЕУ и реформа Устава мора да елиминише политички утицај на правосуђе. Шефица одељења за правосуђе и међународну правну сарадњу Савета Европе Хана Јункер рекла је да је главни изазов уставних промена да гарантују независност судства, те да су сви свесни да су измене Устава компликован процес, али да је то важно због аспирација Србије ка чланству у ЕУ…

ВИДА ПЕТРОВИЋ ШКЕРО Питање амандмана и уставне реформе посебно убрзање је добило ових дана, када последња, четврта верзија нацрта амандмана (од 11. октобра) треба да крене у парламент. Главни протагониста је поново министарка Кубуровић, која се растрчала по ТВ студијима како би објаснила ваљаност поступака министарства. Ваљда јој се у таквој брзини поткрала, свесна или несвесна, грешка када је, критикујући то што је бивша председница Врховног суда Србије говорила у ТВ прилогу о уставним реформама емитованом у оквиру Инсајдер дебате на ТВ Н1 (иначе велики критичар актуелне реформе), рекла да је „Вида Петровић Шкеро, као бивша председница Врховног суда Србије, учествовала у целом процесу и била један од одговорних за провођење реформи 2009. године“.
Боље да није то рекла, јер јој је гђа Шкеро оштро одговорила да у време спровођења реформе правосуђа 2009. године и општег избора судија у Србији није била председница Врховног суда нити је учествовала у том процесу и да би, како наводи, садашња министарка то морала да зна.
„Госпођа Кубуровић је у то време била члан секретаријата Високог савета судства. Морала је знати да је мој мандат председника Врховног суда, па стога и председника Високог савета судства, истекао 8. марта 2009. године, више од шест месеци пре почетка поступка реизбора. Нисам прихватила кандидатуру за нови мандат због мог општепознатог става да је измена Устава и закона била супротна мојим ставовима о начину реформе правосуђа. Стога, нисам ни могла бити одговорна за спровођење реформе у којој је иначе садашња министарка активно учествовала“, навела је Вида Петровић Шкеро.

ПРЕПОРУКЕ И МЕМОРАНДУМ ВЕНЕЦИЈАНСКЕ КОМИСИЈЕ Чаша се прелила тврдњом министарке Кубуровић да је Србија испунила све препоруке које је добила од Венецијанске комисије током јуна, и да ће влада у наредним данима парламенту упутити иницијативу за измену Устава у делу правосуђа. Овога пута, како је истакла, постојао је потпуно транспарентан процес, сви су знали какав је предлог текста Министарства правде, баш као и Венецијанска комисија, а министарство је, указује министарка, након недавно одржане седнице ВК, сачекало потврду ВК да је добро оно што је радило.
У закључцима пленарног заседања Венецијанске комисије 19. и 20. октобра каже се да је Комисија „примила к знању Меморандум Секретаријата о усаглашености измењених предлога амандмана на уставне одредбе правосуђа у Србији“ са мишљењем које је дала у јуну.
Званичник Секретаријата је објаснио да је тиме ВК потврдила да је српско Министарство правосуђа препоруке Венецијанске комисије дате у јуну уградило у нацрте уставних допуна и 12. октобра доставило Комисији у Стразбуру. У закључку Меморандума се каже да су „спроведене препоруке Венецијанске комисије“, дате на пленарном заседању у јуну.
Седам удружења правника и организација указало је у заједничком саопштењу да су нетачни подаци Министарства правде Србије о томе да је Венецијанска комисија Савета Европе позитивно оценила нацрт најновије, четврте верзије амандмана тог министарства за измену Устава Србије у области правосуђа.
Они износе да се „нетачност навода изнетих у саопштењу Министарства правде може проверити увидом у оригинални документ на који се Министарство правде позива и који се налази на интернет страници ове институције“, пише у саопштењу.
У документу на том сајту, по називом „Меморандум Секретаријата“, наводи се, преносе удружења правника и организације, да је Секретаријат, административно тело Венецијанске комисије, „сумарно изнео закључак о усаглашености најновије верзије с раније датим препорукама“, док на 116. Редовном заседању, које помиње Министарство, чланови Венецијанске комисије о том закључку Секретаријата „нису гласали, нити су доносили било какву одлуку, како се то нетачно представља јавности, већ су га само ’нотирали’“.
Представници Друштва судија и Удружење тужилаца Србије најавили су да ће више струковних удружења и организација правника тражити разјашњење и указати органима Савета Европе и Венецијанској комисији на необично понашање Секретаријата Венецијанске комисије које је издало Меморандум у којем се наводи да је Министарство правде Србије поштовало све сугестије из мишљења комисије од јуна, када је објавило најновију четврту верзију амандмана за измене Устава у области правосуђа.
Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић рекла је агенцији „Бета“ да, према Пословнику о раду, Венецијанска комисија одлучује увек на бази извештаја известиоца који је посебно одређен за то и никада то не ради Секретаријат, а у хитним случајевима мора постојати сагласност председника комисије. Бољевићка изражава сумњу да процедура прописана актима ВК није била поштована, и због тога је веома неуобичајен начин на који је стигао Меморандум Секретаријата, а не одлука Венецијанске комисије.
С тим у вези, не треба искључити ни могућност политичког утицаја на ВК, иначе саветодавно тело Савета Европе, од стране највиших тела ЕУ, на пример, како би се и на тај начин одобровољили београдски преговарачи о питању статуса Косова и Метохије.
Уосталом, треба се подсетити, што је и у „Печату“ управо на тему правосудне реформе посебно наглашавано, да је претходна реформа, под „палицом“ министарке Маловић, рађала сумњу да је на сцени својеврсна првобитна акумулација правде, коју би њени актери после преточили у правну сигурност. И они су превидели да не мора све остати на преседану, непознатом у правно уређеном свету, и да после прве наредне промене Устава неки нови владајући политички конгломерат, надахнут новом реформаторском мисијом, неће посегнути за својим реформским решењима, држећи правосуђе у сталној констернацији и несигурности…

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *