Круљ – уметност после постмодерне

Купaчицa, 1994, 80 x 74 цм

У Лесковцу ствара сликар Зоран Круљ, који често учествује на самосталним и групним изложбама и на ликовним колонијама у Србији и Црној Гори. Једна од водећих галерија у унутрашњости, „Арт Галерија“ у Крагујевцу, веома активна и са високим излагачким нивоом, пре нешто више од месец дана приредила је самосталну изложбу овог уметника

Премда оспораван, материјалистички метод тумачења уметности има своје истине. Марксистичко инсистирање на приказивању рада у уметности, слављење радника и сељака, није аутоматски значило мање ликовно вредних дела али је сузило тематски опсег. Показало се досадним сликати само јунаке рада, ликове из фабрика и колхоза. Уметност не може без духовности, што је главна предност идеалистичке филозофије. Филозофије на умиру са идеологијама и значајнији од практичног се показао теоријски модел марксистичког сагледавања уметности на основу друштвеноисторијских услова. Социологија има битно место у познавању, тумачењу и вредновању уметности а велики научници као Иполит Тен поставили су кључне оквире за њено разумевање. Плеханов, Валтер Бењамин и Арнолд Хаузер су даље развили марксистичку теорију уметности која је један од преовлађујућих праваца науке о уметности и на Западу. Великани модерне уметности као Ван Гог уопште нису авангардне историјске појаве већ производ капиталистичког тржишног система. Његова животна прича идеално продаје његове слике, довољно је у прилог томе рећи да је Ван Гог рођен у Босни или на Мадагаскару, не би постојао ни у историји уметности своје земље. Другим речима, ма колико се уметници концентрисали у великим градовима, природа уметности не познаје естетске границе, геније може стварати на периферији дешавања, али је питање да ли ће бити примећен. У Књажевцу тако делује Драгослав Живковић, један од најважнијих српских сликара.

[restrict]
Mртвa прирoдa, 2015, aкрил нa плaтну, 45 x 40 цм

У Лесковцу ствара сликар Зоран Круљ, који често учествује на самосталним и групним изложбама и на ликовним колонијама у Србији и Црној Гори. Једна од водећих галерија у унутрашњости, „Арт Галерија“ у Крагујевцу, веома активна и са високим излагачким нивоом, пре нешто више од месец дана приредила му је самосталну изложбу. Поводом 30 година уметничког рада Дом културе Лесковац припрема му овог месеца ретроспективну изложбу слика. Круљ је изашао у први план у време постдемократије и уметности после постмодерне (његово сликарство не може се разумети без поменутих друштвеноисторијских условности), када је еуфорија из осамдесетих година прошлог века спласла у хладној, циничној, индустријски бездушној уметности постконцептуализма као најнижег степена осећајности у историји уметности. Корак даље је само роботизација и машинска уметност. Он долази у време великог замора и досаде, када уметничка дела не нуде дубок већ инстант доживљај и када су се велика имена српске фигурације стваралачки исцрпла а полет који траје од Медиале сустаје.

Живљeњe кao oбjaшњeњe живoтa, 1995, 100 x 107 цм

Београд као главни балкански ликовни центар својом харизматичношћу, међутим, сада још више зрачи ка целој Србији. У садејству центра и залеђа настала је педесетих година прошлог века самородна појава београдске или српске школе ликовне фантастике, која мало тога заједничког има са (нео)надреализмом, али је уз париску и бечку сцену те врсте најважнија у свету. Један од оригиналних доприноса таквој естетици дужи низ година даје сликар Зоран Круљ. Посебан је по томе што негује три развојне линије свог стваралаштва: реализам којим тежи према експресији и монохроматском, настављајући идеје Миће Поповића, сликарство као омаж Воју Станићу, пуно медитеранске светлости, ведрине и хумора и трећи тип – тврду линију фантастике. Постоје уметници попут њега – један од највећих живих, Немац Герхард Рихтер, ствара као реалиста и као апстрактни сликар. Круљова ретроспектива у Лесковцу обухватиће и радове из циклуса „Отпад“, „Кофе“ и „Људи и кофе“, слике реалистичког приступа, снажне социјалне тематике и критике савременог друштва.
Круљ је по својим сликарским истраживањима у која уноси висок извођачки и естетски квалитет јединствен, увек поуздан као мајстор за кога нема тајни ни у суровом, огољеном реализму нити у поетској, или како би то Андре Бретон рекао „конвулзивној“ фантастици. Он је међу ретким мање познатим великим талентима када је реч о ликовном ирационализму; тај вид његовог сликарства публици је најмање познат, најређе представљан, мада је богат и по многим мишљењима најбољи у његовом опусу.

Кoшмaр, 1994, 116 x 116 цм

Зоран Круљ је пронашао свој начин како да помири крајности, изразиту главоликост и наглашену телесност које његов артизам приближавају гротесци али не и карикатури (гротеска је увек фантастична) са поетским изразом. Он спаја финоћу и суровост, јасну линију са изражајним колоритом, апстрактне детаље са фантастичним реализмом. Има у његовим делима чудовишног и благог, зверски грубог и рајски питомог, немуштог и речитог, човека као мудраца и ђубришта као израза критике савременог друштва (ђубре је цвеће садашње цивилизације). Можда најзанимљивији је уметников критички однос према садашњем друштву. Он слика реалистичке металне кофе и празне столове, уздижући скоро апстрактним средствима предмете, али и критикујући беду радника и сељака у неолибералном систему транзиције. На другим, фантастичним сликама још је отворенији, приказује патолошки дебеле жене из америчке свакодневице, слика и насловљава дело: „Попишам ти се на ову цивилизацију“. Тако отворено нису деловали ни његови претходници и земљаци Дадо Ђурић и Урош Тошковић. Круљ не би у томе ликовно успео да није схватио духовни основ слике као уметности, која осим профињеног нежног, женског елемента, мора да поседује и нешто мушко, сирово, грубо и снажно. Некада се усредсређује само на једну форму као центар композиције, пажљиво је обрађује, као што улази и у конструкције и агломерације. Реч је о сликару синтетичару, који сједињује многе предности сликарства претходника и великих узора из групе Медиала. Круљ се креће између „меда“ и „але“, програмских одређења из назива те групе и покрета, свестан снаге добра али и заводљивости и интелигенције зла. По смелости да споји неспојиво, супротности, да делује изван очекиваног, он сада долази у прве редове српских мајстора имагинарног сликарства.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *