Док Хрвати прекрајају и осмишљавају своју хисторију, наши сународници снимају филмове о интими и нелагоди, а за коју су криви други Срби. Зашто нико не сними филм о малом Слободану Стојановићу кога је зверски заклала Ељфета Весељи?
Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.
НИ ЊИМА НИЈЕ ЛАКО Ништа ново под капом небеском! Из нашег комшилука свесрдно раде на измишљању сопствене историје. Немају своју па мора да измишљају. Мењају хисторију у складу с тренутним потребама. Бришу злочине учињене над Србима. Зато користе државна средства, филм, телевизију, интернет. Слика и прилика малих наследника Вељка Булајића, редитеља који ће у дневнополитичке сврхе, а уз помоћ државне касе, ширити лажи о Србима и зато бити „овенчани“ златним колајнама и другим наградама.
Морам признати да им није лако. Прво морају да измисле језик. Нема смисла, кад су већ променили име те постали „Хрвати“, „Црногорци“, „Бошњаци“, „Босанци“, да говоре и пишу српским језиком. Нису они Аустралијанци, Американци, Аустријанци ни Бразилци да говоре и пишу туђим језиком: енглеским, немачким, португалским. Не, они су ономад пре више од десет година променили крштенице и постали нешто што ваљда само најумнији међу њима разумеју. Има појединаца, не сме им се баш веровати, који тврде да је један од разлога за њихову промену свести дошао с небеса, од авиона који за собом остављају трагове на небу и које сви за видела можемо угледати. Ти пругасти трагови имају чудно име, наводно су електромагнетног карактера и могу утицати на карактер људи и њихово понашање. Појединци чак тврде да у екстремним случајевима они могу особи променити и сексуалну оријентацију, те да се од швалера с репутацијом постане обичан гузер за спрдњу.
Новостворена нација може опстати без своје војске, НАТО је ту да помогне, али се без сопствене цркве не може. Можете ли замислити да у храмовима које су Срби саградили пре хиљаду година неко ко је променио име своје, језик и веру своју изговара Оче наш на српскословенском, црквенословенском или, недајбоже, на српском језику? Тешко. Једини је спас, тврде упућени, да уз помоћ данашње технологије која је у стању свашта да промени стигне будућност у којој људи неће бити потребни. Шта ће онда власт радити? Коме ће заповедати?
Могло би се подуже разговарати о оваквим стварима иначе незамисливим пре неколико деценија, али нема потребе. Сваки дан се у новинама или на телевизији појави нека нова глупост и то изговорена или написана од водећих људи и жена из нашег комшилука.
ШТА РАДЕ ЕЛИТНИ СРБИ Шта раде елитни Срби за то време? Ћуте или пишу и снимају филмове о сопственој интими и нелагоди у којој се налазе, а за коју су свакако криви други Срби. Нема нико ни снаге, храбрости, знања ни мудрости да сними филм о малом Слободану Стојановићу, кога зверски закла Шиптарка Ељфета Весељи и о чему постоји правоснажна судска пресуда.
Шта је нама обичним чинити? Замолимо власт и народне посланике да се не уздају у евроунијатске лажи о светлој будућности. И магарцу у људском обличју је јасно да је евроунијатска камора у растурању и да су јој дани одбројани. Зато не трчимо пред руду, никакве уговоре не потписујмо нити склапајмо правно ваљане договоре.
Ми се морамо уздати у се, у своје кљусе и уз браћу Русе. Зато што имамо заједничког непријатеља: двопапску Ватиканску курију. Тако је већ хиљаду година. Од тренутка кад се Рим разведе од небеса, како је написао Свети владика Николај Велимировић.
Држава Србија је дужна да јача одбрамбене снаге које ће штитити свој народ. Ми смо дужни да свој посао обављамо савесно и са свешћу да друге државе сем Србије немамо. Безбедни и слободни смо само док њу имамо. Зато чувајмо нашу мајку Србију и помозимо јој колико год можемо. Све ово радимо тихо и без велике журбе. Не будимо лењи!
Уз Божју помоћ и нашу одлучност да сачувамо државу Србију успећемо. Није Србима ово први пут да се с невољама и притисцима срећемо. Без бриге, браћо Срби и сестре Српкиње. Само у прошлом веку пропадоше силне царевине које на нас, Србе, ударише. Њих више нема, а ми смо, Богу хвала, још увек своји на своме.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Будимо на страни Божјег човека Арно Гујона. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.