Сукоб у православљу – Питање је и догматско

Да ли је питање сукоба између Московске и Цариградске патријаршије много дубље од тога ко ће у црквеноправном смислу контролисати територију Украјине?

Свиђало се то сабраћи Русима или не, Константинопољ неће одступити од давања аутокефалности украјинским расколницима, те ће РПЦ морати да се повинује тој одлуци, пре или касније, изјавио је приликом сусрета са грчком дијаспором у Истанбулу патријарх Вартоломеј.
Реторика која долази с највишег места прве по части катедре у православном свету трпи многе приговоре, и даје за право протојереју Андреју Ткачову који разлоге Цариградске патријаршије да започне процес признавања аутокефалности неканонске украјинске цркве, и поништи акт из 1686. године, коментарише речима: „Лаж, уобичајена грчка лаж.“
„Патријарх Константинопоља“, сматра, „велики је човек, његова катедра славна, катедра Златоустова“, и не без цинизма додаје: „Без обзира на то што је он сада смештен у пола четврти у кварту Фанар, и то с турским пасошем.“ Потезе патријарха Вартоломеја и доследност идеји да призна расколнике у Украјини ставља у психолошку раван, и нуди, по оној изреци из Библије „Осветићу се чим будем могао за моје претходно понижење“, објашњење: „Можда се Константинопољ тако свети за дуге векове понижења када се под турским ропством хранио из руке московских царева.“ Закључује: „Ту нема бриге о цркви, за цркву. То је лаж.“

[restrict] ПРЕСТРОЈАВАЊЕ ПОМЕСНИХ ЦРКАВА Још одређенији је шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, митрополит волоколамски Иларион, који потезе Цариграда назива „разбојничким“ и мотивисаним интересима Вашингтона да ослаби руску цркву и руску државу.
„Та ужурбаност с којом сада Цариградска патријаршија предузима своја дејства сведочи о томе да она испуњава налог споља“, рекао је Иларион у интервјуу италијанском листу „Месађеро“.
Митрополит се позива и на информације које су се појавиле у медијима о томе да је могуће да је цариградски патријарх добио 25 милиона долара за своја дејства. „Не знам да ли томе да верујем или не. Знам само да је 1924. године, када је Цариградска патријаршија давала аутокефалност Пољској цркви, за то добила суму у фунтама стерлинзима. Ако не грешим, око 12.000 – за тај период то није био мали новац.“
У међувремену, литургијско општење РПЦ и Цариградске патријаршије је прекинуто. Москва је саопштила да је Цариградска патријаршија изгубила право да се назива центром за координацију целе православне цркве. Помесне православне цркве позване су да се изјасне о овом питању. На Светој Гори, преноси ТГ – канал „Методичка“, одржано је заседање Светог Кинота, тела коме припада највиша власт на Атону. Саопштење Кинота није званично објављено, али поменута телевизија тврди да је Атон усагласио став да није административно подређен константинопољском патријарху, нити је он управљајући архијереј светогорске аутономије, већ само њен духовни отац.
„Из тог разлога, православни храмови и манастири Атона су атонски, а не Константинопољске патријаршије…“, стоји у саопштењу Свештеног Кинота.
Свештени Кинот Свете Горе Атонске је, подсетимо, у време одржавања Критског сабора а на основу закључака нарочито сазваног Ванредног двоструког сабора упутио патријарху константинопољском Вартолемеју и предстојатељима помесних православних цркава посланицу, у којој је речено да „нека места из предсаборских докумената траже прецизирање да би се кроз њих јасније изразило вековно предање Светих отаца и саборно наслеђе Цркве“. Светогорац јеромонах Јован из скита Св. Ане тада се запитао пред камерама: „Једина религија која ствара свеце је православље. Зашто други не дају свете? Зашто код папе нема светих? Зашто нам Хитлер није дао свете? Зашто је толико много држава које нису дале свете? Шта је са осталима? Православље живи, оно доноси вечни живот, не може да се угаси. Без православља нема живота! Било је седам Сабора – ни више, ни мање. Осмог неће бити, такав се неће догодити. Ако желе да сазову Сабор – добро, нека га сазову. Од отаца и православног живља признато је само седам сабора.“

НОВА И ТУЂА УЧЕЊА Сада, поводом давања томоса украјинским расколницима Света Гора је изгледа иступила против константинопољског патријарха Вартоломеја, очито свесна да се неминовно престројавање аутокефалних помесних цркава неће одвијати по линији осуде или подршке Московској патријаршији већ по линији прихватања или неприхватања мењања непроменљивих догми Православне цркве.
Током историје Цариград је често падао на искушењу да себе види као папство Истока, али је 20. век са својом политиком глобализма Константинопољској патријаршији донео нова искушења да у православном свету себе наметне као предводника религиозног глобализма. Подсетимо да је још 1923. патријарх цариградски Мелетије (Метаксакис) сазвао свеправославни конгрес у Истанбулу са циљем модернизације Православне цркве и њеног прилагођавања новом добу. Требало је учинити низ ствари у новом духу: од промене календара до увођења другобрачја свештенства (на последњем одржаном СА Синоду Цариградска патријаршија је дозволи свештеницима да ступе у други брак и тиме нарушила бројне каноне целе Православне цркве). Многе помесне цркве нису прихватиле одлуке овог конгреса, а увођење новог календара у Грчкој довело је до великих подела и стварања старокалендарског раскола, који траје до данас. На свеправославном нивоу, 2014. донета је одлука о сазивању Светог и Великог сабора православне цркве, после више од пола века припреме, да би јануара 2016, на скупу свих поглавара помесних православних цркава у седишту Цариградске патријаршије у Шамбезију било прецизирано да ће Сабор бити одржан на Криту. Четири помесне православне цркве, укључујући и руску, отказале су учешће на скупу.
Тако је Цариградска патријаршија понављала и понавља историјску лекцију Рима, који не само да је пао на искушењима власти већ је себи приграбио и улогу творца новог учења које у хришћанској цркви има својство јереси. Отуда РПЦ у Саопштењу Синода инсистира на томе да је у условима овако дубоког подривања основа међуправославних односа и потпуног занемаривања хиљадугодишњих норми црквеноканонског права њена дужност да заштити темељне обичаје православља, као и Свето предање Цркве уместо којег се подмећу нова и туђа учења о васељенској власти првог поглавара.
Архијерејски сабор Руске православне цркве 2008. године у уредби „О јединству цркава“ упозорио је да се овакво виђење сопствених права и овлашћења од стране Цариградске патријаршије налази у потпуној противречности с вишевековном канонском традицијом на којој се гради живот РПЦ и других помесних цркава. Истом уредбом Сабор је позвао Цариградску цркву да „убудуће пре општеправославног разматрања горенаведених новина буде опрезна и да се уздржи од корака којима се може раскинути православно јединство“.

У ДУХУ ВРЕМЕНА Али анационална и с паством у дијаспори Константинопољска патријаршија је тумачећи дух времена проценила да једино кроз глобализам може да се наметне као наднационална глава помесним црквама. У том походу она није само нарушавала канонске границе већ је ушла и у поље догмата – мењајући непроменљиве основе хришћанске основе Православне цркве црквеноканонски поредак учења.
Деловање Цариграда страшан је корак који је, како догађаје тумачи Алексеј Осипов, доктор богословских наука, професор Московске духовне академије, учинио Рим пре 1.000 година. Цариград је, објашњава Осипов, пошао истим путем. Зато, сматра, ми не можемо говорити о прекиду литургијског општења, јер је литургија недељива. Ствари треба прецизно дефинисати.
„Константинопољ више није црква јер се супротставио Духу светом и кренуо путем гордости и властољубља. Света тајинства која се врше с њихове стране не могу се сматрати тајнама цркве јер је тајна у функцији цркве, а не нешто што с њом нема везе. Тамо где нема Духа Божјег нема ни Цркве, нити могу бити вршена тајинства. Зато то што је наш синод назвао раскидом општења не треба тумачити у смислу да се у Константинопољској патријаршији врши евхаристија и да се тело Христово приноси а ми не желимо да у томе учествујемо. Просто, литургија се као света тајна више не врши у крилу те цркве.“
Да ли то значи да се престројавање помесних православних цркава неће одвијати по линији осуде или подршке у одбрани канонске територије Московске патријаршије већ по линији одбране православног учења од новотарија? На страну Цариградске патријаршије засад пребегао је само један великодостојник Украјинске православне цркве – митрополит Александар. Подршку Московској патријаршији упутило је неколико помесних православних цркава. Ипак питање је за све помесне цркве, посебно СПЦ која има искуство борбе против источног папизма још од времена Светог Саве, има ли места за калкулације?
Сама РПЦ одлучна је да буде будна у борби за Свето предање. Тешка борба, али са извесним резултатима. За право даје и чињеница да је Руска црква самосталност стекла у 15. веку и то када се еманциповала од Цариградске патријаршије након што је кијевски митрополит потписао Флорентинску унију. Тако је и рођена идеја Трећег Рима. На издаји православља од стране Цариграда.

[/restrict]