Граница између научних база и производних погона није нарушена у систему пословања „Газпром њефта“. У овој компанији помирене су поларне ноћи и контролне станице – природа и технологија, будућност и првобитна слика света
Ако би изабрали неколико асоцијација које „Газпром њефт“ буди у српском јавном простору, онда би свакако прва била та да је реч о једном од највећих руских нафтних гиганата, друга да је присутан преко НИС-а на нашем тржишту, а затим и да ова компанија великим корацима иде у даље освајање мистериозног Арктика. Међутим, прича је раскошнија, и ако заобиђемо сувопарне економске показатеље који говоре о бриљантним потезима менаџмента, а самим тим и бројкама што у великом проценту пуне буџет Руске Федерације, ући ћемо у један наднаравни свет у коме истовремено опстају сибирска нафтна поља и центри вештачке интелигенције, рафинерије које личе на градове и градови који постоје захваљујући рафинеријама, а тик уз све то су мале затворене базе у којима делају врхови руске науке. Обилазак кључних тачки пословања „Газпром њефта“ искуство је које захтева нова искуства. Јер за разумевање целог система пословања потребно је пропутовати сва пространства Русије. Група новинара из Србије успела је тек да завири у тај свет за који с правом кажу да је остварена визија будућности. Али у њој лед, тундре и поларне ноћи подсећају на прва времена. На мапи између футуризма и реализма, зауставићемо се на две тачке нашег пута – научној бази у Санкт Петербургу и Омску, сибирском граду у ком историја још траје.
[restrict]У СУРЕТ БУДУЋНОСТИ Посета „Газпром њефтовом“ Центру за управљање ефикасношћу прераде нафте и промета у Санкт Петербургу место је на коме је тешко само констатовати да је јединствено у овој области. Треба направити шири филозофски увид и закључити да историјска епоха модерне баш на овом месту крцка своје последње дане уступајући место моћној интелигенцији машина. Невелика група научника скромно ће објаснити да ради на повећању ефикасности бизниса за рачун коришћења савремених технологија анализе података, метода предиктивне аналитике и рада са big data. Међутим, улазак у њихову заштићену базу раван је искуству директног сусрета с моћима технологије која још није рекла последњу реч. Наиме, стратешки циљ пројекта је израда јединствене дигиталне платформе за управљање ефикасношћу додатне вредности – од пријема нафте у рафинеријама до продаје нафтних деривата крајњем потрошачу. У идеалном дигиталном моделу потрошач пуни резервоар за гориво, а аналитичари компаније у оперативном центру истог тренутка добијају информације о томе која марка производа се купује, колико нафте је за то потребно прерадити, које нафтне деривате треба прерадити, како оптимизовати потрошњу електричне енергије. И најважније – како све процесе учинити максимално безбедним за људе, градове и природу. Сергеј Овчињиков, директор Департмана система аутоматизације за прераду и промет компаније „Газпром њефт“, истиче ефикасност као задати и освојени циљ овог програма дигиталне платформе.„Ефикасност за нашег клијента, ефикасност рада нашег особља, наших актива. Ми се нарочито усредсређујемо на повећање поузданости наше опреме, на еколошки аспект, и резултат примене таквих технологија, које кратко називамо Индустрија 4.0., вештачка интелигенција, а које се налазе у овом центру. На тај начин добијамо на додатној ефикасности за нашу компанију, чији обим је од неколико милијарди рубаља годишње па навише.“У оквирима рада Центра формирају се тачни инжењерски модели технолошких постројења – дигитални двојници актива. Захваљујући коришћењу вештачког интелекта систем нуди оптималне режиме рада опреме, обавештава о евентуалним одступањима, препоручује рокове ремонта. То омогућава да се сваки производни објекат упосли 100 одсто и да се максимално ефикасно расподеле ресурси компаније.
Невероватно звучи чињеница да 250 хиљада индикатора и десеци система у режиму реалног времена преносе информације у Центар за управљање ефикасношћу са актива у области логистике, прераде и промета „Газпром њефта“. Анализира се потражња за нафтним дериватима и њихов квалитет, поузданост опреме, еколошки мониторинг, енергетска ефикасност и много друго. Захваљујући прогнозној аналитици и вештачком интелекту појављује се могућност оперативне оптимизације процеса, смањивања губитака и спречавања штете.
ОМСК ЗА ПОЧЕТНИКЕ Све што до Центра стиже као информација, бројка и показатељ, у Омску се креће, ради и ствара. Југоисток Сибира. Рафинерија која заузима водеће место у Русији по обиму производње моторног горива нешто је мања од самог града који чува јасне трагове на преумљење кажњеног Достојевског, прву љубав Јосипа Броза, храброст адмирала Колчакова и Лењинове црвене револуционаре. Није само улица која носи назив по имену Јосипа Броза једина жива веза са Србијом. Она трајнија скопчана је са чињеницом да је владу Белих формирану у Омску на врхунцу грађанског рата у Русији једина признала Краљевина Југославија. Као и ону да је нова Југославија последња признала Совјетски Савез. Но овај град, живи чувар историје, живи захваљујући оном смештеном на више од 1.500 хектара у коме ради неколико хиљада људи. Житељи Омска задовољно показују ка рафинерији са истим питањем: Да ли примећујете разлику у Омску некад и сад? Некад и сад? Да, од тренутка, објашњавају, када је Омска рафинерија пуштена у рад. За нас који смо први пут у Омску тешко питање. Скачу у помоћ и објашњавају да се захваљујући раду рафинерије Омск гради, социјална карта се мења, а овај град у ком зими температура достиже до минус 45 степени Целзијуса постаје пожељно место за живот. Место преко кога се укрштају путеви за Казахстан, Сибир и Далеки исток, некада кажњеничка колонија данас је мера човекове личне слободе и мера нових могућности. Олег Бељавски, директор Омске рафинерије „Газпром њефта“, објашњава да компанија поседује сопствене активе за производњу нафте на северу, извлачи нафту и испоручује је за Трансњефт. Преко тих цевовода Трансњефта, нафта коју је компанија произвела стиже у Омску рафинерију.
„То је сибирска лака нафта која се једно време прерађивала и у Панчеву, а знам да се у овом тренутку и нафта из приобалне акваторије такође прерађује у Панчеву. Тако да компанија у потпуности обезбеђује нафту, између осталог, и за Омску рафинерију.“Још једна веза са Србијом је Олег Бељавски који је радио у НИС-у. Објашњавајући како тече програм модернизације у Омску а како у Србији, он наводи да „Газпром њефт“ има општеприхваћене приступе модернизацији актива из области прераде нафте.
„Главна ствар је – економија, и она све обједињује, зато што се и одлуке не доносе просто тако. Одлуке се потврђују економским обрачунима. То је заједничко за све рафинерије, не само за оне у НИС-у и за Омску рафинерију већ и за московску. Оно што се ради у НИС-у и што се ради у ’Газпром њефту’ у Рафинерији Омск, по мом мишљењу, повезује управо приступ који омогућава производњу више производа европске еколошке класе и максималну добит од сваке тоне прерађене нафте. Добро планирање и заштита екологије представљају обједињени приступ компаније када је реч о најразличитијим активностима.“У технолошком смислу ова рафинерија свакако је један од најмодернијих система у области прераде нафте. Али идеја је да она буде конкурентна и с највећим светским компанијама. На томе се убрзано ради. Руководство не сумња у успех. Граница између научних база и производних погона није нарушена у систему пословања „Газпром њефта“. У овој компанији помирене су поларне ноћи и контролне станице –природа и технологија, будућност и првобитна слика света.
ОСВАЈАЊЕ ТЕШКО ДОСТУПНИХ РЕЗЕРВИ
Научно-технолошки Центар компаније „Газпром њефт“ је друга станица у Санкт Петербургу, незаобилазна на нашем путу упознавања с пословањем компаније.
Објашњавајући нове димензије и ефекте које пружа савремена технологија када је реч о разради потенцијално нових налазишта нафте и гаса, генерални директор Научно-технолошког Центра компаније „Газпром њефт“ Марс Хасанов навео је да је ствар у томе што сада почиње с разрадом тешко доступних резерви, тј. слојева са неповољним филтрирајућим својствима, при чему су они распрострањени у удаљеним подручјима где не постоји развијена инфраструктура, тако да је неопходно развијати инфраструктуру, а све ове задатке могуће је испунити само уколико се радикално повећа ефикасност.
„Како би ефикасност нашег посла, укључујући ту и економску ефикасност, била повећана не за неких десет или петнаест процената већ два или три пута, ту насушну потребу можемо решити уз помоћ најновијих технологија, нових приступа, убрајајући ту и дигиталне технологије. Када говорим о новим технологијама, ту мислим не само на нову опрему и на нове материјале већ и на нове начине организације посла, нове алате и нове приступе изради концепата, тзв. системском инжењерингу.“
Када је реч о процесу производње нафте, захваљујући доласку нових технологија Хасанов предвиђа подизање вредности коефицијента производње нафте на налазиштима која су већ у фази разраде, где сада око 60-55 процената нафте остаје заробљено, будући да их постојећим технологијама не можемо извадити.
„Мислим да ћемо додатно за десет до петнаест процената моћи да вадимо нафту на локацијама на којима су сада бушотине. Као друго, освојићемо тешко доступне резерве – то су резерве нафте и гаса које су сада нерентабилне за разраду. На тај начин постићи ћемо да практично све резерве на налазиштима нафте, дакле и оне која су сада у фази разраде, али не до краја, и оне локације којима чак нисмо ни приступили, зато што нису рентабилне, буду обухваћене разрадом.“