Похлепа, а не идеологија

Летошња смена Управног одбора ФЦС и његове председнице очигледно није одговарала досадашњој пракси отимача усмерених пара: фаворити су устали против било какве контроле и друштвеног утицаја, а одмах је дошло и до жестоког сукоба међу њима самима. Аферу с Мезимицом спремно је дочекала Друга Србија, или не-Србија, јер је исту сама добро припремила и искористила за нову кампању

Како је неке ствари лако предвидети! Пишући о злоупотребама у кинематографији Србије у неколико ранијих бројева „Печата“, најавили смо велики обрачун у малој бари пуној крокодила, тј. око Филмског центра Србије, који сада располаже са око милијарду динара народног новца. Није прошло много времена а тај обрачун је драматично започео. Летошња смена Управног одбора ФЦС и његове председнице очигледно није одговарала досадашњој пракси отимача усмерених пара: фаворити су устали против било какве контроле и друштвеног утицаја, а одмах је дошло и до жестоког сукоба међу њима самима. Сасвим очекивано, дограбили су се за вратове чим им се учинило да онај други узима више. Туча је, међутим, понела лажну заставу некаквог позива на слободу стваралаштва. Одмах се показало да ова false flag мисија, која призива идеолошку борбу против наводног увођења цензуре, није била друго до маска за угрожену похлепу, која им је заједничка и која српски филм у последње две деценије поуздано води у пропаст.
Али кренимо редом.

[restrict] СТО МИЛИОНА ЗА ВОЈНОВА Димитрије Војнов, досадашњи миљеник Филмског центра Србије и агилни корисник његових астрономских премија за филмове који су углавном пропадали (о последња два писали смо у „Печату“; један од њих имао је у Београду испод хиљаду гледалаца), на вест да ће му можда бити ускраћено оно што му је већ доделио бивши Управни одбор и његова председница, оптужио је нови одбор да је његов пројекат забранио спроводећи идеолошку хајку на нови црни талас који представља – веровали или не – он сам! Дочуо беше, каже, да је скандал с филмом Терет Огњена Главоњића после овогодишњег Канског фестивала унео страх и неизвесност међу владајуће политичаре и да су они, наводно, затражили ревизију текућих пројеката како се овакав скандал не би поновио. Тако се, опет према Војнову, под лупом нашао сценарио за његов филм Мезимица, један од репертоарских фаворита Филмског центра Србије, срочен сасвим у духу управо оне политике која је изнедрила Терет. Према речима самог Војнова, у овом филму „српски полицајци и српски доктор учествују у ланцу трговина и продаје органа, што је и прилично реалистично, јер филм се догађа у Србији“ (!). То да српски лекари ваде унутрашње органе лицима доведеним са Косова и продају их диљем света, одјекнуло је као бомба у домаћој јавности и показало да проналажење оваквих тема заиста припада оној политици ФЦС која је створила Терет! У више наврата директор Филмског центра Србије заступао га је као изузетно уметничко дело које се бави универзалном темом. Поводом Мезимице реаговао је нови Управни одбор и између осталог, саопштио ово: „Увид у сценарио јасно показује да није реч ни о каквој универзалној теми трговине органима, него о инсинуацијама које директно оптужују Србију, с обзиром на то да се вађење органа обавља у Србији, врше је лекари Клиничког центра Србије, а у свему учествује полиција Србије. Снимање оваквог филма скренуло би пажњу са теме Жуте куће и оснивања Специјалног суда на КиМ над Србима и релативизацију одговорности.“
Зашто Србија треба да плаћа овакве инсинуације (или по мом мишљењу, обичне дрске будалаштине), нигде није речено, али су Терет и Мезимица постали нова акциона платформа Друге Србије, о чему ће даље бити речи. Иако Војнов тврди како у оригиналном сценарију нема никаквог антсрпства, догодио се јесенас читав један балетски дивертисман, у коме су се Управни одбор ФЦС и продуцент филма Светозар Цветковић на крају споразумели да уговор о снимању Мезимице – раскину. Када је то избило у јавност, представници Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији дошли су и протестовали у просторијама Филмског центра Србије. Овај догађај је долио уље на ватру при чему су Војнов и његови борци за слободу организовали медијску кампању, у којој се дотични приказао као жртва и прогоњени дисидент. Али у саопштењу Управног одбора може се, поводом тога, прочитати следеће: „Сам Димитрије Војнов, који се представља као жртва и дисидент, добио је средства Филмског центра Србије за седам својих пројеката чија је вредност преко 100 милиона динара и такође, учествовао је у осам комисија. Иако Управни одбор на свом дневном реду никада није донео ниједну одлуку везану за Мезимицу, настављају се упорни напади управо на нови Управни одбор. Бојазни смо да иза тога стоји страх за стечене привилегије, а не уметничке слободе.“
Сада молим читаоца да застане и, ако треба, поново прочита ову изјаву. У њој је, јасно и гласно, изнесена суштина целе афере, на коју сам подсетио у наслову овог текста. Изнео сам детаљно позадину деловања Филмског центра Србије против интереса земље и народа чији новац разбацује. Слутећи да су овакве привилегије стечене незаконито. Важно је, међутим, то што овакво тумачење сада даје управни орган државне агенције за филм у пуном капацитету, који је због пропуста, злоупотреба и незаконитих радњи и сам био на мети јавности. Због истих је Влада Србије, без образложења, и сменила предходну председицу Управног одбора Наду Перишић Поповић (сменила, а не пустила да оде). Да ли то значи да се овим најављује дисконтинуитет с претходном праксом? Да ли то значи да се неко негде запитао како је и нарочито зашто је дотични Војнов повлачио, из године у годину, стотине милиона народних пара? Како је и нарочито зашто је при свему томе он осам пута одлучивао коме ће бити уручен остатак истог новца? Постоји ли у земљи Србији још неки сценариста или „истакнути стручњак“ (како се у Статуту ФЦС описују чланови његових комисија) осим овога, који је готово деценију ведрио и облачио нашим филмским небом? Last but not least: хоће ли још увек актуелни менаџмент ФЦС и онај који га штити бити икада позвани да положе рачуне за ово и друга, још гора непочинства?

НА СТУБУ СРАМА Није нарочито занимљиво то што је аферу с Мезимицом спремно дочекала Друга Србија, или не-Србија, јер је исту сама добро припремила и искористила за нову кампању. Занимљиво је то што је за забране, „идеолошко уплитање у уметност“, „ускраћивање уметничких слобода“ и друге некад гошистичке, а данас сорошевске мантре, оптужила никог другог до – Војнова! На састанку своје групе за притисак коју је назвао Групација за кинематографију састављену од „свих струковних удружења“ (највеће и једино репрезентативо Удружење филмских уметника Србије није ни том приликом било присутно!) Драган Бјелогрлић организовао је јавно пљување и егзекуцију свог доскорашњег сабрата, а сад опасног конкурента из оне баре: „Димитрије Војнов је управо тај који је на сцену вратио терминологију ’антисрпски’, ’идеолошки проблематичан’ и сл., водећи неколико месеци уназад бесомучну кампању против филма Терет и Филмског центра Србије који га је подржао. У бесомучној кампањи против филма Терет коју је водио из дана у дан, управо Димитрије је на велика врата вратио давно заборављене квалификације и то за филм који домаћа публика није имала прилике још да види (не верујем ни да је он видео), који је Србију представљао на најпрестижнијем фестивалу у Кану, спочитавајући ФЦС-у да води катастрофалну политику финансирања ’неподобних филмова’“,рекао је Бјелогрлић. Два сата је трајала оркестрирана харанга против кривца који – није идентификован. „Не знамо још тачно ко је“, каже Бјелогрлић. Али је прилика искоришћена против Војнова. „Провео сам два сата на стубу срама“, јада се Војнов, који је на крају испао жртва истих оних с којима је годинама кусао слатке залогаје. Дај Боже да је томе дошао крај.
Сва је прилика да није и да ће ово болесно стање потрајати. Док се све ово догађа, директор Филмског центра Србије Бобан Јевтић хвали се својим успесима и пласманом Терета на светском тржишту (филм још не сме да се појави пред домаћом публиком!) и ово доводи у контекст „препорода српског филма“, за који је, наравно, заслужан он главом. Штавише, он добија подршку за своја (не)дела од Бјелогрлића и његове Групације, која се и даље налази у врху срећних добитника Јефтићевих пара.
После описаног јавног суђења Групација је саопштила да је „забринута због стварања нездраве атмосфере у јавности у вези с филмовима Мезимица и Терет. Констатовано је да се „против ових филмова води неоснована кампања у јавности“ и додаје: „У нападима које су повели медији и појединци преко друштвених мрежа користи се идеолошка конотација – филмови се без икакве основе оцењују као антисрпски – што наноси велику штету српској кинематографији и култури у целини. У таквој атмосфери, први пут у новијој историји дошло је до тога да се једном филму заустави финансирање, а другом угрози дистрибуција.“ Како се наводи, Групација и струковна удружења (која? БЗ) траже да ФЦС и продуценти преиспитају ову одлуку и омогуће да се филм реализује. „Струковна удружења сматрају да је то њихова обавеза према филму и српској култури. Апелујемо на колеге да се уздрже од неаргументованих наступа у медијима који су допринели стварању нездраве атмосфере и узбуњивању јавности.“
Другим речима, Бјелогрлић и његова група траже потпуну обуставу сваке јавне дебате о филмовима Терет и Мезимица (првог аутор још не жели да прикаже српској публици, а други још није ни снимљен) и јавно лобирају за њих у духу познатих идеолошких парадигми. „Све оно што се последњих дана десило у вези са овим филмовима јесу непримерени притисци на слободу филмског изражавања, која је основ сваке уметности“, истиче Бјелогрлић.
Не. Не руководе слобода филмског изражавања и лањски снегови братијом која је до јуче деловала усаглашено кад год је требало радити против српских народних интереса. Давно су они прихватили чињеницу да се веома исплати све што се смисли у корист српске штете. Знају они адресе фондова у земљи и иностранству који ће радо подржати сваку провокацију на рачун државе и народа које овакви уметници бесомучно музу, а користе сваку прилику да их наруже и исмеју. Вешти су да их поставе у политички и идеолошки контекст стереотипа о Србима као ретроградној и полудивљој пасмини на рубу Европе, али ће на сва уста галамити против сваке идеологије и политике кад нису у њиховом интересу, изигравати жртве и дисиденте и јавно тражити – и добијати! – паре за то. Знају они који фестивали дају бонусе за све што нас, „мале Русе на Балкану“, приказује у рђавом, тачније „малигном“ светлу. И нема ту никакве идеологије, чак ни онда кад се Друга Србија умеша да долије уље на ватру. Све је само похлепа. Обична грамзивост и страст за отимањем.
Да је тако говори управо најновији развој догађаја. Бјелогрлић тврди како је баш он месија који нуди спасоносни модел. „Сада је настао хаос и несхватање позиције с које треба да делујемо. Ја на пример мислим да су Сенке над Балканом најбољи одговор на свеопшту примитивизацију која се дешава последњих година.“ Он позива Србе на отпор у духу тог достигнућа чија смо значења на овим страницама посматрали управо са становишта – примитивизације: „Изађимо сви и кажимо: ’Не желимо да живимо у друштву у коме се ово дешава!’“
На другој страни, његов садашњи демон Војнов проглашава се дисидентом у духу херојског црног таласа и нуди се да допише додатно поглавље истоименој Тирнанићевој књизи, која углавном говори о седамдесетим годинама прошлог века, где би епски приказао своју борбу против црнила којим смо данас окружени! Обојица, као и многи други нетремице прате нови развој догађаја у Филмском центру, поводом чије одлуке Војнов колико јуче галами: „Поништите конкурс! Дали сте паре лажовима!“

[/restrict]