Печат недеље

Борба без рукавица

Политички сукоби су досегли ниво необуздане мржње у чијој су основи често лични анимозитети, цијела историја поремећених личних односа и интереса пласираних народу кроз наводну политичку борбу. Остало су аргументи

Пише Др Соња Караџић Јовичевић

Oдбројавање је почело. Ускоро ће завршетак кампање, дан предизборне ћутње, па дан избора. Радујем се дану предизборне ћутње, и искрено, једва чекам да се све заврши. Не сјећам се да је у историји Републике Српске икада била тако тешка, мучна, прљава кампања. Реакције се крећу од побједничке еуфорије, бијеса, стида преко мучнине и забринутости до туге и огорчености. Сасвим сигурно, чак упадљиво, продубљено је неповјерење и јаз између два политичка блока након приказа огољене стварности наше политичке сцене и међусобних односа што је донијело поражавајуће стање дубоког раздора и унутар самог народа. Гласачи се обрачунавају на друштвеним мрежама, не штедећи увреде уз олако етикетирање људи, и то не само кандидата него и њихових гласача. Дијелимо се на лопове и издајнике. Понављамо шаблон и одмјеравамо по негативној селекцији – да ли народ више воли лопове од издајника. Мијењамо улоге – ко бјеше издајник, сад је лопов и обрнуто. И тако више од двије деценије.

[restrict]

ОВО ЈЕ БАЛКАН Политички сукоби су досегли ниво необуздане мржње у чијој су основи често лични анимозитети, цијела историја поремећених личних односа и интереса пласираних народу кроз наводну политичку борбу. Остало су аргументи. Мноштво аргумената, често потпуно опречних, прилагођених изборној борби без рукавица. Учили су нас да су аргументи носиве греде сваке конструкције мање или више стабилне и квалитетне као и сама конструкција. Аргументи којих смо се наслушали, без обзира на често и гласно изношење, ипак могу да се спакују у конструкцију од три дана кампање. А ми смо имали на располагању мјесец дана током којег, у вртлогу оптужби, највећу тежину носе оптужбе о мијешањима у изборе. Са више страна. Ништа необично. Ово је Балкан. Одржавање Балкана несређеним, са старим конфликтима који су, с времена на вријеме, само примирени, али никада ријешени, подразумијева и стални интерес да се буде у току са свим, па и изборним процесима. Са тиме и сталне оптужбе. И то је стара прича. Али отворене оптужбе за мијешање, дакле покушај утицаја на крајњи резултат, неминовно ће оставити трага и на односе унутар Републике Српске и на односе ван ње. При томе, не мислим на траг кроз резултат избора, јер се искрено (читај: наивно) надам да таквог утицаја неће бити, или бар неће бити пресудан, него на онај који ће бити камен спотицања у политичким, економским и свим другим односима у будућности. Онај познати горак укус неповјерења са тенденцијом продубљивања.
Потпуно смо потрошили простор у којем живе толеранција и култура дијалога. Тиме смо скоро сасвим изгубили и осјећај и простор за разговоре, договоре и компромисе. А када се све заврши, питање је да ли смо, након свега, способни да ставимо тачку на изборни процес, прихватимо резултате ма какви они били, и кренемо даље. За то „даље“ требаће нам свима и времена и простора и воље за разговоре и компромисе. Протекле четири године није било воље и показало се да кампања из 2014. године није престајала. Сукоби су се настављали, проширивали. Умјесто уважавања, толеранције и културе дијалога, имали смо епизоде од бахатости и ароганције до потпуног искључивања политичких неистомишљеника из процеса одлучивања.

НИСМО СВИ ИСТИ Бирачко тијело је дубоко подијељено и уморно. Засићено. Вјерни гласачи једног или другог политичког блока навијачки прате дешавања током кампање и врло извјесно неће мијењати став. Али они „неопредјељени“, „аполитични“, изборни апстиненти, треба да добију жељу да коначно гласају. Да ли ће? Ипак, моја обавеза је да позовем све бираче да изађу на изборе. У што већем броју. Сви имамо право и обавезу да бирамо, да се ИЗБОРИМО за свој став и оне који ће тај став заступати. Годинама резултате избора и све посљедице одређују они који не гласају, а који касније критикују све и свашта, са обавезном констатацијом „сви су исти“. Нисмо. Нисмо сви исти ни у једној породици, па ни у предузећу или политичкој организацији. Зато треба гласати за неку од понуђених опција или гласом показати да ниједна не ваља, али гласати и указати на свој став. Заборавља се да глас било којег гласача није мање битан од било чијег другог гласа.
Из много, махом погрешних разлога, остаје утисак да се понашамо као да су ови избори питање живота и смрти. Као да тог следећег дана, 8. октобра, нећемо ујутро морати кренути за својим обавезама и уобичајеним животом. Као да нас неће сачекати све бриге, туге, радости. То што је некоме изборна ноћ питање „бити или не бити“ опасно је преписано на животе обичних људи. Избори ће, у крајњем резултату, донијети побједника. Али тешко да ће неко оцјењивати и санирати штету нанесену општем амбијенту у којем ће се живјети и радити након избора.

ИЗБОРИ СА СМИСЛОМ Ако пропагирамо промјене, треба се надати да оне подразумијевају и промјене на свим нивоима, па и на нивоу међусобних односа. Нормализације. Стабилизације. Ризикујем да звучим утопистички, али константне тензије и сукоби, након и ван изборне реторике, видјели смо, бесмислено су исцрпљујући.
Ова земља, Република Српска, има толико потенцијала за пристојан живот. Гријех је то не чувати и развијати. Још већи гријех је према онима који су је стварали. Допуштамо да нам политика буде реметилачки фактор са свеукупним негативним и дубоким утицајем на наше животе. Она би требало да помаже да долазимо до рјешења која уређују друштво и омогућавају нормалан живот. Треба бирати оне који могу да нас доведу до таквог друштва, до амбијента у којем желимо да останемо, живимо, радимо. Тада ће избори имати прави смисао и представљати процес у којем се оцјењује успијешност политичара тако што се награђује поновним избором или кажњава губитком власти.
Генерално, недостаје нам мудрости коју бркамо са лукавством. А то није исто. Велика је разлика. Да цитирам једног покојног пријатеља: „Ми све говоримо како је лисица лукава, а на пијаци само њени репови висе. И покоји од зеца.“

[/restrict] Аутор текста је актуелни потпредседник НСРС и кандидат за народног посланика у Народној скупштини Републике Српске

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *