АМЕРИКА У ТИХООКЕАНСКОМ ОФСАЈДУ

Планира ли Пекинг да заузме место Вашингтона у Свеобухватном напредном споразуму о транспацифичком партнерству?

Позивајући се на добро обавештене изворе блиске кинеској влади, хонконшки лист „Саут Чајна морнинг пост“ објавио је прошле недеље да Пекинг разматра могућност да се придружи Свеобухватном напредном споразуму о транспацифичком партнерству (Comprehensive and Progressive Agreement for Trans-Pacific Partnership). Иако вест није званично потврђена, привукла је велику пажњу, нарочито у тихоокеанским земљама, Кини и наравно САД.
На овај начин Пекинг би у економском смислу оставио Вашингтон у тихоокеанском офсајду у који је ушао добровољно, одлуком да се повуче из споразума о транспацифичком партнерству. Међу једанаест потписница овог трговинског споразума, који тек треба да ступи на снагу, Кина би пронашла додатну могућност за продубљивање сарадње, ширење међународне трговине и следствено томе нове џепове свог економског раста. Улазак Пекинга на велика врата у друштво Аустралије, Новог Зеланда, Канаде, Вијетнама, Брунеја, Чилеа, Јапана, Малезије, Мексика, Перуа и Сингапура значило би додатну заштиту од протекционистичке стратегије Доналда Трампа формулисане геслом „Прво Америка“.
Али да ли је то у овом тренутку могуће?

[restrict]

ПАРТНЕРСТВО КАО НЕДОНОШЧЕ Прича о транспацифичком партнерству почела је Споразумом о транспацифичком стратегијском економском партнерству из 2005. Овај споразум потписали су Нови Зеланд, Чиле, Брунеј и Сингапур. Три године касније преговоре о приступању започињу САД, Аустралија, Јапан, Малезија, Канада, Мексико, Вијетнам и Перу. Број земаља заинтересованих да се придруже споразуму расте на 12.
Нико од потписника, међутим, није превише журио са ратификацијом споразума, па овај никада није ступио на снагу. Последњу реч на могућност овог, првог формата трговинске сарадње тихоокеанских земаља ставио је Доналд Трамп, повлачећи САД из споразума јануара прошле године.
Земље потписнице, њих 11, одлучиле су у мају 2017. да наставе пројекат без САД, под новим називом: Свеобухватни и напредни споразум о транспацифичком партнерству. Нови споразум потписан је у Чилеу 23. јануара ове године. Два дана касније Трамп је најавио могућност да се САД врате у оквире обновљеног транспацифичког партнерства, али Вашингтон до данас то није учинио.
Једанаест држава, окупљених под окриљем обновљеног транспацифичког партнерства, остварује 13,4 одсто светског БДП-а укупне вредности 13,5 билиона долара.

ОТКУД КИНА? Кина се досад није јавно изјашњавала о питању могућности да се придружи транспацифичком партнерству. Као могућа „појачања“ у медијима су помињани Колумбија, Тајланд, Јужна Кореја, Филипини, Индонезија, Шри Ланка и кинеско острво Тајван. Након преформатизовања споразума, извесно интересовање је, поред САД, показала и Велика Британија.
Анонимни извор листа „Саут Чајна морнинг пост“ тврди пак да је Пекинг протеклих месеци и те како истраживао могућност да се придружи Свеобухватном напредном споразуму о транспацифичком партнерству. Кина је на такав потез очигледно покренута новим трговинским споразумом САД, Канаде и Мексика названим УСМЦА (USMCA) који треба да наследи НАФТА споразум.
Нови споразум САД, Канаде и Мексика доноси нова трговинска решења на северу америчког континента. На пример, стари споразум ове три земље (НАФТА) ограничавао је извоз млечних производа из САД у Канаду. Новим споразумом тржиште млека и млечних производа у Канади биће доступније америчким произвођачима. Слично је са живинским месом и јајима.
Северноамеричке комшије договориле су и нова правила у вези с производњом аутомобила, па ће, како ствари стоје, убудуће 75 одсто свих делова морати да буде произведено у Северној Америци, односно у овим земљама, чак 12 одсто више него што је било предвиђено НАФТА споразумом. На тему производње аутомобила је и клаузула по којој од 40 до 45 одсто делова морају да произведу радници који су плаћени најмање 16 долара на сат. Циљ ове клаузуле у новом споразуму је повратак производње унутар граница САД.
Круну УСМЦА споразума, међутим, представља одредба по којој Вашингтон практично добија право вета на било који покушај Мексика и Канаде да потпишу споразум о слободној трговини са, како је наведено, било којом нетржишном економијом. Овом одредбом споразума Вашингтон јасно циља Кину и то би могла да буде једна од главних формалних препрека за Пекинг када је у питању Свеобухватни напредни споразум о транспацифичком партнерству.
„Највише смо забринути због могућности новог савеза између САД и њених савезника који стварају нове трговинске препреке за искључивање Кине од приступа тржишту“, рекао је тим поводом Ванг Хуејао, директор Центра за Кину и глобализацију, тинк-танк организације са седиштем у Пекингу.
Ванг истовремено сматра да би придруживање Свеобухватном и напредном споразуму о транспацифичком партнерству могло послати снажну поруку свету о напретку Кине на плану отварања и реформи.
„Придруживање Свеобухватном и напредном споразуму о транспацифичком партнерству могло би да постане средство за заштиту од мера САД и помогне Кини да успостави нови трговински круг, поред успостављања економског појаса дуж путева свиле („Појас и пут“) и Шангајске организације за сарадњу. Ми не можемо само да стојимо подаље од других трговинских кругова“, рекао је Ванг.
Кина није с претераним симпатијама гледала на претходни споразум о транспацифичком партнерству. Држала га је за покушај администрације председника Барака Обаме да се смањи зависност земаља потписница од трговине с Кином. Пекинг је изразио неслагање због тога што је искључен из претходног споразума који је имао оштрије стандарде о питању заштите животне средине и рада од Свеобухватног и напредног споразума о транспацифичком партнерству, уз јасну примедбу да би сви трговински договори требало да буду транспарентни и укључујући.
Сада су се околности промениле и Кина жели да искористи Трампов протекционистички корак уназад на Тихом океану.
Ту Синћуен, професор Универзитета за међународно пословање и економију у Пекингу, сматра да би придруживање новом транспацифичком споразуму био паметан потез и да је боље да се догоди што пре.
„Свеобухватни напредни споразум о транспацифичком партнерству је снажнији када је слободна трговина у питању. Придруживање том споразуму може проширити број кинеских савезника и показати спољном свету да је Кина озбиљна на тему отварања према свету и убрзања реформе, што би такође могло повећати поверење других земаља у Кину“, изјавио је професор Ту, уз напомену да би без Вашингтона у поменутом споразуму Пекинг био у бољем положају када су преговори у питању, нарочито они који се тичу услова, заштите инвестиција и интелектуалне својине.

АБЕ ПОЗИВА БРИТАНЦЕ Важна препрека за могуће придруживање Кине најновијем споразуму о транспацифичком партнерству могао би да буде Јапан. Премијер Шинзо Абе упутио је позив Великој Британији да се придружи споразуму. С друге стране, унапређење привредних и трговинских односа с Кином за Јапан је веома важно. Очекује се да ће управо привредна сарадња бити главна тема током скорашње посете јапанског премијера Кини.
Док остаје нејасно хоће ли јапански премијер у Пекингу разговарати с домаћинима о могућем придруживању Кине новом транспацифичком партнерству, председник Чилеа Себастиан Пинера је у изјави за „Блумберг“ крајем прошлог месеца јасно истакао могућност да се Пекинг придружи споразуму.
„Саут Чајна морнинг пост“ истиче да Кина тренутно преговара о споразумима о слободној трговини са 27 земаља. Неки од формата су регионални и тичу се економског троугла Кина – Јужна Кореја – Јапан. У току су и преговори о успостављању Свеобухватног регионалног економског партнерства које би требало да окупи 16 земаља (Аустралија, Брунеји, Камбоџа, Кина, Индија, Индонезија, Јапан, Лаос, Малезија, Мјанмар, Нови Зеланд, Филипини, Сингапур, Јужна Кореја, Тајланд и Вијетнам). После 23 рунде преговора о Свеобухватном регионалном економском партнерству очекује се да би овај процес могао да буде окончан до краја године.

СТВАРИ ИПАК НЕЋЕ ИЋИ ТАКО ЛАКО Кинески економиста Чен Лунг, међутим, сматра да придруживање Кине новом транспацифичком споразуму неће бити нимало лак посао.
„Могућност да Кина започне формалне преговоре још увек није потпуно јасна, имајући у виду утицај САД у ових једанаест земаља. Кина се може суочити с врло тешким преговорима о усклађивању своје политике у области индустрије и права на интелектуалну својину“, каже Чен.
Али време донекле иде наруку Пекингу. Свеобухватни напредни споразум о транспацифичком партнерству досад су ратификовали само Мексико, Јапан и Сингапур, а очекује се да ће током новембра то учинити и Вијетнам. Споразум ће заживети када га ратификује најмање шест земаља потписница.
С друге стране, Свеобухватни споразум о регионалном економском партнерству је џокер у шпилу Пекинга. Преговори о овом формату мултилатералне трговинске сарадње након иступања САД из транспацифичког партнерства одржавају Пекинг у позицији играча који засад успева да диктира темпо игре. По многим аналитичарима Свеобухватни споразум о регионалном економском партнерству, који, као што је поменуто, окупља 16 земаља, представља директан изазов САД и њеним покушајима да на истоку и југу Азије окупе савезнике како би парирале кинеским визијама развоја као што је успостављање економског појаса дуж путева свиле.
Овај споразум треба да окупи десет земаља из Асоцијације земаља југоисточне Азије (АСЕАН) и највеће азијске играче, попут Кине, Индије, Аустралије и Јапана, без САД.
У оба случаја, дакле о питању могућег почетка преговора о прикључењу Свеобухватном напредном споразуму о транспацифичком партнерству са 11 земаља тихоокеанског региона и одмаклих преговора о успостављању Свеобухватног споразума о регионалном економском партнерству са поменутих 16 земаља, Кина засад активније и отвореније игра. Ситуација је за многе и даље парадоксална и нелогична: САД иступају из међународних споразума и посежу за протекционистичким мерама, насупрот Пекингу који постепено отвара своја тржишта и све више учествује у међународним споразумима као водећи глобални играч.
Без обзира на политички утицај САД у Јапану и земљама региона, економски интерес ових земаља ће логиком економије и географије све више бити упућен на Пекинг. У Пекингу то одлично знају, као што одавно знају да њихово време тек долази. Отуда нема исхитрености у кинеским потезима на међународној сцени. Може ли, уосталом, данас неко да замисли како Си Ђинпинг најпре нагло иступи из било ког међународног споразума, а потом, исто тако ненадано, најави могући повратак, као што је био случај приликом успостављања споразума о транспацифичком партнерству?
Наравно да не може.

[/restrict]