Ајвар испред Европе

Референдум у Македонији

Ни силна обећања, ни притисци, ни претње нису могли да наведу Македонце да на „консултативном“ референдуму гласају против својих убеђења о властитој државности, ЕУ и НАТО интеграцијама, а све у корист моћника којима је једино стало до сопствене добробити

Када је Балкан у питању, Запад се постарао да све што не важи за њих, наметне народима југа Европе. И тако је већ неколико векова. Последњи такав случај је (не)успели референдум у Македонији.

РОГ ЗА СВЕЋУ На Западу креирана македонска шарена револуција, која се огледала прво у изнуђеним изборима, па постизборним манипулацијама и довођењу на власт свог пиона Зорана Заева, свој крешчендо је добила у фамозном референдуму одржаном у недељу на којем се Македонци нису изјашњавали о новом називу своје државе – „Северна Македонија“ – већ је оно било сакривено иза питања „Да ли сте за чланство у ЕУ и НАТО са прихватањем договора Републике Македоније и Републике Грчке?“.
Рачунајући да ће им продати „рог за свећу“, обећавајући европски и НАТО рај, плашећи их, у супротном, бедом, изолацијом и пропашћу, западни званичници нису очекивали да ће се народ, чија је лојалност била неупитна још од распада Југославије, усудити да им окрене леђа и гласа по својој савести. И то тако што ће игнорисати ову гласачку фарсу и масовно остати код својих кућа да прави чувени македонски ајвар.

[restrict]

НЕДОВОЉАН ОДЗИВ Тек око 35 одсто Македонаца гласало је о промени имена државе сходно јунском споразуму Скопља и Атине. Упркос великим очекивањима владе у Скопљу, Европске уније, САД и НАТО-а, македонски референдум о новом имену државе у недељу није успео, будући да је привукао само 35,91 одсто гласача, односно 666.743 грађана, од чега је њих 609.813 гласало потврдно.
Е, ту на ред долази западна метода за балканске прилике. Референдум је, наиме, био расписан као консултативни, односно необавезујући (вероватно једини такав у свету), и био би проглашен успешним да је на њега изашло више од 50 одсто грађана (903.169 људи) уписаних у бирачки списак. Сада је јасно и зашто је референдум био необавезујући, јер, са слабим одзивом гласача, планови званичног Скопља, ЕУ и НАТО-а да се на Балкану региструје још једна чланица „бриселске фамилије“ и алијансе почињу да делују неизвесно.
На Западу ће рећи да је то заслуга активност руских дипломата, иако се она ни у ком случају не може мерити са количином западних политичара који су наменски долазили у Македонију како би пропагирали излазак на референдум.
А тако су се трудили да и „неважни“ референдум буде успешан. Скопље није запамтило такву навалу лидера са Запада који су и лично желели да охрабре Македонце у недељном одлучивању. Тешко их је све и набројати. Немачка канцеларка Ангела Меркел, британска премијерка Тереза Меј, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, амерички министар одбране Џејмс Матис, ЕУ шефица дипломатије Федерика Могерини и њен комесар за преговоре о проширењу ЕУ Јоханес Хан, аустријски канцелар Себастијан Курц, шеф дипломатије Луксембурга Жан Аселборн и његов немачки колега Хајко Мас, видео-поруком се Македонцима обратио и француски председник Емануел Макрон, и његова хрватска НАТО партнерка Колинда Грабар Китаровић … смењивали су се у правилним размацима како би „охрабрили“ Македонце да донесу „исправну одлуку“.

АЈВАР И СПИНОВАЊЕ И – ништа, победио је ајвар, и то убедљиво. Што би рекли маркетиншки експерти – једним ударцем – две победе. Македонски ајвар је постао светски популаран производ, а референдум није успео.
Једно од правила спиновања гласи да се пажња пребаци са конкурентског догађаја на догађај који ви желите, рекао је за „Спутњик“ директор ПР агенције „Прагма“ Цвијетин Миливојевић: „Кампања са ајваром је врло једноставна. То је порука: ’Гледајте ви људи, од чега се живи, пустите ЕУ, НАТО, промену имена и разне друге врсте интеграција. Оне се не мажу на хлеб‘. Или, што би рекао наш Палма, то се не сипа у трактор.“
Македонске власти су, према Миливојевићевом мишљењу, направиле кардиналну грешку тиме што су од македонских грађана захтевале да се у једном референдумском питању изјасне о три ствари одједном, уз сугестију: „Пробајте да кажете не.“
Како да грађани кажу „не“ уласку у ЕУ или уласку у НАТО, када Северноатлантска алијанса једина може да спаси Македонију од сила које јој прете, пита се Миливојевић. Треће питање односи се на одрицање од, како Миливојевић каже, још мало државног идентитета, како услова за улазак у ЕУ и НАТО.
„Када поставите такву врсту питања, ви заправо потцењујете здрав разум грађанина. Грађанин каже: ’Еј, чекајте, да нисте стварно мало претерали.’ Тако да су ајвар плус овакво идиотско питање резултовали тиме да је излазност око 36 одсто, иако не сумњам да у Македонији постоји више него већинско расположење за улазак у ЕУ. Сигурно је више од две трећине бирача за улазак у ЕУ и сигурно више од половине сматра да је улазак у НАТО боља опција него остати изван НАТО-а. Све се то укрстило са сезоном прављења ајвара, светих дана за македонске грађане“, закључује Миливојевић.

ПОРУКА ПРЕДСЕДНИКА ИВАНОВА Наравно, „за ајвар“ је било још подстицаја. „Договор о промени имена државе је ’дивље месо’ уметнуто у здрав организам, које нас гуши и тек ће нас повући надоле ако се не супротставимо. Ако се на референдуму да ’зелено светло’ договору с Грчком, практично се укључује ’црвено светло’ за референдум (о независности Македоније) из 1991. године“, поручивао је лидер ВМРО-а Христијан Мицкоски, додуше, без позивања на бојкот референдума.
Далеко одлучнији је био македонски председник Ђорђе Иванов – са говорнице УН позвао је сународнике да не изађу на референдум о промени имена земље који је назвао „историјским самоубиством“. „Као грађанин ја сам донео одлуку, 30. септембра нећу изаћи да гласам. И уверен сам да ћете ви, наши суграђани, такође донети ту мудру одлуку“, рекао је Иванов пред Генералном скупштином УН у Њујорку. Иванов је, како су пренеле агенције, назвао промену имена земље „омчом“ око врата и „флагрантним кршењем суверенитета“. Иванов је критиковао америчке и европске званичнике који су последњих недеља посетили Македонију због наговештавања да промена имена пружа Македонији једину наду да се икад придружи НАТО-у и ЕУ.„Ако нам одузмете наду, шта ће нам остати“, питао је Иванов.
Таквим потезом Иванов је ризиковао своју председничку функцију и каријеру, али се, уједно, уписао у историју своје земље. Или, како су то описали на „Спутњику“: „Или јеси, или ниси.“ Иванов је показао да – јесте.

ДВОТРЕЋИНСКА ВЕЋИНА Већ суочена с прогнозама да ће излазност бити мала, власт је саопштила да ће се бројати само гласови оних који изађу на биралишта, односно да је званични став владе да ће референдум бити успешан уколико велика већина гласача који гласају кажу да су за прихватање Споразума.
Иако је прогласио успех референдума, премијер Зоран Заев је одмах пребацио лопту у двориште опозиције, некада владајуће ВМРО-ДПМНЕ, која је и раније одбацила овакав начин перципирања референдумских резултата, најављујући премештање доношења одлуке о усвајању Преспанског споразума у парламент, а ако и ту не успе, најавио је организовање ванредних парламентарних избора. За уставне промене, иначе, потребна је двотрећинска већина у парламенту коју Заев нема.
Треба подсетити и да је Заев пре референдума рекао да ће поднети оставку уколико он буде неуспешан. Можда и зато, он сада тврди да је референдум био успешан: „Данас смо имали успешан референдум, већина грађана је гласала ’за’.“
Лидер опозиције Христијан Мицкоски оценио је да је референдум о промени имена Македоније био неуспешан и да је „народ показао“ да договор са Грчком не пролази. „Ово је Македонија. Чињеница је да договор са Грчком није добио ’зелено светло’. Влада Зорана Заева је делегитимисана. Заев је доживео политички дебакл“, рекао је Мицкоски на конференцији за новинаре по затварању бирачких места. Према речима лидера ВМРО-ДПМНЕ, они који су данас апстинирали и они који су гласали против послали су најјачу поруку. „Овде живе Македонци. Наш идентитет и језик су македонски“, рекао је Мицкоски.

АЛБАНСКИ ФАКТОР Од почетка референдумске кампање било је јасно да ће за успех гласања бити неопходно на биралишта довести и што више припадника албанске заједнице. Посебно је била важна конструкција референдумског питања – помињање Европске уније и НАТО-а требало је додатно да мотивише албанску заједницу, која је нарочито наклоњена процесу евроатлантских интеграција. Па ипак, ни у албанским срединама није постигнута импресивна излазност на гласање и, према скопским аналитичарима, могуће је да су многи Албанци остали незаинтересовани за ово питање, које виде као ствар Македонаца.
Цветин Чилиманов, новинар и бивши саветник македонског председника Ђорђа Иванова, каже за „Спутњик“ да је изузетно слаба излазност на референдуму за промену македонског имена показала да македонски народ одбацује договор Заева и Ципраса, макар и по цену да то значи дужу интеграцију у Европску унију и НАТО.
„Македонци су сасвим јасно одбацили притисак који је долазио и од појединих најмоћнијих политичара Европе, како Ангеле Меркел, а свакако и Могеринијеве и Столтенберга. Они су јасно схватили да договор значи неповратно губљење суверенитета, а вероватно и Македоније као македонске националне државе“, каже Чилиманов.

РЕАКЦИЈА ЗАПАДА А Запад? Европски комесар за проширење Јоханес Хан одмах је честитао грађанима Македоније који су гласали на консултативном референдуму и додао да од свих политичких лидера очекује да поштују ту одлуку. „Честитам онима који су гласали на данашњем консултативном референдуму и искористили своје демократско право. Са веома значајним гласовима ’за’ то је широка подршка Договору из Преспе и евроатлантском путу земље“, написао је Хан на твитеру.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је у сличном тону прокоментарисао референдум, уз додатак да сви политички лидери у Македонији треба да се понашају конструктивно и одговорно.
Ипак, вероватно најтачнију оцену свега дало је Министарство спољних послова Грчке, које је резултате референдума оценило контрадикторним.
Многобројни грађани рекли су „да“, али то није у складу са излазношћу на референдум, саопштило је Министарство спољних послова Грчке и поручило да та држава остаје посвећена Преспанском споразуму. „Велики део грађана суседне државе је подржао споразум (са Грчком). Ипак, значајан део њих је према њему био скептичан. Грчка поштује избор грађана Бивше Југословенске Републике Македоније. Даљи кораци захтевају трезвеност свих страна, без изузетка, да би позитиван потенцијал Преспанског споразума био очуван“, наводи се у саопштењу грчког министарства.

НОВО УБЕЂИВАЊЕ Тек, у складу с цитираним оценама којима су неуспешан референдум покушали да представе као успех, Европска унија, НАТО и САД позвали су званично Скопље да настави са даљим корацима неопходним за имплементацију споразума који су Грчка и Македонија постигле у јуну, а по којем би ново име Македоније требало да буде „Република Северна Македонија“.
Ако преведемо то на обичан језик, следи ново „убеђивање“ у парламенту. Поново нова обећања, претње и уцене, све док се не добије потребна парламентарна већина. Наравно, то је много лакше учинити са десетинама посланика него са целим народом.
А македонски народ је, својим (не)изласком на референдум, поразио не само политику због које је премијер Заев добио подршку већ и оне који су му ту подршку дали, а то је пре свега Запад. Резултат референдума показује да би Македонија требало да размисли о преоријентисању своје политике, с обзиром на то како је већина грађана одговорила на референдумско питање. Овог пута, наиме, победио је ајвар.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *