U znaku nesigurnog sveta današnjice

Na početku nove sezone: DOMAĆE PREMIJERE I NASTUPI UGLEDNIH EVROPSKIH POZORIŠTA NA BITEF-u

Po završetku BITEF-a praizvedba drame Vrat od stakla Biljane Srbljanović u Jugoslovenskom dramskom i premijera Balkanskog špijuna Dušana Kovačevića u Narodnom pozorištu

Ako izuzmemo redovne predstave i jednu premijeru u Pozorištu „Slavija“, koje je, kao i svake godine, podiglo svoje zavese prvog dana septembra, te na Kalemegdanu prikazanu premijeru Šekspirovog Ričarda III, kojim je počelo obeležavanje četiri decenije KPGT-a Ljubiše Ristića, sezona u većini beogradskih dotiranih pozorišta nije počela. Valjda da se ne bi konkurisalo 52. BITEF-u, koji je, 13. septembra, u Centru „Sava“ imao festivalski prolog, u okviru kog je dva puta prikazana predstava Odilo. Zatamnjenje. Oratorijum, inače koprodukcija Slovenskog mladinskog gledališča i Centra za urbanu kulturu „Kino Šiška“ u Ljubljani. Narednog dana otvorena je izložba Evropska godina kulturnog nasleđa – pozdrav iz Srbije u holu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, dok je na Sceni „Ljuba Tadić“ prikazana Svita br. 3 ´Evropa´ francuskog reditelja Žorisa Lakosta, koji je na 50. BITEF-u dobio specijalnu nagradu žirija i nagradu publike. Do 22. septembra, pod sloganom Svet bez ljudi, u okviru glavnog festivalskog programa nizaće se još osam predstava – iz Nemačke, Hrvatske, Estonije, Švajcarske, Izraela, Belgije i Srbije. Budući da selekciju potpisuje Ivan Medenica, ujedno i umetnički direktor BITEF-a, biće to probrani repertoar političkog teatra sa evropske scene. Najviše zanimanja potencijalnih festivalskih posetilaca pobudile su dve predstave Olivera Frljića – Gorki – alternativa za Nemačku (Teatar „Maksim Gorki“, Berlin) i Šest lica traži pisca (Satiričko kazalište „Kerempuh“, Zagreb) – kao i prostorna instalacija Marine Davidove i Vere Martinov Večna Rusija ansambla „Hau Hebel am Ufer“ iz Berlina.

[restrict] U predstavi Odilo. Zatamnjenje. Oratorijum Petera Mlakara i Dragana Živadinova prikazuje se nesigurno vreme naše današnjice opterećeno ponovnom pojavom rasizma i nacionalizma kao posledica procvata desničarskih ideja poput njihove kulminacije u Nemačkoj pre Drugog svetskog rata. Svako ko je slušao direktne radio-prenose ima još u ušima Hitlerove histerične govore i povike, kojima je izazivao masovnu psihozu mržnje prema mogućnim neprijateljima.
Tako je prekinuto leto ispunjeno prazninom u kulturnom životu našeg glavnog grada. Jer šta se drugo može reći nakon kratkog i praznjikavog BELEF-a i nekoliko povremenih, manje ili više slučajnih kulturnih priredbi tokom jula i avgusta?

ŠEKSPIROV PUTOKAZ Ponovilo se ono što se već godinama događa u Beogradu kada je reč o kulturnim dešavanjima tokom leta. Ipak, ohrabrila nas je izjava zamenika gradonačelnika Vesića da ne može prihvatiti činjenicu da u Beogradu leti nema pozorišnih predstava. Zato je razgovarao s Ljubišom Ristićem, i verujemo da će se već narednog leta ova situacija izmeniti. Jedna jedina predstava ovoga leta, Šekspirov Ričard III, igrana na Kalemegdanu, valjalo bi da bude putokaz kako i gde situirati letnji teatar u srpskoj prestonici. Ako je u godinama između dva rata Umetničko pozorište (okupatorske vlasti su mu zabranile delovanje1941) imalo na Kalemegdanu stalnu letnju pozornicu, na kojoj je, uglavnom izvodilo domaći klasični i savremeni repertoar, mogao bi se i danas uspostaviti stalni ansambl, koji bi izvodio odabrane dramske tekstove čitavog leta.
Nova sezona u Beogradu proteći će u znaku obeležavanja 150-godišnjice Narodnog pozorišta. Kako se najavljuje, ovaj teatar otvoriće sezonu premijerom Balkanskog špijuna Dušana Kovačevića. Međutim, nije objavljeno koja dela će premijerno prikazivati dramski ansambl u jubilarnoj sezoni. Uopšte, stiče se utisak da svoj veliki jubilej Narodno pozorište dočekuje prilično nepripremljeno. Podsetićemo da je 1968. godine, prilikom proslave stogodišnjice najstarijeg prestoničkog teatra, raspisan konkurs za dramu, operu i balet. Tada je nagrađena i izvedena drama Vožd Ivana Studena (Svetolika Stanišića), dok žiri za operu i balet nije dodelio nijednu nagradu. Uz obeležavanje 125-godišnjice NP nije raspisan nikakav konkurs, ali je SANU od 16. do 19. novembra 1994. organizovala naučni skup posvećen istorijskom delovanju Narodnog pozorišta, posle kojeg je 1997. Akademija objavila pozamašan zbornik tekstova.

PLANOVI ZA JUBILEJ Ni za obeležavanje svoje stopedesetogodišnjice Narodno pozorište nije raspisalo konkurs za nova dramska, operska i baletska dela, što je neophodno što pre ispraviti. U toku jubilarne sezone valjalo bi prirediti i festival na kojem bi gostovala sva srpska pozorišta ne bi li se uveličala ova značajna svečanost naše kulture. U Muzeju Narodnog pozorišta verovatno će prirediti izložbe povodom godišnjice. Podsetimo da je tokom proslave 125 godina postojanja nacionalnog teatra u Galeriji SANU priređena velika izložba. Sada bi se mogla prirediti izložba o domaćem dramskom i opersko-baletskom repertoaru Narodnog pozorišta.
Jugoslovensko dramsko pozorište obeležavanje svog jubileja – sedamdesetogodišnjicu izvođenja prve predstave – počelo je prošle sezone ponovnim prikazivanjem Kralja Betajnove Ivana Cankara. Ovo pozorište će u jubilarnoj sezoni najpre prikazati praizvedbu novog dela Biljane Srbljanović Vrat od stakla u režiji Jagoša Markovića. A vredelo bi i dovršiti renoviranje Teatra „Bojan Stupica“ i početi izvođenje predstava i na toj sceni…

[/restrict]