У знаку несигурног света данашњице

На почетку нове сезоне: ДОМАЋЕ ПРЕМИЈЕРЕ И НАСТУПИ УГЛЕДНИХ ЕВРОПСКИХ ПОЗОРИШТА НА БИТЕФ-у

фото: Нада Зганк

По завршетку БИТЕФ-а праизведба драме Врат од стакла Биљане Србљановић у Југословенском драмском и премијера Балканског шпијуна Душана Ковачевића у Народном позоришту

Ако изузмемо редовне представе и једну премијеру у Позоришту „Славија“, које је, као и сваке године, подигло своје завесе првог дана септембра, те на Калемегдану приказану премијеру Шекспировог Ричарда III, којим је почело обележавање четири деценије КПГТ-а Љубише Ристића, сезона у већини београдских дотираних позоришта није почела. Ваљда да се не би конкурисало 52. БИТЕФ-у, који је, 13. септембра, у Центру „Сава“ имао фестивалски пролог, у оквиру ког је два пута приказана представа Одило. Затамњење. Ораторијум, иначе копродукција Словенског младинског гледалишча и Центра за урбану културу „Кино Шишка“ у Љубљани. Наредног дана отворена је изложба Европска година културног наслеђа – поздрав из Србије у холу Југословенског драмског позоришта, док је на Сцени „Љуба Тадић“ приказана Свита бр. 3 ´Европа´ француског редитеља Жориса Лакоста, који је на 50. БИТЕФ-у добио специјалну награду жирија и награду публике. До 22. септембра, под слоганом Свет без људи, у оквиру главног фестивалског програма низаће се још осам представа – из Немачке, Хрватске, Естоније, Швајцарске, Израела, Белгије и Србије. Будући да селекцију потписује Иван Меденица, уједно и уметнички директор БИТЕФ-а, биће то пробрани репертоар политичког театра са европске сцене. Највише занимања потенцијалних фестивалских посетилаца побудиле су две представе Оливера Фрљића – Горки – алтернатива за Немачку (Театар „Максим Горки“, Берлин) и Шест лица тражи писца (Сатиричко казалиште „Керемпух“, Загреб) – као и просторна инсталација Марине Давидове и Вере Мартинов Вечна Русија ансамбла „Хау Хебел ам Уфер“ из Берлина.

[restrict] У представи Одило. Затамњење. Ораторијум Петера Млакара и Драгана Живадинова приказује се несигурно време наше данашњице оптерећено поновном појавом расизма и национализма као последица процвата десничарских идеја попут њихове кулминације у Немачкој пре Другог светског рата. Свако ко је слушао директне радио-преносе има још у ушима Хитлерове хистеричне говоре и повике, којима је изазивао масовну психозу мржње према могућним непријатељима.
Тако је прекинуто лето испуњено празнином у културном животу нашег главног града. Јер шта се друго може рећи након кратког и празњикавог БЕЛЕФ-а и неколико повремених, мање или више случајних културних приредби током јула и августа?

ШЕКСПИРОВ ПУТОКАЗ Поновило се оно што се већ годинама догађа у Београду када је реч о културним дешавањима током лета. Ипак, охрабрила нас је изјава заменика градоначелника Весића да не може прихватити чињеницу да у Београду лети нема позоришних представа. Зато је разговарао с Љубишом Ристићем, и верујемо да ће се већ наредног лета ова ситуација изменити. Једна једина представа овога лета, Шекспиров Ричард III, играна на Калемегдану, ваљало би да буде путоказ како и где ситуирати летњи театар у српској престоници. Ако је у годинама између два рата Уметничко позориште (окупаторске власти су му забраниле деловање1941) имало на Калемегдану сталну летњу позорницу, на којој је, углавном изводило домаћи класични и савремени репертоар, могао би се и данас успоставити стални ансамбл, који би изводио одабране драмске текстове читавог лета.
Нова сезона у Београду протећи ће у знаку обележавања 150-годишњице Народног позоришта. Како се најављује, овај театар отвориће сезону премијером Балканског шпијуна Душана Ковачевића. Међутим, није објављено која дела ће премијерно приказивати драмски ансамбл у јубиларној сезони. Уопште, стиче се утисак да свој велики јубилеј Народно позориште дочекује прилично неприпремљено. Подсетићемо да је 1968. године, приликом прославе стогодишњице најстаријег престоничког театра, расписан конкурс за драму, оперу и балет. Тада је награђена и изведена драма Вожд Ивана Студена (Светолика Станишића), док жири за оперу и балет није доделио ниједну награду. Уз обележавање 125-годишњице НП није расписан никакав конкурс, али је САНУ од 16. до 19. новембра 1994. организовала научни скуп посвећен историјском деловању Народног позоришта, после којег је 1997. Академија објавила позамашан зборник текстова.

ПЛАНОВИ ЗА ЈУБИЛЕЈ Ни за обележавање своје стопедесетогодишњице Народно позориште није расписало конкурс за нова драмска, оперска и балетска дела, што је неопходно што пре исправити. У току јубиларне сезоне ваљало би приредити и фестивал на којем би гостовала сва српска позоришта не би ли се увеличала ова значајна свечаност наше културе. У Музеју Народног позоришта вероватно ће приредити изложбе поводом годишњице. Подсетимо да је током прославе 125 година постојања националног театра у Галерији САНУ приређена велика изложба. Сада би се могла приредити изложба о домаћем драмском и оперско-балетском репертоару Народног позоришта.
Југословенско драмско позориште обележавање свог јубилеја – седамдесетогодишњицу извођења прве представе – почело је прошле сезоне поновним приказивањем Краља Бетајнове Ивана Цанкара. Ово позориште ће у јубиларној сезони најпре приказати праизведбу новог дела Биљане Србљановић Врат од стакла у режији Јагоша Марковића. А вредело би и довршити реновирање Театра „Бојан Ступица“ и почети извођење представа и на тој сцени…

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *