Одлазак хероја Донбаса

Захарченко и Тимофејев носили су на паради слике ратних лидера Мотороле и Гивија, такође убијених у атентатима – судбина је хтела да им се следеће године замало обојица придруже на листи погинулих хероја

Почетак офанзиве украјинских снага безбедности може се очекивати 14. септембра, саопштила је прошле суботе оперативна команда Доњецке Народне Републике (ДНР). Било је то само дан након што је (31. августа 2018, око 17 часова по локалном времену), лидер ДНР Александар Захарченко (42) убијен подметнутим експлозивом у ресторану „Сепар“ у Доњецку, стотинак метара од његове резиденције. Том приликом убијен је и Захарченков телохранитељ, а рањено још 12 људи, међу којима и министар за порезе и приходе самопроглашене републике Александар Тимофејев. Како упозоравају експерти, терористички напад на Захарченка власти у Кијеву могу да искористе за покретање офанзиве мањих или већих размера, верујући да у ситуацији када је ДНР остала без свог лидера настаје конфузија у редовима устаника, али и надајући се да у условима жестоког терора у коме страдају и они из самог врха власти – може доћи до страха и малодушности најодговорнијих руководилаца и командира на терену.

ЗАОШТРАВАЊЕ СИТУАЦИЈЕ НА ЈУГУ УКРАЈИНЕ Судећи, међутим, по томе што је у прошлу недељу Захарченка на вечни пут у Доњецку испратило скоро 200.000 суграђана, одлучност народа на самоодбрану и решеност државног врха ДНР да настави свој отпор властима Украјине – не треба доводити у питање. Ужасни напад у Доњецку, у коме је ресторан „Сепар“ разорен од силине експлозије, догађај је који ће негативно утицати на наставак „минског процеса“, односно на разговоре о мирном окончању украјинске кризе. То је потврдио и Дмитриј Песков, прес секретар Владимира Путина, оцењујући да овај терористички напад води заоштравању ситуације на југоистоку Украјине.

Већина експерата истиче да је ескалација напетости у Донбасу директно повезана с председничким и парламентарним изборима у Украјини – по „реду вожње“ најкасније следеће године – где се председник Петар Порошенко бори за останак на власти. Како је нагласио шеф руске државе, организатори и извршиоци злочина треба да буду кажњени. „Подло убиство Александра Захарченка још једно је сведочанство да они који су изабрали пут терора и застрашивања, не желе да траже мирно, политичко решење сукоба, не желе да воде реалан дијалог са житељима југоистока, већ стављају опасан улог на дестабилизацију ситуације, на то да баце народ Донбаса на колена. То им неће успети“, нагласио је председник Владимир Путин.
[restrict]

Ужасни напад у Доњецку, у коме је ресторан „Сепар“ разорен од силине експлозије, догађај је који ће негативно утицати на наставак „минског процеса“, односно на разговоре о мирном окончању украјинске кризе

Да би се одржао, у ситуацији када је по рејтингу тек на четвртом месту (око осам одсто подршке у бирачком телу, са тенденцијом пада), а највећа ривалка Јулија Тимошенко има двоструко већу подршку која и даље расте, Порошенку је потребан сукоб по моделу из 2014. године. Неопходно је да „покаже чврстину“ ма колико коштало, јер како сада ствари стоје, народ му неће пружити подршку за још један председнички мандат, нити ће масовно гласати за његову политичку партију. У том смислу, Порошенко, који контролише готово све полуге власти, могао би поново да извуче „кеца из рукава“, као што је неретко до сада чинио. Један од најјачих адута је управо ескалација сукоба с Донбасом, чиме би противницима избио већину карата из руку. Да би то постигао, мировни процес из Минска и оптужбе домаћих радикала да је „попустљив према сепаратистима“ – последње је што му треба.

Зато су поједини стручњаци спремни да поверују да Порошенко и његове службе планирају дозирани конфликт с Доњецком и Луганском Народном Републиком (ЛНР), како би демонстрирали одлучност. Сукоб се може подгревати и хладити све до избора, за шта је најважније да за ескалацију буду оптужени „сепаратисти“, а не Кијев. Убиство Захарченка представља идеалан заплет, јер насиље и пуцњава могу онда лако да се припишу жељи за осветом Доњецка – где су уверени да иза ликвидације њиховог лидера стоје политика Кијева и Порошенко лично.

„ПАРТИЈА РАТА И ТЕРОРИСТИЧКИ СЦЕНАРИО“ „Започевши рат пуног обима, Порошенко ризикује да га брзо, за неколико недеља изгуби – заједно са остацима свог ауторитета. У том случају до избора може и да не поживи. Али стални сукоби релативно високог интензитета за њега су интересантни. То би му омогућило да говори како је у Донбасу прави рат, да Украјину нападају, да је неопходно да се бране и да за то време председника не треба вређати, већ подржавати“, оцењује председник Центра за системске анализе и прогнозе Ростислав Ишћенко. Велика офанзива Оружаних снага Украјине, ипак, није могућа због њиховог тренутног стања, верује Ишћенко: „Све напоре украјинске армије дочекаће адекватан отпор, зато што по бројности и опремљености корпуси ЛНР и ДНР практично не заостају за украјинском групацијом која је тамо концентрисана. А по борбеном духу је и превазилазе.“

Истичући да ће убиство Захарченка довести до даље ескалације, Путинов портпарол Песков поручује да је угрожен и читав мировни процес, док руски шеф дипломатије Сергеј Лавров упозорава да ова провокација ставља под упитник и сусрет лидера држава у „нормандијском формату“ – Француске, Немачке, Украјине и Русије. „У садашњој ситуацији немогуће је говорити о скорим сусретима, што би желели многи наши европски партнери. Провокација Украјине је очигледно усмерена на слом спровођења минских споразума“, поручио је Лавров.

Портпарол руског МИП-а Марија Захарова сматра да постоје „све основе за претпоставку да иза убиства стоји кијевски режим који је сличне методе не једном користио за елиминацију непожељних и оних који другачије мисле“. „Уместо извршавања минских споразума и потраге за начинима регулисања унутрашњег конфликта, кијевска партија рата реализује терористички сценарио, погоршавајући сложену ситуацију у региону. Не испунивши обећање о миру, по свему судећи решили су да пређу на крваво насиље. Светска заједница мора да захтева, а имајући у виду марионетски карактер политичког система Украјине, и да контролише спровођење непристрасне истраге овог злочина извршеног пред очима цивила“, рекла је Захарова.

Из Кијева, где су одавно за Захарченком расписали потерницу под оптужбом за тероризам, одговорност пребацују на Москву. „Имамо основа да сматрамо да смрт Захарченка може бити резултат унутрашњих криминалних сукоба међу бојовницима, првенствено због прерасподеле бизниса. Али не искључујемо ни покушаје руских специјалних служби да одстране одвратну фигуру која је, према информацијама које имамо, сметала и постала сувишна“, навео је Игор Гусков, шеф кабинета директора Службе безбедности Украјине (СБУ). И украјински посланик Дмитриј Тимчук сматра да убиство Захарченка користи само Русији. Оптужујући руске службе за убиство, Тимчук тврди да Москва није била задовољна како Захарченко троши средства која Русија издваја за Донбас, да је лидер ДНР „из неког разлога почео да смета“, због чега су „одлучили да га се отарасе“.

И док Тимчук тврди да „нема никакву информацију“ да су украјинске службе учествовале у атентату, његов колега, посланик Врховне раде Игор Мосијчук – јавно се хвали да је Кијев елиминисао Захарченка и позива власти своје земље да преузму одговорност. Наводећи да Кијев „има пуно право да се обрачуна са Захарченком“ и другим противницима украјинског режима, Мосијчук на украјинској телевизији признаје: „Њега су ликвидирале наше специјалне службе.“ Он је изразио жаљење што власт у Кијеву нема храбрости да то призна, истовремено оптужујући СБУ да је до сада организовала више атентата на Захарченка.

УПАМЋЕН КАО НЕУСТРАШИВИ РАТНИК И пре него што је са 77 одсто гласова изабран за председника непризнате републике у новембру 2014, као и након тога, Захарченко је више пута рањаван – и у борбама, и ван линије фронта. Памтиће га као неустрашивог ратника: бранио је Саур-Могилу, стратешки важно брдо на коме су стотине бораца положиле животе, предводио офанзиву на приморски Мариупољ, организовао „котао“ код Иловајска где су погинуле хиљаде украјинских екстремиста из добровољачких батаљона, јуришао кроз кишу гелера и бомби у освајање аеродрома у Доњецку… За ове подвиге награђен је орденом Хероја ДНР и другим одликовањима. До избора новог председника ДНР ову дужност обављаће потпредседник владе Дмитриј Трапезњиков.

Управо је Трапезњиков, као и рањени министар Тимофејев, често био уз Захарченка у разним свечаним приликама. Памти се Дан победе 2017. и марш Бесмртног пука, где су њих тројица корачала заједно на челу колоне грађана који су носили портрете предака и рођака настрадалих у ратовима. Уместо рођака, Захарченко и Тимофејев имали су у рукама слике својих ратних другова, чувених ратних команданата – Арсена Павлова Мотороле и Михаила Толстиха Гивија, такође убијених у атентатима 2016. и 2017. године. Судбина је хтела да им се годину дана касније Захарченко, а умало и Тимофејев, придружи на листи погинулих хероја Донбаса.     

И пре него што је са 77 одсто гласова изабран за председника непризнате републике у новембру 2014, као и након тога, Захарченко је више пута рањаван – и у борбама, и ван линије фронта. Памтиће га као неустрашивог ратника: бранио је Саур-Могилу, стратешки важно брдо на коме су стотине бораца положиле животе, предводио офанзиву на приморски Мариупољ, организовао „котао“ код Иловајска где су погинуле хиљаде украјинских екстремиста из добровољачких батаљона, јуришао кроз кишу гелера и бомби у освајање аеродрома у Доњецку…

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *