Пред спомеником ратног савезништва САД и трупа генерала Драже Михаиловића ни речју није поменут генерал. Чак ни Срби. Да ли је то на подручју Прањана откривена досад непозната етничка група?
Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије умире од рака. Нико не одговара.
НОВО ВРЕМЕ, НОВИ МОРАЛ Нисам квалификован да изигравам судију у спору између министра културе и власника телевизије, експерта, по сопственом признању, за филм и музику. Једноставно не гледам „Задругу“, предлажем да следите мој пример, и зато не знам ко је у праву: Да ли они што гледају или они што не гледају?
Поновићу део свог текста објављеног у „Печату“ број 107 од 26. марта 2010. године.
Глобалистичко „ново време, нови морал“ биће погубно за многе генерације. Моралних норми садржаних у Јеванђељу није се требало олако одрицати. Оне нису у супротности с технолошким развојем. Наслеђу из области морала којим се експериментисало у једном друштвеном систему или времену, мора се критички прилазити у другом друштвеном систему. У противном, имаћемо ирационални сукоб између важећих норми и појединаца који те норме не разумеју.
Већ смо дошли у ситуацију да се уз поједина имена младих момака, девојака уместо професије наводи учесник/учесница „Великог брата“ или неког другог „истинитог“, то јест „реалног“ телевизијског програма.
Учеснике ратова за ослобођење 1912–1918. године, носиоце Албанске споменице, учеснике Народноослободилачког рата, припаднике Југословенске војске у Отаџбини, борце из последњих ратова, бранитеље Косова и Метохије наследили су учесници „Великог брата“ и сличних емисија.
У прошлим временима браниоци домовине су с правом уживали и одређене привилегије: од бенефицираног стажа до посебних пензија. Све је било регулисано законом, друштвеним и моралним нормама које су подржавале законску регулативу.
Примењујући наслеђене норме, у битно промењеним околностима, кад важе други вредносни судови (рад нема смисла, служење војске је назадно, породица је непотребна, деца су баласт, патриотизам је смешан, провод и материјално су једини циљ…), садашње младе генерације, кад биолошким путем дођу на власт, преузеће од својих предака оно што ће им одговарати. Одговараће им споменице, медаље и титуле, јер оне доносе привилегије.
НИ РЕЧ О ДРАЖИ Неће до титула и одликовања доћи борбом за своју земљу, нити домовину сопственим животима бранити, као њихови преци, јер они су део мундијалног света и једино за шта се вреди борити су „Велики брат“, „Фарма“, „Преживети се мора“ итд.
Титула победника ових програма већ укључује позамашна финансијска средства. Временом ће „борцима и учесницима“ припадати и привилегије: станови, кола, пензије. Можда и праве фарме. У овом тренутку све делује фантастично, али не ваља се заваравати. Врло брзо имаћемо „витеза од прдежа“ или медаљу „она му је прва јавно дала“. Титуле ће вредети више него некадашње седмојулске, октобарске и првомајске награде. Награду АВНОЈ-а и награђене нећу помињати.
Важно је знати. Свако од нас у животу се нађе у обе улоге. Прво је наследник, а затим оставилац.
Због истине, савременика, потомака и људи који још нису с ума сишавши, ваља избегавати несувисло лагање у које нико неће поверовати, а оног који лаже извргнути подсмеху. Особу подсмеху, а положај на коме се налази – општој спрдњи.
Пре неки дан је била 74. годишњица мисије „Халијард“, кад су у Другом светском рату војници под командом генерала Драгољуба Драже Михаиловића спасли америчке пилоте оборене од стране немачких војних снага. О томе сведоче и споменици на Галовића пољу с натписима на српском и енглеском језику где јасно пише „Аеродром слободе и ратног савезништва САД и трупа генерала Драже Михаиловића“. Пред спомеником је госпођа председник Народне скупштине државе Србије положила венац. Новине су све објавиле сем имена генерала. Уместо имена председница је видела „народ прањанског краја“. Није видела чак ни Србе, из чега се може закључити да је на подручју Прањана откривена досад непозната етничка група која корене вуче од племена Трибала или Илира? Делује смешно, али нажалост на овај начин се испира мозак. Да ли сте пре пет година знали да је Србија део Западног Балкана? Логично да нисте, али зато данас знате.
Мислимо на време!
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску.