НА ИСТОКУ НЕШТО НОВО!

ИСТОЧНИ ЕКОНОМСКИ ФОРУМ У ВЛАДИВОСТОКУ

Западна штампа се пита откуд Си Ђинпинг на форуму који су до сада претежно посећивали кинески привредници – Русија обезбедила улагања вредна преко 42 милијарде долара – Далеки исток, ипак, није постао тачка сукоба Москве и Пекинга, како је доктрина америчког наступа у Азији прижељкивала

Судећи према изјави заменика руског премијера Јурја Трутнева, који је и опуномоћени изасланик председника Владимира Путина за Далекоисточни федерални округ, Русија је током Источног економског форума, одржаног од 11. до 13. септембра у Владивостоку, обезбедила улагања од преко 42 милијарде долара.
Форум у Владивостоку одржава се од 2015. године и за циљ има охрабрење улагања у далекоисточне руске области. На првом форуму обезбеђене су инвестиције вредне скоро 19, а прошле године су премашиле 36 милијарди долара.

[restrict]

У ШТА РУСИ УЛАЖУ? На форуму је договорено оснивање рударског и индустријског предузећа у Бајмској рударској области на Чукотки, док ће познати азијски „Ген фонд“ улагати у пољопривреду на руском Далеком истоку, конкретно у агрохолдинге „Русарго“ и „Находка“.
Осим тога, послови склопљени у Владивостоку обухватају испоруку сто авиона „Сухој суперџет 100“ руској националној авио-компанији „Аерофлот“ и изградњу новог терминала за претовар течног гаса у заливу Бечевинскаја на Камчатки.
Раст улагања у руску економију на Далеком истоку, иако о томе није било речи у извештајима са овог форума, поспешује и понуда Москве инвеститорима да уложе капитал у производњу соје на чак милион хектара, о чему је у „Печату“ већ било речи.
На руском Далеком истоку живи мање од осам милиона људи и Москва већ годинама покушава привредно и технолошки да уздигне ово широко и природним богатствима издашно подручје.
Кина, с друге стране, жели да унапреди властити североисток.
Треба подсетити да је кинески председник Си Ђинпинг лане најавио да ће Кина издвојити десет милијарди долара за развој прекограничне сарадње.

ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ КИНИ ВАЖАН РУСКИ ДАЛЕКИ ИСТОК? Запад је мислио да је вешто искористио сукоб Кине и СССР-а 1969. године, приближавајући се Кини, на шта је Пекинг на крају одговорио политиком отварања према свету. Иако је предузетништво у Кини доживело неслућен размах током протекле четири деценије, све до данас на кинеском североистоку (провинције Хејлунгђанг, Љаонинг и Ђилин) доминирају велике компаније у државном власништву, издашно потпомагане од централне владе.
Пре 15 година тадашњи кинески премијер Вен Ђабао објавио је да ће његов кабинет применити план за ревитализацију североисточних подручја. Циљ је био развој нових индустрија и повећање ефикасности великих државних предузећа.
Упркос овим залагањима, проблем на североистоку није до краја решен, па је овај део земље финансијску кризу дочекао уз нове стимулације из државне благајне. Током 2008. и 2009. године централна влада је у производна предузећа уложила чак 586 милијарди долара. Производња је временом превазишла потребе тржишта на североистоку. Само током 2016. влада провинције Љаонинг затворила је 44 рудника угља и смањила капацитете тамошњих челичана за 13,61 милион тона, што је више од годишње производње челика у Канади.
Пекинг је августа 2016. обелоданио нови трогодишњи план улагања у североисток Кине вредан 232 милијарди долара. Циљ је био унапређење административне реформе и побољшање услова за улагање. Крајем исте године објављено је да ће и нови, 13. петогодишњи план бити усредсређен и на реформу државних предузећа, нарочито на североистоку.

ШТА СУ РУСИ УРАДИЛИ У ЗАЈЕДНИЧКУ КОРИСТ? Скоро у исто време, јула 2015. Владимир Путин је потписао закон о слободној луци у Владивостоку. Овим законом обухваћено је 15 градских подручја у Приморском крају, дуж границе с Кином и Северном Корејом и дуж морске обале. Циљ успостављања слободне луке у Владивостоку и читавог ширег пројекта био је коришћење географског положаја у циљу повећања трговине са суседним земљама.
У оквиру овог пројекта су два међународна коридора, „Приморје 1“ и „Приморје 2“. Ови коридори требало би да руском буџету донесу око 1,7 милијарди долара годишње до 2030. године.
Али, према аналитичару Ћијанг Њуу, већу корист од руских коридора имаће североисточне кинеске области, него сама Москва.
Зашто?
Зато што поменути руски коридори директно повезују кинеске провинције Хејлунгђанг и Ђилин с Јапанским морем. Коридор „Приморје 1“ почиње у Харбину и простире се кроз Хејлунгђанг ка Владивостоку, Находки и Восточном. „Приморје 2“ простире се дуж линије Чангчун, па кроз провинцију Ђилин ка мање познатој руској луци Зарубино.
До сада су ови кинески градови некадашње Манџурије били усмерени на југ, ка удаљеним лукама Бохајског мора.
Осим тога, кинески пољопривредници на руском Далеком истоку и у Сибиру узгајају кукуруз, соју, поврће и воће, а многи се баве и свињогојством. Према подацима које је објавио лист „Саут Чајна морнинг пост“ 8. јула прошле године, Кинези у Трансбајкалском региону и на истоку Сибира обрађују око 150 хиљада хектара земљишта. Према истом извору, потписани су споразуми о закупу земље на 49 године по симболичној цени од пет долара по хектару. У исто време шумска подручја у пограничном појасу Кинези већ експлоатишу.
Овде вреди напоменути да су две земље још 2009. покренуле прекогранични програм сарадње који је обухватио 205 пројеката, 94 с руске и 111 с кинеске стране. Део ових пројеката је заустављен због каснијих криза и немогућности Русије да их финансира у пуном обиму. Пре четири године Русија је усвојила закон о убрзаном развоју економских зона, пружајући улагачима у ове области нарочите пореске и друге повољности, укључујући ту и смањене накнаде за експлоатацију минерала. У то време Русија је, суочена са санкцијама и падом цена нафте, знатну пажњу посветила извозу енергената у далекоисточне земље, пре свих Кину, што партнерство две земље додатно учвршћује.
Тако је крајем 2012. започела изградња гасовода „Снага Сибира“, дугог 3.200 километара од Чајанде у Јакутији до Хабаровска, где се ова линија надовезује на гасовод Сахалин–Владивосток.
Маја 2014. Москва и Пекинг потписали су тридесетогодишњи уговор о испорукама руског гаса, а изградња дела овог гасовода од Владивостока ка кинеској граници почела је 2015. године. Септембра 2016. потписан је уговор о изградњи гасовода испод реке Амур.

РУСИЈА, КИНА И ОЧЕКИВАЊА ЗАПАДА Запад је и даље главни партнер Кине. Сједињене Америчке Државе и земље из њене сфере утицаја, Јапан и Јужна Кореја, главни су спољнотрговински партнери Пекинга, уз земље југоисточне Азије. Русија се у тој лиги једва досад одржавала на десетом или једанаестом месту.
Размена две земље ове године, међутим, расте нешто брже, нарочито у пољопривреди. Разлог томе је трговински рат који је Кини наметнула Бела кућа и који је показао извесну рањивост кинеске економије када је у питању њена упућеност да САД.
Америка је до сада рачунала на најмање две тачке пројектованог кинеско-руског сукоба. Прва и стратегијски најважнија тачка је централна Азија. Бела кућа је и те како, барем до Трампове ере, рачунала на судар традиционалног руског утицаја у том делу света и надолазећег кинеског, дефинисаног стратегијом развоја економског појаса дуж Пута свиле.
Други пројектовани судар Русије и Кине Запад је прижељкивао управо на Далеком истоку, очекујући кинески популациони и економски притисак на слабо насељена и урбанизована руска подручја.
Две земље су, међутим, од 1989. године, када су билатералне везе нормализоване, до данас, а нарочито од 2000, показале завидан ниво геополитичке и геостратегијске зрелости.
Процес коначног утврђивања границе Кине и Русије отпочео је 1991. када је тадашњи СССР потписао с Пекингом гранични споразум. Потом су Борис Јељцин и Ђијанг Цемин у Пекингу 1997. потписали споразум о демаркацији. Претходно је, 1994. године, такође у Пекингу нама добро знани Виктор Черномирдин потписао споразум о управљању границом. Исте године потписан је и споразум о управљању 55 километара дугим пограничним подручјем. Демаркација је окончана 1998. године.
Споразумима из 2004. и 2008, који су представљали извесне руске уступке, питање границе две земље је решено.

ОТКУД СИ ЂИНПИНГ У ВЛАДИВОСТОКУ? Далеки исток, ипак, није постао тачка сукоба Москве и Пекинга, како је доктрина америчког наступа у Азији прижељкивала. Велико изненађење за аналитичаре на Западу, међутим, била је посета Си Ђинпинга Владивостоку и источном економском форуму.
Кина очигледно показује све веће интересовање за пројекте у Русији, као главни извор инвестиција, с обзиром на своје, а посебно руске сложене односе са Западом.
Западни аналитичари указују да је форум у Владивостоку послужио као платформа за трећи овогодишњи сусрет Владимира Путина и Си Ђинпинга.
До сада су овај форум посећивали углавном кинески пословни људи и он је био у потпуној сенци Боао форума за Азију и код нас много познатијег Међународног економског форума у Санкт Петербургу.
За разлику од кинеских представника, углавном нижег ранга, јапански премијер овом форуму је присуствовао три пута заредом, председница Јужне Кореје Парк Геун-хје присуствовала је 2016, а њен наследник Мун Ђае-ин на форуму у Владивостоку је боравио лане.
Ове године Си Ђинпинг је с говорнице у Владивостоку поручио да јачање сарадње две земље потпомаже предупређење спољних ризика и изазова. „Имамо сличне или истоветне ставове о међународним питањима и појачаћемо координацију у мултилатералним организацијама као што су Уједињене нације, Шангајска организација за сарадњу и БРИКС“, изјавио је Си Ђинпинг у Владивостоку јасно најављујући да ће његова земља прибећи диверзификацији економске сарадње са светом. Овај процес неће тећи брзо. Запад ће, као што смо рекли, још дуго остати главни економски партнер Кине у свету, али се већ сада може рећи да је Пекинг извукао поуке из трговинског рата с администрацијом Доналда Трампа и да полако коригује стратегију спољнотрговинског наступа. Уз технолошку зависност од САД, претерана спољнотрговинска ослоњеност на Вашингтон и земље из његове орбите отежава кинеску позицију.
Пекинг је искуствено осетио неопходност уздизања сарадње с осталим партнерима, пре свих с Москвом, на далеко виши ниво у сваком погледу, нарочито технолошком и индустријском, што је следећи корак у сарадњи две земље.

[/restrict]