Има ли шансе за нову Европу?

Приближавају се европски избори заказани за мај 2019, а судећи по најновијим резултатима јавног мњења, народ више не верује ни званичној левици ни десници и окреће се странкама које нуде драстичне промене и алтернативу за Европу

Сви који данас звоне на узбуну, збијају редове и организују се у некакав фантомски покрет отпора за спас „слободног света од новог фашизма“, а који само они препознају у лику и делу потпредседника италијанске владе Матеа Салвинија, пре две и по године грохотом су се смејали када је он у Милану организовао први конгрес за Нову Европу и поручио да је куцнуо час да се европски народи побуне против Монструма из Брисела, односно против овакве Европе у којој је већина све сиромашнија и несигурнија, а привилегована мањина све богатија и бахатија.

„ЦРНА“ ИНТЕРНАЦИОНАЛА Водећи медији су овај скуп тада назвали „Црном интернационалом“ и, логично,  конгресом најцрњих фашиста и плаћеника „новог Хитлера“ Владимира Путина.

Иако је зграду старог Миланског сајма, у којој се тада окупило око 1.500 учесника из целе Европе, обезбеђивало око 300 полицајаца, нико још увек није успео да идентификује учеснике тадашњег „мирног протеста против фашизма“, односно групе маскираних хулигана наоружаних металним палицама и новопатентираним оружјем за „антифашистичку борбу“ – каменицама у најлон кесама пуним измета – којима су гађали учеснике конгреса, али и сваког ко се нашао у близини.

Већ тада је постало јасно да су категорије антифашиста и фашиста врло дискутабилне, с обзиром на то да свако ко се побуни против новог „политички коректног“ једноумља и покуша да нађе излаз из тунела у који је упала Европа аутоматски постаје фашиста којег треба згазити и затрти. Један од њих, лидер аустријских десничара из редова ФПО-а Хајнц Кристијан Штрахе тада је упитао присутне: „Да ли је ово Европа коју хоћемо?! Да ли хоћемо Европу насиља против неистомишљеника, односно оних који се буне против диктатуре мултинационалних компанија и банака коју спроводи њихова послуга, тзв. политичари? И у којој царује криминал без граница и досељавају се хорде муслимана из Африке и Азије којима ми морамо да се прилагођавамо и допуштамо да нас тероришу?“
[restrict]

ПАТЛИЏАНИ И МИГРАНТИ Елита која се тада смејала овој „шачици будала“ (цитат из римске „Републике“) нагло се уозбиљила, а затим и успаничила када је видела резултате италијанских и аустријских парламентарних избора. Наиме, Матео Салвини постао је италијански министар унутрашњих послова и потпредседник „прве европске популистичке владе“, а Хајнц Кристијан Штрахе аустријски вицеканцелар.

Приближавају се европски избори заказани за мај 2019, а судећи по најновијим резултатима јавног мњења, народ више не верује ни званичној левици ни десници и окреће се странкама које нуде драстичне промене и алтернативу за Европу чије политичке елите, уместо о горућим проблемима као што су незапосленост, економска и мигрантска криза, у Бриселу расправљају о димензијама тиквица, краставаца и патлиџана.

Матео Салвини оптужен је од стране бриселског естаблишмента да од 1. јуна, када је постао министар и вицепремијер, води предизборну кампању за поменуте ЕУ изборе. Он то не пориче и поносно истиче да овакву Европу треба под хитно мењати, и то из темеља. И да једва чека нове европске изборе како би, попут милиона Европљана, прославио крај ноћне море зване тамница европских народа, односно затварање „кавеза лудака“, како је у више наврата дефинисао актуелну Унију.

Уједно, он на оптужбе да ништа не ради као министар одговара да је за неколико месеци урадио оно што левичарска влада није успела, или тачније није хтела да учини, ни за пет година свог мандата. Наиме, прекинуо је ланац илегалних миграција тако што је забранио  приступ у италијанске луке тзв. хуманитарним бродовима из Сорошеве НВО флоте који су, попут такси сервиса и у спрези с либијским кријумчарима људи, свакодневно искрцавали на сицилијанске обале на стотине неидентификованих лица за које се касније испоставило да нису никакве ратне избеглице. За италијанске пореске обвезнике вест да је овај ланац прекинут била је велико олакшање. Поготово ако се има у виду да на издржавање 700.000 миграната Италија дневно троши 24.500.000 евра. А то је новац који може да се искористи за решавање домаћих проблема, у првом реду за збрињавање италијанске сиротиње, односно 10 милиона Италијана који живе у екстремном сиромаштву и према државним статистикама не успевају да себи и својој деци обезбеде ниједан оброк дневно.

ЧУДО ОД ОРБАНА У МИЛАНУ Када се сазнало да ће се Салвини састати у Милану с мађарским премијером Виктором Орбаном, одмах се огласио амерички портал „Политико“ и на насловној страни објавио вест: „Орбан и Салвини – сусрет учитеља и ученика ЕУ популизма. Ако хоћеш да направиш каријеру и постанеш европски проблем, састани се с Виктором Орбаном.“

А управо то је Матео Салвини урадио у Милану 28. августа, после чега је, а поготово после његове изјаве на конференцији за медије, уследила велика нервоза у Риму и права паника у Бриселу: „Орбан је херој! Избацио је Сороша из Мађарске као непожељну особу, радио је све супротно од онога што налаже Брисел, а резултат је да мађарске породице живе боље и да економија расте. Осим тога, незапосленост у Мађарској је испод 5 одсто, порез за предузећа је 9 одсто а за физичка лица 15 одсто, миграција је под контролом, а економски раст је 4 одсто.“

Састанак Орбан–Салвини у миланској префектури трајао је око сат и најављен је као „историјски заокрет“ и нека врста интернационале суверениста. Салвини је то овако објаснио: „Знам да је Виктор у ЕУ парламенту члан посланичке групе Европска народна партија, не захтевам да пређе у нашу Европу нација и слобода, већ да заједно радимо на стварању алијансе која ће се борити против старе политике.“

Салвини је нагласио да у Европи данас постоје два табора: један који се залаже за уништавање националног идентитета и стварање мултиетничког друштва кроз форсирање масовних миграција из Африке и Азије ка Европи, а предводи га Емануел Макрон, и други који се томе противи и настоји да се тај процес заустави. У оквиру тог проблема постоји и велика дебата и у самим редовима народњака, тако да заједнички задатак треба да буде победа снага које се залажу за Европу суверених и слободних нација и одбрану њених граница и идентитета.

Орбан је затим изјавио: „Салвини је доказао да се илегалне миграције могу зауставити и на Медитерану. Осим њега, нико до сада то није покушао и од његовог успеха зависи и будућа сигурност Европе. Дивимо се његовој храбрости и желимо да никада не посустане и не одустане од одбране Европе.“ Орбан је, затим, шаљиво додао да је Салвини у Мађарској толико популаран да би сигурно победио уколико би се кандидовао на следећим изборима, и нагласио да никада неће заборавити подршку коју му је дао у ЕУ парламенту када су га сви нападали поводом постављања бодљикаве жице на граници са Србијом.

Уједно, најављен је епохални преокрет европског континента и представљен конкретан план за стварање Нове Европе: пре свега, у Европску комисију треба довести компетентне људе који ће као приоритет поставити све оно што негирају данашње европске елите које финансирају разни Сороши, а спроводе разни Јункери и Макрони. А то су право на рад и достојанствен живот од тог истог рада, право на квалитетно школовање и лечење и пре свега сигурност европских грађана. Салвини је у завршном говору поручио да је доста било финансијске диктатуре и неконтролисаног прилива миграната.

СЕЉАЧКИ РУЧАК Занимљиво је да је посебан проблем за антифашисте био ручак који је претходио поменутом састанку. Наиме, Салвини је Орбана угостио у једном традиционалном миланском ресторану који је понудио локалне специјалитете: пршут, миланску саламу, пихтије, татарски бифтек, поховане њоке, особуко (динстани комади телеће коленице) са рижотом, сир горгонзолу и торту од чоколаде. „Које сељачине“, завапила је радикал шик новинарка Зита Даци са страница „Републике“, додавши да „после овакве ждерачине пристојан и озбиљан човек не може ни да дише, а камоли да расправља о озбиљним стварима“. Будући да је поменута новинарка била један од организатора антифашистичког протестног митинга који се недалеко од миланске префектуре одржавао у исто време када и званични састанак двојице фашиста, Салвини јој је истог часа одговорио твитом: „Можда смо ми и сељачине. Али вама заиста нема помоћи! И после се чудите што народске сељачине за вас више не гласају.“

МАЛЕ ПУКОТИНЕ У КОАЛИЦИЈИ Прво се на друштвеним мрежама распламсао прави рат против комплетне „зелено-жуте“ владе. За неупућене, у питању је коалиција десничара из Салвинијеве Лиге и популиста из „Покрета пет звездица“ у којем су уточиште нашли многи разочарани левичари из некадашње ПЦИ (Италијанске комунистичке партије), односно њене наследнице Демократске странке, а којима је заједничка идеја водиља борба против овакве ЕУ. Али не и рестриктивна политика према мигрантима, а поготово не величање нације и патрије и затварање у националне границе какво пропагира Салвини.

На удару се нашао италијански премијер Ђузепе Конте на којег се специјално окомио италијански милијардер – писац и државни интелектуалац за све и свашта Роберто Савијано, који је изјавио: „Адвокат Конте као премијер не значи ништа. Немају баш сви достојанства да лупе шаком о сто и кажу: доста, нећу више да будем марионета. Проблем није Салвини већ управо Конте, човек без образа и морала, јер је он, у ствари, права слика и прилика данашње Италије – земље кукавица, бескичмењака и јефтиних профитера.“

Уследиле су бесне реакције грађана којима је доста идеолошких подела, а поготово левичарских лекција о поштењу и достојанству од једног Савијана који безбрижно живи у луксузном стану с рајском баштом на врху једног њујоршког облакодера, далеко од суморне италијанске свакодневице.

Поводом састанка Орбан–Салвини огласио се и коалициони партнер у новој влади и такође потпредседник владе Луиђи ди Мајо: „Ми с Виктором Орбаном не желимо да имамо ништа.“ Исто је изјавио и Роберто Фико, такође члан „Звездица“ и председник италијанског парламента који се и раније противио Салвинијевој одлуци да се италијанске луке затворе за прихват нових испорука миграната. После ових изјава врло је неизвесно да ли ће владајућа коалиција опстати, али је зато сигурно да Салвинијева Лига самостално већ прелази 40 процената народне подршке и да сви напади на њега имају контраефекат јер његова популарност из дана у дан све више расте.

КОГА ТРЕБА ОБЕСИТИ? У центру Милана, на тргу Саб Бабила, окупили су се они који себе називају антифашистима, левичарима и прогресивним снагама: од радикал шик елите из Ренцијеве Демократске странке, њене отцепљене фракције ЛЕУ (Слободни и једнаки) коју предводе Масимо Д’Алема и бивша председница Парламента Лаура Болдрини, иначе позната по изјави да мигранти нису баласт већ права добит за Италију, што је изазвало бес већине Италијана. Наравно, био је ту и комплетни НВО сектор, бројна ЛГБТ удружења, екстремни левичари окупљени око социјалних центара који су врло ефикасно успевали да разјуре грађане који су мирно протестовали због непопуларних мера штедње и урушавања социјалне државе коју је „захтевала Европа“, а левичарска влада годинама послушно спроводила. Чим би се они појавили с моткама и каменицама, настајао је општи хаос, бежанија и самим тим и крај протеста…

Наравно, сви су били против „проблематичног“ мађарског премијера Виктора Орбана, али првенствено против његовог домаћина Матеа Салвинија. који је не само италијански „непријатељ број 1“ већ, према писању медија, и „имбецил, сељачина, незналица, расистичка звер, па чак и серијски убица“. Одмах се на свом твитер налогу огласио Салвини рекавши да због целог овог левичарског циркуса може само да се смеје. Али неке поруке с поменутог скупа нису биле смешне, као ни изјаве појединих „угледних левичара“ које су уследиле. Наиме, већина демонстраната поносно је носила транспаренте с поруком: „Салвини, Сан Бабила је црвена линија метроа и за четири станице је Лорето“ (на тргу Лорето обешен је Бенито Мусолини 1945). Тим поводом, да не буде забуне зашто је спомињан Лорето, огласио се и чувени модни фотограф Оливијеро Тоскани, аутор свих рекламних кампања модне куће „Бенетон“: „Мој отац је био фотограф и усликао је Бенита Мусолинија обешеног на дрво на тргу Лорето. Једва чекам да и ја тако негде усликам Матеа Салвинија.“

Али у интервју за лист „Коријере дела сера“, овај „антифашиста“ одбио је да одговори на новинарско питање да ли је породица Бенетон одговорна за трагедију у Ђенови, где се недавно срушио мост Моранди, када је погинуло 43 људи. Ствар је у томе што се прогресивна и мондијалистичка породица Бенетон, увек у првим редовима борбе против „новог фашизма“, одавно не бави само модом већ и банкарством, осигурањима – а има и државну концесију за одржавање италијанских ауто-путева. И за то је од бивше левичарске владе пре неколико година добила 549 милиона евра…

Треба ли још објашњења ко су данас италијански фашисти, а ко антифашисти, зашто се Италијани буне и све чешће питају: кога би то требало обесити?        
[/restrict]