Дворана народа и травњак Беле куће

Београд у евроазијском економском простору

Кина привредно надолази и њеном будућем глобалном вођству треба одговорити на креативан начин, тим пре што Пекинг у однос с Београдом уноси уважавање какво није могуће запазити у Вашингтону, Лондону, Паризу или Берлину

Пре две године аутор ових редова интервјуисао је Кунг Десин. То је млада, образована режисерка и врло лепа дама, посебна и стога што је припадница 77. генерације директних Конфучијевих потомака.
На крају опширног интервјуа у престижном Поли театру, Кунг Десин је открила коју Конфучијеву изреку највише воли: „Ако ујутро схватим шта је доброчинство, праведност и морал, увече могу мирно да умрем. Племенит човек мора да се жртвује на путу својих уверења.“

РАВНОПРАВАН СТАТУС Лако је уочити да Србија у Пекингу, који има око три пута више становника од наше земље, ужива сасвим посебан статус равноправног и уваженог партнера. Та позиција није изграђена јуче и персонално нема везе с Александром Вучићем или било ким другим, премда Вучићев близак однос са Си Ђинпингом не треба занемарити, тим пре што се он са Сијем виђа чешће него многи Срби с кумовима.
Србија је за Кину стратегијски партнер на Балкану и она се према њој понаша најприближније принципима које је изнела Кунг Десин, ако се тако у билатералним односима уопште може резоновати и говорити. Српске државнике у Пекингу примају уз највише почасти у Дворани народа на Тјенанмену и они тамо нису приморани да се новинарима обраћају с травњака, после разговора са заменицима помоћника, што је случај у Вашингтону.
Напросто, на Западу је немогуће чути председника било које земље да пред камерама свом министру спољних послова наложи да испланира посету Београду тек који секунд након што је у Београд усмено позван. То је велики гест уважавања Србије и њеног народа.

[restrict]

БИЛИ СМО АУТСАЈДЕРИ У ПЕКИНГУ Пре само петнаестак година Србија је у Пекингу била аутсајдер перолаке категорије. Тадашњи дуг Београда према Кини, не баш занемарљив, део власти ДОС-а приписивао је „бившем режиму“, као да је држава страначка распуштеница. Кина је посматрана догматски и кратковидо, као далека комунистичка деспотија с којом се не треба петљати, све зарад олако прокламоване срећне евроатлантске будућности. Успомена на четири милијарде долара које само што нису, и опсена да је Косово искључиво демократско питање, још увек су агресивно прожимале српско друштво.
Један од тадашњих истакнутих политичких првака у приватном разговору у Пекингу пре коју годину рекао је да је кинески амбасадор после 2000. дуго чекао да буде примљен, знатно драстичније него што је то својевремено описано у причи о Ворену Цимерману у предворју Милошевићевог кабинета.
Тек је захваљујући наредним владама, и раду амбасадора Миомира Удовичког, Србија у Пекингу изборила статус озбиљног партнера. Учињено је то тихо и маестрално. Већ 2012. године, приликом оснивања Секретаријата за сарадњу Кине са 16 земаља централне и источне Европе, коме је у својству извештача присуствовао и аутор ових редова, српски амбасадор се обратио у име свих амбасадора поменутих земаља. Била је то велика част за Србију која траје до данас.

НАЈВЕЋА ГРИНФИЛД ИНВЕСТИЦИЈА Сарадња Кине са Србијом утемељена је на кредитним улагањима у инфраструктуру. Поменимо мост Земун–Борча, ремонт термоелектрана и изградњу новог блока у Костолцу, радове на Коридору 11 и обнову пруге Београд–Суботица–Будимпешта.
Овај тренд настављен је прошле недеље уговором о радовима на правцу Остружница – Бубањ поток на обилазници око Београда и најавом да би кинеске банке могле да подрже и завршетак ове обилазнице, од Бубањ потока до Панчева. Поред тога, разговарало се о ауто-путу Рума–Шабац и Прељина–Пожега, одакле се путни правци гранају ка Републици Српској и Црној Гори, али и о обнови пруге Београд–Ниш, вредној 602 милиона евра.
Нека врста преломних тачака у надградњи постојећег модела сарадње јесу за сада успешна кинеска улагања у смедеревску железару и предстојеће улагање компаније „Циђин“ од 1,26 милијарди долара у РТБ Бор.
Иза ових инвестиција, које директно растерећују српске јавне финансије и државну касу почињу да пуне, уследио је уговор о улагању компаније „Шандунг линглунг“ у Зрењанин, вредан скоро милијарду долара, што је највећа гринфилд инвестиција у том делу Србије. Тиме је сарадња две земље ушла у четврту привредну брзину. Пета ће бити достигнута када у Србији, захваљујући аранжману с Кином, буде подигнут индустријски парк у Борчи који ће привући познате кинеске и светске компаније и донети нове технологије.
Засад нису познати детаљи уговора, али из изјава српских званичника постаје јасно да ће држава субвенционисати и ово улагање. Без обзира на то, модерна фабрика аутомобилских гума, која у Србију долази због тржишта Европске уније, крупан је корак напред.

ПАРК У БОРЧИ Са компанијом ЦРБЦ потписан је уговор о изградњи Индустријског парка пријатељства у Борчи. Вредност краткорочног улагања је 220 милиона евра. Дугорочне инвестиције у овај парк, за који се тврди да ће бити највећи „кинески“ индустријски парк у Европи, требало би да износе преко две милијарде евра, имајући у виду значајне кинеске и светске компаније које би требало да привуче. У индустријском парку у Борчи посао би пронашло око десет хиљада људи.
Суштина сваког новог индустријског парка су нове технологије које са значајним европским, азијским и светским компанијама стижу у оквиру оваквих пројеката.
Идеја о индустријским парковима у Кини је рођена крајем осамдесетих година, по моделу који је развио Сингапур. Отац кинеских реформи Денг Сјаопинг наводно је рекао да Сингапур поседује добар друштвени поредак којим се добро руководи, те да би Кинези требало да се упусте у искуство Сингапура и науче како да управљају боље. Тако је настао Кинеско-сингапурски индустријски парк у Суџоу, који је аутор ових редова такође обишао. Индустријски парк у Минску управо се гради по успешном моделу парка из Суџоа.
Према подацима Кинеског центра за глобализацију, које је 21. јуна прошле године пренео хонгконшки лист „Саунт Чајна морнинг пост“, Кина је у иностранству до тада била изградила 52 индустријска парка, а један од највећих гради се, како поменусмо, у близини Минска, у Белорусији. У тај парк уложене су две милијарде долара, а Кина је у финансирању пројекта учествовала са три четвртине. Илустрације ради, лане је преко Белорусије прешло 2.700 теретних возова из Кине који су превозили робу за Европу.
Истовремено, према истом извору, Кина гради још 56 индустријских паркова у двадесет земаља дуж путева свиле. Ови паркови значајни су за кинеске компаније које желе да смање трошкове измештањем производње, зато што улагачи у паркове по правилу уживају повластице.
У један од највећих, у савезној индијској држави Харајани недалеко од Њу Делхија, парк који обухвата и изградњу паметног града, кинеска групација „Ванда“ у власништву крезовски богатог Ванг Ђијанлина уложиће десет милијарди долара.
Осим тога, у руском технолошком парку „Сколково“ крајем прошле године успостављен је Руско-кинески центар за напредне технологије. Споразум су потписали представници „Сколкова“ и технолошког хаба „Џунггуанцун“.

ЗРЕЊАНИН НА ДОБИТКУ Апсолутни добитник посете српске делегације Пекингу и Тјенђину је Зрењанин. Поред компаније „Шандунг линглунг“, у овај град долази још једна кинеска компанија која ће у послове производње цинк-оксида уложити око сто милиона долара и отворити 280 радних места.
Вучић се током посете састао с представницима више кинеских компанија, међу којима су „Пауер Чајна“ и „Чајна роад анд бриџ корпорејшн“, као и „Чајна машинери инжењеринг корпорејшн“, с којима је разговарао о инвестицијама у Костолац.
Поменута је и кинеска компанија заинтересована за улагања на север Косова и Метохије, за коју је речено да ће поново доћи у Србију.
Када је сарадња с Кином у питању, промашај Србије јесте изостанак ефикаснијих активности на организовању пласмана хране, пре свега меса и млечних прерађевина на ово велико, за нас отворено тржиште. Добар пример успешног извоза хране у Кину последњих година бележи Мађарска и њена искуства би Србија требало да искористи.
Долазак, за наше прилике огромне гринфилд инвестиције у Зрењанин, и најава изградње модерног индустријског парка у Борчи, уз улагање у РТБ Бор који уз очување радних мета с расходовне прелази на приходну страну буџета, за Србију и њену крхку економију много значе.
Питање је колико ће држава субвенцијама учествовати у овим пројектима, о чему још нема прецизних информација, као и хоће ли се заступници интереса радника изборити за боље зараде.
Укупно посматрано, у Србију су из Кине прошле недеље стигле најбоље могуће вести.

„ЈИНЛУНГ“ ДОЛАЗИ У „ИКАРБУС“?

Кинески произвођач електричних аутобуса „Јинлунг“ за два месеца стиже у београдски „Икарбус“, објавио је РТС у недељу. Јавни сервис наводи да је поменута компанија један од највећих произвођача аутобуса и камиона у Кини. У погонима „Икарбуса“ требало би да буду монтирани искључиво електрични аутобуси за потребе ГСП-а.
Кинези у Србији желе да праве и фабрику батерија и да аутобус, произведен у „Икарбусу“, буде европски производ с наших простора.

СУСРЕТ ВУЧИЋА И ЛИ КЕЋИЈАНГА

Вучић се током посете Кини састао и с премијером Ли Кећијангом. Кинески премијер је Вучића поздравио на српском језику, рекавши: „Добро дошли!“
Председник Србије имао је низ састанака на Светском економском форуму, где су била још 34 државника, као и председници Естоније и Летоније. За српску делегацију и кинеске компаније ручак је приредио председник Светског економског форума. Оснивач форума Клаус Мартин Шваб је том приликом похвалио Србију за изузетне економске резултате: „Ви сте пример тога да једна земља није имала баш све елементе да може економски брзо да се развија. Постали сте хаб у региону. Ви сте други мост за иницијативу ’Један појас, један пут’ у Европи.“

ЧЕПУРИНОВА ПОРУКА

Руски амбасадор је поводом посете српске делегације Кини на твитеру објавио: „Успешна, историјска, рекао бих, посета Кини председника Србије Александра Вучића отвара нове хоризонте српско-кинеске сарадње, те представља значајан допринос формирању јединственог евроазијског економског простора.“

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *