На питање аустријског официра: Колико има сати, један господин, Србин, извлачећи сат из џепа наивно је упитао: Желите ли по нашем или вашем времену? Тог дана 1916. окупатор је у Београду увео померање сатова
Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије умире од рака. Нико не одговара.
Прође још једно лето и стиже јесен која је још овог пролећа била тако далеко да се о њој није ни размишљало. Верујем да пролеће и лето нису баш свима залуд прошли. Ко је био вредан и жељан животних радости с пролећа, може очекивати берићетну јесен. Ако смо што посејали у рано пролеће, стићи ће нас као награда у позну јесен. Тако је у патријархалним заједницама одувек било. Иста правила су важила и у матријархату. Никад није могло све сад и одмах. Није се журило са сејањем, нити одуговлачило са жетвом. Све у своје време, казивали су наши мудри преци, Срби, којих бисмо се, по наредби духовног евроунијатског гологузја, морали што пре одрећи. Уз претке морали бисмо да се одрекнемо и наше баштине, наслеђа које су нам они оставили да на њему сејемо и жањемо, да се радујемо и множимо; да својим потомцима, ако не увећано, оно бар наслеђено сачувано оставимо у аманет. Као што смо га и ми са заветом примили.
ПОЧЕЛО ЈЕ С ВЕЛИКОМ ШИЗМОМ Нико од оних који нам саветују да се свога одричемо, то јест „разграничавамо“, не би дозволили да им се узме или „разграничи“ ни стопа онога што они сматрају својим. Псоваће на сва уста, врискати да уши пробију, ако затреба и запуцаће, због сардина које плове кроз морске канале и заливе, тврдећи да су те рибице – које ни лук јеле ни лук мирисале – само њихове и сем њих нико други не сме да их пеца. Ти исти, иза којих је увек двопапски Ватикан (пошто нико од учених теолога не уме да одговори како је могуће толико светогрђе чинити, нека одговоре они мање учени), хоће од Срба и Србије да траже да се одрекну Косова и Метохије, а затим православља и прихвате римског бискупа (једног или обојицу?) као врховну власт. Србија мора да се одрекне сама себе, порука је евроунијатске и ватиканске каморе. Православни Срби и Србија не смеју више постојати. Слушамо ову претњу још од шизме у 11. веку, кад се по речима Светог владике Николаја Велимировића „Рим разведе од небеса“, па преко Косовске битке у 14. веку, до обећања аустроугарских надвојвода и генерала, друга Адолфа Хитлера и господе Солане, Кларка, Олбрајтове, Блера у 20. веку. Сви су они изговарали, на различитим језицима и с другачијим акцентима, исто: Православни Срби и Србија не смеју постојати.
Двопапска курија зна из искуства да је најважније Србе отргнути од православне вере, а затим им променити име и постаће оно што данас себе назива „Хрватима“. То је њихов хиљадугодишњи план. Изјаловиће се као и сви претходни без обзира што им се учинило да данас Србијом управљају људи који у себи немају снагу вере у Господа, снагу коју су имали њихови преци. Наши непријатељи, јер они који нас желе уништити не могу нам никад бити пријатељи, обузети гордошћу, умислили су да су најјачи физички и да је сад прави тренутак да „слабије“ покоре и униште.
Свети Никодим Агиорит је написао: „Гордост је врло опасна и тешко излечива болест. Гордост ума је гора од гордости воље. Јер ум је још у стању да излечи гордост воље, али кад се он гордо увери да је оно што он мисли најбоље, ко ће га разуверити? Може ли послушати кога када је уверен да мисли правилније него ико други?“ (Невидљива борба, „Принцип прес“, Београд, 2017 стр. 25).
ДУГОРОЧНО РАЗМИШЉАЊЕ Евроунијате се баве померањем времена. „Померање сата мора да престане у 2019. години“, изјавио је председник Европске комисије, особа са хроничним ишијасом, Жан-Клод Јункер 12. септембра 2018. године у Стразбуру.
Првог маја 1916. године у Београду је један господин, Србин, поред батина добио и упозорење од аустроугарског полицајца: „Нема више наше и време. Зато се сад иде у затвор.“ Господин је хтео да буде љубазан и кад га је на улици аустријски официр упитао: Колико има сати? он је извлачећи сат из џепа наивно упитао: Желите ли по нашем или вашем времену? Тог дана је окупатор у Београду увео померање сатова. Сад га укидају. Види се колико дугорочно размишљају. У сваком случају нама батине не гину.
Идуће године је осам векова од објављивања Законоправила Светог Саве. С обзиром на то да је парада педера завршена, могла би власт да организује неку манифестацију, не мора на улици, о значају Законоправила или Крмчије Светог Саве.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску.