Танка руска црвена линија

ШТА ЈЕ РЕКЛА МАРИЈА ЗАХАРОВА

Посета Марије Захарове Србији била је веома запа   жена и свакој њеној изговореној речи посвећена је пажња какву она и заслужује, али те речи и њихова тежина тумачени су врло произвољно

 Србија и Русија се очигледно суочавају с информационим кампањама и притиском, а нарочито Србија, због проблема с Косовом и Метохијом, рекла је током посете Србији портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова. Како је њена званична функција директорка Одељења за информисање и штампу Министарства спољних послова, Марија Захарова је најпозванија да, пре свега, говори о овој сфери друштвеног живота, па тек онда о проблему Косова и односу Москве према овом питању. Свакако да њеним речима о Косову треба дати тежину коју оне заслужују, али треба имати на уму да је она у том смислу само „средство“ којим се јавности преноси став осмишљен на другим инстанцама, а никако њихов креатор.

С друге стране, када су информације и глобални рат на овом пољу у питању, ту је Захарова на свом терену, а исправност њених речи доказала је и њена посета Србији, иначе пропраћена спиновањем које се у најмању руку може назвати „информационом кампањом и притиском“, у овом случају усмереним на грађане Србије.
[restrict]

СТУБОВИ РУСКОГ СТАВА Иако је идеја „разграничења с Албанцима“ (шта год то значило у пракси) и даље само то – идеја, односно како је један од највећих присталица тог правца, шеф српске дипломатије Ивица Дачић, и сам рекао „предлог који је одраз жеље за проналажењем компромисног решења за Косово“, неки медији врло флексибилног односа према истини и чињеницама су га, чим је председник Александар Вучић рекао да се за то „залаже“, прогласили државном ставом и светим писмом. Тако је, на пример, дневник „Информер“, надалеко познат по томе да истину воли као Турчин прасетину, пишући о посети Захарове објавио наслов „Марија Захарова потврдила: И Путин ће подржати поделу Косова!“. Поред тога што Путин нема још шта да подржава, или не подржава (верујемо Дачићу да се ради само о „предлогу“, а не о усвојеној државној стратегији), Захарова не да није изразила подршку Руске Федерације оваквом маштовитом решењу него је, одговарајући на конкретно питање о „разграничењу“, имала и видно негативан став према тој идеји, можда помало недипломатски, упитавши: „Зар ви нећете имати проблем с тим?“

Захарова се, међутим, брзо вратила у дипломатске оквире и све време на крајње деликатан, али јасан начин говорила о томе шта је прихватљиво за Русију. „Став Русије о питању Косова је доследан и заснован на међународном праву, поштовању суверенитета Србије и њеног унутрашњег законодавства. Ми не одступамо од тог доследног става“, рекла је она и објаснила мало детаљније три компоненте на којима се тај став заснива. „Прво то су међународне правне основе онога што се дешава на Косову. Постоји Резолуција СБ УН и ту резолуцију нико није укидао и она је на снази, важећа је и оне земље које сада више од свих вичу о неопходности поштовања међународног права – оне морају имати на уму да Резолуција 1244 јесте на столу“, изјавила је она, додајући да је други елемент поштовање суверенитета и независности Србије, као и унутрашњег српског законодавства, односно Устава и, на крају „разумевање интереса народа Србије и Србије као државе и у том смислу националног интереса народа“. „Из ове три компоненте се гради наш доследни став и можете да будете сигурни да се овај став неће променити“, закључила је она. Иако је ово изречено на „дипломатски начин“ који је сам по себи такав да је подложан различитом интерпретирању, недвосмислено је неколико ствари. Најпре, Русија не намерава да устукне од Резолуције 1244, по којој је Косово неодвојиви део Србије, и у њој се и не помиње никаква могућност поделе, или „разграничења“, а у овоме има и пуну и недвосмислену подршку Кине. Даље, Русија се не без разлога и промишљања позива на унутрашње законодавство и Устав Србије по којем је „територија Србије јединствена, недељива“ и „неповредива“, а „мења се по поступку предвиђеном за промену Устава“, што изискује двотрећинску већину у Народној скупштини и расписивање референдума. Управо због своје неодређености, најзначајнија је трећа компонента о којој Захарова говори, а то је „национални интерес народа“ – појам који се може врло флексибилно тумачити и не мора се по сваку цену подударати ни с политиком проистеклом из избора или референдума, што Русији оставља простора да каже да нека одлука српских власти и није у интересу државе, или народа.

СТАВ ЈЕДИНСТВЕНЕ РУСИЈЕ Овако став Русије о „разграничењу“ тумачи и наш министар спољних послова Ивица Дачић. „Што се тиче подршке великих сила овом мом предлогу, јасно је свима да ће ићи тешко, али подсетићу вас на речи председника Русије Владимира Путина да је за Москву прихватљиво све што је и за Србију, тако да, када кажемо да је то званични став Србије, Русија ће бити уз нас, али и многе друге државе.“ Дачић, иако јасно каже да се ради о „предлогу“ и ничему више, верује да ће када (не ако) то буде званичан став Србије, Путин, односно Москва то беспоговорно прихватити. Ово уверење је, међутим, у супротности с горенаведеним елементима руског става које је изнела Захарова, али и с њеним речима да ће Русија „поштовати“, а не „прихватити“ одлуку Србије. Можда ће вам се учинити да се овде ради само о нијансама, али управо те нијансе су суштински важне у дипломатском речнику. Поред овога, Марија Захарова је, као што смо већ поменули, државни чиновник који се бави преношењем руских ставова, а не њиховим формирањем. Да бисмо имали бољу слику о томе какво би могло бити реаговање Москве на евентуалну поделу Косова, треба обратити пажњу на то шта говоре људи који нису толико ограничени „дипломатским језиком“, а који имају значајнију улогу у креирању руског става и политике. Један од њих је свакако Сергеј Железњак, заменик секретара Генералног савета Јединствене Русије, Путинове партије.

Како је министру у Влади Србије Ненаду Поповићу, који је поред Дачића био домаћин Марији Захаровој, током недавног сусрета рекао Железњак, Руски став је врло јасан: „Русија ће подржати сваки компромис о питању Косова, а који буде постигнут у оквиру Резолуције 1244 и Устава Републике Србије… Русија никада неће прихватити да Косово буде независна држава нити да постане члан УН.“ Железњак и Јединствена Русија су, како је о томе „Печат“ већ писао, и средином јула поновили овакав став: „Захтев ЕУ и САД да Београд потпише такозвани ’Споразум о нормализацији односа’ с косовско-албанским сепаратистима, позиви да се изврши територијална подела Косова и Метохије на српски и косовско-албански део, да се изврши такозвана ’размена територија’ и други покушаји ове врсте категорички су неприхватљиви.“ Добро сте прочитали – „размена територија“ и „подела“ су „неприхватљиви“. Можда ће, дакле, Русија „поштовати“ став Србије, као што је рекла Захарова, али га неће „прихватити“, као што је изјавио Железњак. Може се закључити да ће Русија „поштовати“ себи „неприхватљив“ потез власти Србије утолико што нас, за разлику од Американаца и остатка НАТО, неће бомбардовати због угрожавања њиховог интереса, али неће бити баш ни пресрећна и неће тако нешто подржавати.

Домаћи натофили, еврофили и русофоби нам већ годинама говоре како подршка Москве Србији никако није (само) плод братске љубави, него и, у мањој или већој мери, питање руског интереса. И у томе су потпуно у праву. Ствар је, само, што се српски и руски интереси готово поклапају. Јасно је, међутим, да подела Косова или разграничење с Албанцима које не би било јужно од Драча и које не би изискивало да се коначно поштено разграничимо и с Грцима, никако није у интересу Русије која се бори за повратак свог утицаја на Балкан, као што се бори и за повратак у неке друге делове света. Формална евроатлантизација „Републике Косово“ ни њој, као уосталом ни српском народу, никако није у интересу. Још мање од тога би и у интересу српског народа и у интересу Русије била потенцијална коначна евроатлантизација саме Србије, која би вероватно проистекла из „разграничења“ с Албанцима на Косову, односно од дефинитивног одустајања од свог суверенитета, интегритета, независности и српског сопства.             
[/restrict]