БЛИСКОИСТОЧНА ПРЕВИРАЊА
Половином августа 2018. бројни медији указали су на документа из којих се види да Израел спрема нов рат против Хезболаха у Либану, односно да се на граници одвијају припреме за борбена дејства
Израел је умножио патроле и додатно појачао копнену војску, док авијација и беспилотне летелице перманентно нарушавају ваздушни простор Либана. Ни Хезболах не стоји скрштених руку. Заузима нове позиције, ствара препреке да спречи могуће нападе на целом фронту, повишена је борбена готовост армије, из Сирије је повучена одлично обучена и борбено проверена јединица специјалне намене Ал Ридвана итд.
Амерички генерал Ричард Кларк већ је најавио да ће помоћи Израелу да „ослободи“ Либан „окупиран“ од Ирана. За САД су припадници Хезболаха „агенти Ирана“. У међувремену је формирана и тзв. „Либанска оружана устаничка армија“, што говори о озбиљним припремама за рат. А бројни експерти за Блиски исток указују да мир између Хезболаха и Израела неће дуго трајати и да ће се све завршити „одлучујућом битком“.
Због свега аналитичари дискутују о томе да ли се припрема рат између Израела и Хезболаха, после неуспеха Тел Авива да уништи „Божију партију“ 2006. године, али се и питају зашто се све догађа управо сада?
Генерални секретар Хезболаха Сајед Хасан Насрала, на недавном обраћању представницима медија, а поводом могућег рата са Израелом, упозорио је да ће „уколико се Израел одлучи за рат, он бити вођен и на територији Израела“. Обећао је и да ће ракетирати Тел Авив, складиште бојних отрова у Хаифи, нуклеарне објекте у Димону и истраживачки центар у Негеви, али и војне аеродроме и утврђења. Насрала је рекао да ће се у случају рата активирати сва војна сила и могућности Хезболаха.
Хезболах („Божија партија“) има на десетине хиљада бораца а војни стратези су израчунали да по резултатима борбених дејстава у Сирији Хезболах превазилази за 18 пута могућности либанске војске и због тога је једна од јачих армија на Блиском истоку, способна да штити и ослобађа територије и ван граница Либана.
Експерти указују да рат подстиче и економска криза у САД. Наиме, економисти тврде да америчке приватне војне компаније сада могу постати локомотива која ће извести државу из кризе, а да би то учиниле – треба им нов рат. Али пошто се геополитичка ситуација променила, ратнохушкачки планови су ограничени. САД више нису неспорни хегемон у свету. На најновије догађаје реаговаће Кина, Русија, Иран, Турска, па чак и Европска унија, свакако не у интересу САД и Израела, што може довести до занимљивог расплета „нестанка хегомије САД и Израела у свету и на Блиском истоку“.
У прилог томе да се у Вашингтону и Тел Авиву размишља о покретању војног сукоба иде и чланак Тимотија Александра Гузмана „Предстојећи рат у Либану“, у ком наглашава да се САД, Израел и Саудијска Арабија озбиљно припремају за нов рат на Блиском истоку, овај пут у Либану, а ради уништавања проиранског покрета Хезболах.
Анализе различитих докумената САД показују да амерички војни окупациони контигент не само да остаје у Сирији него се и увећава, а сумње додатно подгревају и нови покушаји свргавања Асада, као и претње Вашингтона Ирану. Све, дакле, говори да је рат на Блиском истоку вероватан.
ПРЕДУСЛОВИ ЗА НАПАД НА ИРАН Пошто три савезника нису одустала од својих планова и поред пораза у Сирији, сада само мењају стратегију – главни циљ поменутих држава остаје Иран, при чему ће му наудити преко дестабилизације Либана и уништавања Хезболаха, пре него што се обнове напади на Сирију ради свргавања Асада. Уколико поменута коалиција заиста жели да нападне Иран, пре тога мора неутралисати његове савезнике – Хезболах и Сирију. Без ових предуслова напад на Иран није реалан.
Израелска влада зна да не може победити Хезболах без значајних жртава међу својим војницима и цивилним становништвом и због тога им је нужна подршка САД. Ове две земље могу да наставе да подржавају борце тзв. Исламске државе, као и друге терористичке групације у Либану, а ради изазивања новог грађанског рата у овој држави уз помоћ терористичких провокација.
Следеће питање је да ли Хезболах и либанска армија могу да спрече терористичке групације да се убаце на територију Либана? Досад им је успевало да побећују тзв. борце Исламске државе на граници, али сада се примећује њихова нова концентрација, као и спремност да продру уз подршку Израела у Либан. Догађаји с премијером Либана Хариријем, који је дао оставку када су га ухапсили у Саудијској Арабији приликом посете овој држави, а потом је повукао исту, демонстрира почетак политичке кризе у овој земљи.
У случају рата у Либану, Израел ће, јасно је, прво покушати да стави под своју контролу природне ресурсе ове државе (то је већ учињено у Сирији ширењем насеља на палестинској земљи на сиријској Голанској висоравни, као и заузимањем нафтних поља и водних извора). Либан има око 96 трилиона кубних фунти природног гаса и 856 милиона барела сирове нафте, а политички хаос у Либану и израелски рат с Хезболахом могу допринети реализацији „Ционистичког плана за Блиски исток“, аутора Изрела Шахакома, плана који се закључује поделом Либана и других држава Блиског истока и стварањем „Великог Израела“.
Ово, наравно, није нова идеја у ционистичком стратешком мишљењу. Тема фрагментације арапских држава се повремено обнавља, а присутна је и у популарној књизи Ливије Рокач „Израелски свети тероризам“ (1980). Рокачева је, ослањајући се на успомене бившег израелског премијера Моше Шарета, проучила документа која представљају ционистички план у односу према Либану, а која су настала средином 50-их година прошлог века. Потврду да постоји овај план дао је упад Израела у Либан 1978. године. Други упад, још варварскији, догодио се 1982. и такође је извршен према плану разрађеном у поменутим документима, а који се тичу не само Либана него и Сирије и Јордана.
ЉУБАВ ТЕЛ АВИВА И РИЈАДА Велику подршку Тел Авиву даје Саудијска Арабија, која наставља да води аморални и рушилачки рат у Јемену, чиме ствара тензије у односима са Ираном. У чланку Томаса Фридмана „Арапско пролеће у Саудијској Арабији“, у коме се хвали реформизам наследног принца Арабије Мухамеда бин Салмана, наводи се и његова изјава: „Председник Ирана је нови Хитлер на Блиском истоку. Видели смо у Европи да миротворство не функционише. Зато желимо да спречимо да се нови Хитлер укорени на Блиском истоку, као што је то било у Европи.“
Крајем 2017. године „Ројтерс“ је објавио чланак „Командант либанске армије упозорава на израелску претњу у условима политичке кризе“ где се објашњава потреба да се војска преведе у стање борбене готовости на граници због агресивних поступака Израела. На твитер налогу либанске армије објављена је следећа изјава команданта либанске армије, генерала Жозефа Ауна: „Војска мора бити спремна да спречи коришћење тренутне ситуације за распаљивање раздора. Јединствена ситуација с којом се суочава Либан тражи од вас висок ниво освешћености.“
Израелски медији, уз све то, додатно повећавају страх светске јавности, јер отворено анализирају шта би значило да држава доживи пораз од Хезболаха, те тражи „да припрема за рат обухвати и максимално слабљење војних могућности Хезболаха, као и привлачење армије САД, која се у Либану може појавити тако што ће пребацити своје војнике из Сирије.“ Према подацима „Ројтерса“, ради се о најмање 2.000 америчких војника, при чему се њихов број тренутно увећава.
Али не иде баш све по плану Израела. Њујоршки Савет за међународне односе објавио је 30. јула 2018. чланак неоконзервативног распаљивача ратова Елиота Абрамса, који је, подсетимо, био заменик саветника за националну безбедност у администрацији председника Џорџа Буша Другог, под насловом „Следећи рат Израела и Хезболаха“ у коме је признао да у њему неће бити победника. Своје ставове је засновао на оценама израелског Института за истраживања у области националне безбедности (студија „Политичке и војне контуре следећег рата са Хезболахом“, а аутори су политичар Гидеон Сар и стратег ратног ваздухопловства Израела Рон Тир). Суштина процене је да постоје „стратешка ограничења око израелских циљева о питању Хезболаха и Либана“. На пример, одсуствује политички циљ који се може остварити за „разумну цену“, што је разлог непостојања смисла у рату Израела и Хезболаха. А победа над Хезболахом је немогућа због „руског присуства у региону“, па ће Хезболах преживети, као и његова сарадња са Ираном. Рат би нанео и велику моралну штету Израелу, закључак је студије.
Јасно је да би коалиција Израела, САД и Саудијске Арабије желела да уништи савез Иран–Сирија–Хезболах и да због тога Либан мора постати нова Либија – произвешће се хаос и нестабилност. Корист од хаоса имаће само Израел и САД, ако успеју да победе. САД би обновиле своју доминацију на Блиском истоку, пошто би добиле контролу над природним богатствима, посебно над нафтом и водом, а Израел би се територијално проширио и био корак даље у остварењу пројекта „Велики Израел“.
Но то је једна страна медаље. Нови рат има и противнике. Русија, на пример, покушава да спречи овакав развој догађаја и нуди да постане „гарант безбедности Израела на северној граници Либана и у Сирији“. Уколико се ова понуда не прихвати, а започне рат, Русија ће бити принуђена да стане уз неку од страна у конфликту, а из досадашњег ангажмана у Сирији јасно је да то неће бити Израел.
Против новог рата су и израелски економисти коју упозоравају да би сукоб имао разорне последице на туризам (око три милиона туриста годишње посети ову државу, углавном из САД и Европе). Ниво производње у Израелу је у паду, што би рат још више појачао (чак свака ракетна криза, тј. претња ракетирањем територије Израела доводи до пада производње, јер грађани прекидају редовне послове и одлазе у склоништа). Претходни рат с Хамасом, на пример, нанео је штету од 2,9 милијарди долара или 1,2 одсто бруто националног дохотка. Уколико се поведе рат против Хезболаха, јасно је да ће армија мобилисати бројне раднике и да ће производња пасти, а потрошња порасти. У том контексту Асоцијација произвођача Израела је јавно иступила против покретања новог рата у Либану.