Печат недеље / Људи, послови и дани

Атентат на Мадура

Председник Венецуеле Николас Мадуро био је мета атентата током говора на прослави Боливарске националне гарде у Каракасу када је експлодирало неколико дронова наоружаних експлозивом, саопштили су венецуелански званичници. „Ово је био покушај мог убиства, они су данас покушали да ме убију. Дрон је послат због мене“, рекао је видно потресен Мадуро у обраћању нацији после атентата. Мадуро је прошао без повреда, али је рањено седам припадника венецуеланске Националне гарде, од којих су тројица у тешком стању.

Министар информисања Венецуеле Хорхе Родригез прецизирао је да је више експлозија одјекнуло у 17:41 по локалном времену, као и да је председниково обезбеђење оборило неколико летелица опремљених експлозивом. Како је саопштило венецуеланско Министарство спољних послова, „детонације су изазвале експлозивне направе постављене на два дрона“ и „процењено је да су летелице носиле по један килограм експлозива типа Ц4 радијуса од 50 метара“. Одговорност за напад је, према неколико медија, преузела организација „Фланелски војници“, али нема званичне потврде за ово.

Мадуро је у телевизијском обраћању за напад оптужио венецуеланску екстремну десницу која сарађује са колумбијским десничарима. За подршку нападу оптужио је и колумбијског председника Хуана Мануела Сантоса (што је колумбијско Министарство спољних послова демантовало) као и неке „спонзоре“ који живе на Флориди.

Према саопштењу венецуеланског МИП-а, „истрага на лицу места и сведочења шест особа, приведених под сумњом да су учествовала у нападу, открили су план према којем је требало да један дрон експлодира изнад председничке бине, а други да се забије право у њу“. Један од осумњичених за напад раније је био оптужен за учествовање у политичким нередима 2014. године, након чега је пуштен на слободу. Други приведени доведен је у везу с прошлогодишњим нападом парамилитараца на војни објекат у граду Валенсија.      

У славу кољачког заната

Концерт хрватског певача Марка Перковића Томпсона у Глини поводом обележавања акције „Олуја“ почео је узвиком „За дом – спремни“. Истим узвиком, на истом месту 1941. године, на Светог Илију, почело је клање Срба у Глинској цркви.

Хилмија Берберовић, један од учесника клања Срба у православном храму 1941, забележио је: „Убијање је вршено на тај начин што смо неке ударали право у срце, неке клали преко врата, а неке ударали где стигнемо. Ако неки Србин не би био од првог ударца смртно погођен, тога су усташе приклали ножем. За време клања није горела светлост у цркви, већ су били одређени специјални војници који су рукама држали батеријске лампе и тиме нам осветљавали простор. Присутни Срби викали су ’Живио краљ Петар’, ’Живјела Србија’ (…) За вријеме клања сви смо били толико упрљани крвљу. Црква је после сваког клања прана.“

Клање је почињало у 22 сати и трајало до два часа ујутру. Док последњег дана није остало ниједног живог Србина на земљи. Испод земље лежало је њих 1564 – закланих. Седамдесет и седам година касније у оквиру програма прославе протеривања 250 хиљада Срба у Домовинском рату, Хрватска је изабрала страдалничку Глину – ваљда да подсети да се идеја о Домовинском рату родила ту и тада када је усташка хорда на врхунцу лудила починила злочине које не памти људска цивилизација. И Томпсона, барда усташког песништва, да пред трезним и пијаним домољубљем отпева стихове „Стићи ће вас наша рука и у Србији“. Упечатљива порука за оне који су претекли усташку каму 1941. и оне недоклане који су у избегличкој колони заувек напустили Хрватску.