Земља порекла Република Косово
То да су у београдским продавницама поред других брендова, у понуди и папуче и женска обућа произвођача из Урошевца, чињеница је која би могла изазвати и благу носталгију код купаца да се на декларацији као земља порекла очекивано наводи Србија, а не, на шта су указали из Покрета потрошача Србије, терористичка творевина, такозвана Република Косово. Иако су из Покрета позвали надлежне иснпекторе који нису уочили овај пропуст, подаци из Привредне коморе говоре да није реч о инциденту те да је само у првих шест месеци ове године забележен укупан промет између Србије и Косова од 231,9 милиона евра, што је за 10,3 одсто више у односу на исти период прошле године.
Да ли, незванична царинска унија БиХ, Црне Горе, Србије, тзв. Косова, Албаније и Македоније, као чланица Процеса стабилизације и придруживања живи свој живот – упркос чињеници да Србија није и неће признати Републику Косово?
Клаоница или забавни парк?
У логору је било обиље радионица у којима су заточеници могли да покажу и своје креативне способности и способности за израду компликованих производа. Тако су у једној радионици израђивани делови за аутомобиле и авионе. Те су га радионице чиниле радним, рад је обележавао свакодневни живот“, пише у хрватском Вечерњем листу Милан Ивкошић, преноси портал Индекс. хр. Али не само креативност, живот у једном од најсвирепијих логора смрти, био је, примећује аутор, и место забаве.
„У логору је било и забаве. Било је спортских утакмица, поготово ногометних, концерата, казалишних представа међу којима су извођена и дела што су их стварали сами заточеници“.
Та чињеница, закључује, оно је што је проноситељима мита о искључиво злочиначком Јасеновцу најтеже признати.
Можда овај шизофрени занос не би завређивао превише пажње да не ненаилази на симпатизере и поштоваоце ове „школе мишљења“ коју је међу првима утемељио Игор Вукић. Вукића Индекст.хр описује као крајње необичну персону, чији се текстови потпуно разликују од велике већине досадашњих о тој теми.
У књизи која је недавно промовисана на ХРТ-у он Јасеновац описује као “место интернације за противнике НДХ, који су учинили нешто против те државе“ те “место интернације једне групе Јевреја“, који су тако – према Вукићевој верзији – заправо били спашени од депортације у нацистичке логоре.
Лудилу ту није био крај, стоји на Индексу, преносе Вечерње новости, и подсећа да је Вукић наставио да прича да су “заробљени партизани са собом у логор донели тифус“ са којом се борио један заточени јеврејски лекар.
„Према Вукићевој логици, болесни партизани су за јасеновачке логораше били већа претња од усташких кољача, па је додао да је од тифуса – којим су га заразили партизани – умро и логорски свештеник Звонимир Брекало“, подсећа портал.
У Јасеновцу је, подсетимо, за време НДХ мучки убијено 700.000 Срба, Јевреја и Рома. За разлику од Аушвица, где су логораши механички убијани, у систему конц логора Јасеновац жртве су убијане мучки у религиозном мистичком заносу. Драгоје Лукић пописао је 19.432 страдале деце. Посебно тешко је схватити однос часних сестара према њима.
„Имале су обичај“, пише академик Србољуб Живановић, палеонтолог и антрополог, „да разбијају лобање деце ударцем о зид, да им кидају удове, даве их сопственим рукама, помажу у клању, трују каустичном содом…“
Радна терапија? Забава?
Полицијом на вернике
Ни ове године свештенство СПЦ није могло да одслужи литургију на празник Преображења Господњег у Цркви на Ивановим Коритима. Управа полиције Црне Горе најпре је забранила, а затим и онемогућила свештенству и народу да уђе у храм. Ништа неочекивано од владајућег режима који је исправно схватио да само брисања српског идентитета и негирање чињенице да су цркве Светог Луке у Котору и манастира Мораче старије од нововековне црногорске државности може довести до коначног расрбљивања Црне Горе.
Приликом недавне посете Црној Гори патријарх Иринеј је коментаришући честе негативне поруке државних званичника упућене Митрополији црногорско-приморској, али и најаве да би држава могла да СПЦ одузме имовину, истакао да је положај Срба у Црној Гори земљи коју чини 70 одсто верујућих православаца, као у време озлоглашене НДХ.