Нешто смо превидели

Да ли је затварањем кампа на Златибору осујећена идеја о стварању неке нове Петнице?

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије умире од рака. Нико не одговара.
Не ваља кад се прошлост не зна. Ко не зна шта је било јуче сигурно ће данас погрешити. Важно је читати. Онда се зна. Читао сам ових дана књигу Повленске магле и видици (Душан Михајловић, НЕА д.о.о., Београд , 2005; уредник Тахир Хасановић, рецензенти: проф. др Љубинка Трговчевић Митровић и проф. др Љубодраг Димић). Занимљива књига, лепо написана и крцата веродостојним подацима. За читаоце Печата из књиге ћу навести мало више цитата.

[restrict]

ИСТРАЖИВАЧКИ ПОКРЕТ „Успео сам да у оквиру одреда ’Илија Бирчанин’ направим 1967. године прву истраживачку скаутску експедицију у прашуми Перућица. То је нетакнути део природе који се налази између Тјентишта и Маглића. На акцију је пошло нас седморо. Измолио сам начелника штаба Прве армије Мићу Јанковића, да дозволи команданту гарнизона ЈНА у Ваљеву пуковнику Милану Ковачевићу … да нам да опрему. То су биле униформе са упртачима, цокуле са пулијама, глежњаци, лимене округле чутурице, порције и све друго чиме је војска располагала“ (стр. 46).
„Следеће што је уобличило истраживачки покрет, била су истраживања југословенске војске. Она су обављана у тајности, а онда су седамдесетих година објављена. Приказане су прве ТВ емисије и објављена књига ’Исхрана у природи’. Све је покренуто на иницијативу генерал-пуковника Гојка Николића. Пројекат је водила екипа професора Боривоја Врачарића са ВМА, састављена од еминентних стручњака из војске и грађанства, у којој су били доктор Увалин из Интендантског института ЈНА, професор Рајшић из Природњачког музеја и други… Ми смо били први који су, после војске, кренули у та истраживања и направили групу која се звала ’Исхрана у природи’. Професори Врачарић, Увалин, Рајшић… прихватили су да буду стручни сарадници и ставили нам на располагање своје филмове, текстове, и учествовали с нама на акцији. Било је то у мају 1969. године на Јаутини“ (стр. 49).
„Истраживачки покрет је средином седамдесетих почео да се шири по целој СФРЈ. Кад је стварана републичка организација, у обличавању докумената, програма и статута, много је помогао професор Најдан Пашић. Тад је био декан Правног факултета у Београду, али је био и истакнути политички функционер, па нам је доста помагао својим везама. У мотелу ’Злот’, поред Лазареве пећине коју је истражио Раденко Лазаревић са ваљевским спелеолозима, заједно смо, неколико дана, писали документа и припремили оснивачку скупштину која је на јесен и одржана… Поред њега и Драже Марковића, још две личности и света политике били су почасни председници појединих истраживачких акција – Бранко Пешић и Иван Стамболић“ (стр. 65).
„У јесен 1976. године основана је Републичка организација младих истраживача Србије у Ваљеву. Њена прва акција била је ’Тимок 77’ која је обухватила читаву Тимочку крајину“ (стр. 67).

ПОДРШКА МЛАДИМА У књизи се помињу многа имена која су помогла развој Младих истраживача Србије (Миломир Минић, Светозар Тоза Мијајловић, Буда Вукашиновић и други). Млади истраживачи су од програма „Исхрана у природи“ створили још 15 програма или секција: астрономски, етнолошки, геолошки, географски, медицински, биолошки… али никад нису запоставили почетни програм „Исхрана у природи“. Кроз младе истраживаче прошло је десетина хиљада младих: ђака осмогодишњих, средњих школа и студената факултета. Највећи успех Младих истраживача Србије је свакако оснивање и формирање Истраживачке станице у Петници. Идеју за оснивање станице донели су из ондашњег СССР-а Јордан Алексић и Душан Михајловић. Данас је истраживачка станица у Петници позната у свету. Настала у доба кад су људи на власти разумели да неки млади људи желе нешто ново да направе, па иако можда нису све и одобравали, нису Младе истраживаче забранили, што је било најлакше – било је доста противника оснивању овакве организације – него су дозволили и помогли њено стварање.
Зато кад прочитам у новинама вест да је министар полиције непромишљено затворио и забранио постојање кампа „Преживљавање у природи“ за децу и младе на Златибору, запитам се: Да није тим чином затворио неку будућу Петницу? Данашња власт се хвали на сва звона садашњом Петницом. Кити се старим перјем, а спречава да израсте ново!
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетан Драгана. Молимо се за Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *