Кина активира резервоар унутрашње потрошње

ФИНАНСИЈСКО БОЈИШТЕ ТРГОВИНСКОГ РАТА

Кабинет Ли Кећијанга у другој половини јула уложио је 1,35 билиона јуана (приближно 200 милијарди долара) у убрзање унутрашње потрошње. Издвојена средства намењена су инфраструктурним пројектима локалних влада

Након (не)очекиваног распламсавања трговинског рата са САД, Кина грчевито настоји да одржи планирани раст своје привреде изнад пет одсто, тачније у распону од шест до осам процената. У Пекингу, извесно, постоји бојазан да би трговински сукоб, који је изазвала администрација Доналда Трампа, земљу могао да одведе право у замку средњег нивоа развијености.
Према подацима Међународног монетарног фонда, трговински рат могао би да оштети стопу раста кинеске економије у распону од једног до једног и по процента. С друге стране, америчка привреда претрпела би штету од 0,1 до 0,3 одсто укупне стопе раста. Аналитичари истичу да је предочену цену администрација Доналда Трампа очигледно спремна да плати, како би наставила с притисцима на Пекинг.

[restrict] МЕРЕ КИНЕСКЕ ВЛАДЕ Кабинет Ли Кећијанга је стога, у другој половини јула, уложио 1,35 билиона јуана (приближно 200 милијарди долара) у убрзање унутрашње потрошње. Издвојена средства намењена су инфраструктурним пројектима локалних влада.
Али ствари не стоје баш тако сјајно ни за америчку привреду. На пример, водећи светски произвођач чипова „Куалком“ одустао је након две године од преузимања компаније „Ен-Екс-Пи Семикондакторс“ “NXP Semiconductors). Инвестицију америчке компаније, вредну укупно 44 милијарде долара, највећу у историји индустрије чипова, спречило је у последњем часу надлежно кинеско регулаторно тело.
Заврзламе у трговинском сукобу две суперсиле доводе и до апсурдних ситуација. Тако је тек у протеклу суботу у кинеску луку Даљен, на североистоку земље, упловио амерички брод „Пик Пегазус“ са сојом вредном преко двадесет милиона долара. Овај брод био је усидрен недалеко од кинеских вода од 6. јула, зато што је мало закаснио, пристигавши непосредно након што је Пекинг одговорио контрамерама на одлуку Беле куће да повећа царине на кинеску робу. Најмање још два америчка брода („Стар Џенифер“ и „Кемтекс пајонир“) пуна соје чија се вредност мери десетинама милиона долара чекају у међународним водама дозволу да уплове у кинеске луке.

ПАД КИНЕСКОГ СУФИЦИТА У ТРГОВИНИ СА САД Према подацима објављеним почетком овог месеца, кинески суфицит у трговини са САД у јулу је опао за три одсто у односу на јун и износио је 28,08 милијарди долара (у јуну 28,97 милијарди).
Кинески извоз у САД у јулу смањен је за 2,5 одсто у односу на јун и имао је вредност од 41,5 милијарди долара. Увоз из САД у истом месецу смањен је за 1,5 одсто и износио је 13,4 милијарде долара.
Укупан извоз Кине у јулу је, судећи према подацима које је објавио лист „Саут Чајна морнинг пост“, порастао за 12,2 одсто у односу на исти период прошле године, док увоз бележи раст од 27,3 посто.
Према речима Ирис Панг, економског стручњака из Хонгконга, смањење извоза у САД први је наговештај штете од трговинског рата, чије последице још нису достигле свој, како је рекла, пун ефекат. Панг очекује значајније последице трговинског сукоба по кинеску економију током августа, септембра и октобра.
Један од разлога је што неки производи, који су забележили пад извоза у јулу, нису на првој листи роба које су обухваћене америчким мерама.
Она као пример наводи извоз кинеских ретких земних минерала који је у јулу пао на 4.529 тона, с јунских 5.455. Ретки земни елементи притом нису на листи додатно опорезованих производа вредних 34 милијарде долара, већ се налазе на дужем списку кинеске робе вредне 200 милијарди долара, које Вашингтон тек намерава да активира.
Кина је, подсетимо, водећи извозник ретких минералних сировина на свету и према неким подацима обезбеђује скоро 60 процената од ових минерала за тржиште САД.
Међутим, већина аналитичара сматра да ће кинески извоз и увоз падати у наредним месецима због увођења нових америчких царинских тарифа и очекиваног слабљења домаће тражње.
„Упоредо с растом спољних изазова, верујемо да ће се наша влада више усредсредити на домаћу тражњу ради стабилизације економског раста“, изјавио је „Саут Чајна морнинг пост“ Лу Тинг, један од водећих кинеских економиста. Он сматра да би Пекинг требало да ради на налажењу решења за трговински сукоб, али и да ради на унапређењу извоза који је и даље најзначајнији покретач кинеске привреде.

СЛАБ ЈУАН ЈАЧА ИЗВОЗ Кинеска национална валута је у средишту трговинског рата две земље. Од марта ове године, када је достигао највећу вредност према долару (6,27 јуана за долар), јуан је ослабио око девет одсто. Само у другом тромесечју ове године вредност јуана према долару опала је за пет одсто.
Неки аналитичари истичу да је слабији јуан у рукама кинеске владе моћно оружје у борби против последица увођења америчких додатних царина и слабљења извоза.
Због тога је амерички министар финансија Стивен Мнучин почетком овог месеца посегао за старим вербалним арсеналом, оптужујући Пекинг да слабљењем сопствене валуте ствара, како је рекао, неправедну предност.
Према кинеском економисти Дингу Шуангу, влада ће фискалном политиком покушати да стабилизује раст привреде, наглашавајући да је Пекинг исказао велики опрез према штампању новца као начину да се потпомогне привредни раст.
Аналитичари такође наглашавају да је од марта, откако је Ји Ганг преузео функцију гувернера Народне банке Кине, два пута умањивана стопа обавезне резерве банака у циљу увођења више капитала у банкарски систем, али да су кредитни токови, упркос томе, остали млаки.

АМЕРИЧКИ НАПОРИ ОСТАЈУ БЕЗ РЕЗУЛТАТА? Упркос тешкоћама с којима се суочавају, Кинези не губе дах. Почетком овог месеца Министарство трговине у Пекингу је саопштило да САД спроводе тврд и мек приступ у трговинском рату, али да им се такав двоструки приступ неће исплатити.
Саопштење Министарства трговине уследило је након што је Бела кућа најавила повећање царинских тарифа на кинеску робу вредну двеста милијарди долара са десет на 25 одсто, уз истовремену најаву да жели „рестарт“ преговора са НР Кином.
„Суочена са све већом претњом трговинским ратом, Кина је у потпуности спремна да предузме контрамере, и биће приморана да то учини, како би заштитила национално достојанство, интерес свог народа, слободну трговину, мултилатерализам и заједничке интересе свих земаља. У међувремену, доследно верујемо у дијалог као начин решавања спорова, али под условом једнаког третмана и испуњавања обавеза. Сврха неоснованих америчких оптужби је да спречи миран развој Кине. Остајемо уверени да лоше ствари могу да буду претворене у добре, а изазови преобраћени у шансе. Имамо поверење у постизање висококвалитетног привредног развоја“, наведено је у саопштењу кинеског Министарства трговине.

„ГУГЛ“ БИ У КИНУ УСРЕД ТРГОВИНСКОГ РАТА Да ствари у кинеско-америчким односима нису просте, ни црно-беле, сведочи вест коју је пре неколико дана објавио „Блумберг“, а која каже да су у току преговори „Гугла“ с кинеским „Тенцентом“. „Гугл“ је заинтересован да развија своје „клауд“ услуге у Кини. Кинески закони строго налажу да се информације у електронској форми чувају унутар земље, па „Гугл“ жели да се ослони на тамошње потенцијалне партнере, међу којима би могао да буде „Тенцент“ из Шенџена.
Исти извор навео је да су три кинеске компаније ушле у ужи избор крајем марта ове године. Кина, која је друго тржиште на свету по величини, када је у питању одлагање електронских информација, до краја следеће године требало би да уложи око 430 милијарди јуана у развој ове гране он-лајн пословања.

АКТИВИРАЊЕ УНУТРАШЊЕ ПОТРОШЊЕ Док покушава да смањи последице трговинског сукоба са САД, Кина настоји да предупреди њихов лош ефекат. Активирањем великог резервоара унутрашње потрошње, она ће покушати да надокнади евентуалне губитке у трговинском рату с Вашингтоном.
Кина ће, стога, у новембру одржати гигантски сајам увоза на ком ће учествовати више од 2.800 компанија из 130 земаља света.
Према написима објављеним у кинеским медијима, потреба Кинеза за све квалитетнијим производима постаје нова кинетичка енергија потребна за развој домаћег, али и међународног тржишта.
Кина је, на пример, највећи светски увозник пољопривредних производа. Увоз пољопривредних производа у Кину чини око десет одсто укупног кинеског увоза, а дефицит у овој области који Кина бележи годишње износи између 40 и 50 милијарди долара.
Осим тога, према анализи „Фајненшел тајмса“, произвођачи аутомобила око четвртину својих прихода остварују на кинеском тржишту од скоро 1,4 милијарде људи.
Кинеска влада је у јуну преиспитала такозвану негативну листу улагача, обавезујући се на шире отварање, па се тако у извештају Кинеско-америчке привредне коморе наводи да ће чак 74 одсто америчких компанија у Кини проширити своја улагања.
Подсетимо, кинески председник Си Ђинпинг је у Давосу поручио да ће Кина остварити план да од 2017. до 2021. године оствари увоз од осам билиона долара, уз привлачење 600 милијарди долара страних директних инвестиција и улагање 750 милијарди долара у иностранству. У истом периоду, број појединачних путовања Кинеза у иностранство требало би да достигне 700 милиона.
Ове податке у трговинском рату Беле куће с Пекингом никако не треба пренебрегнути, зато што се лако може догодити да Трамп цену свог рата не плати на мосту већ на ћуприји.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *