Момир Булатовић
НЕВИДЉИВИ ЛАНЦИ
„Лагуна“, Београд, 2018
Новац је неким људима најважнија ствар на свету. Свим осталим је веома важан. Али шта ако стварни новац уопште не постоји? Ако је у питању велика и пажљиво смишљена илузија? Кованице и новчанице су незнатни део укупног новца у оптицају.
Данашњи новац је само дигитални запис у компјутерима великих банака и инвестиционих фондова који брзином светлости путује и влада светом – а може да нестане у трену.
Како банке, ни из чега, стварају новац и како присвајају туђе депозите? На чему се заснива америчко богатство? Како Кина и Америка развијају однос сложене међузависности? Како је Русија одговорила на напад на њену економију? Зашто се тражи злато и шта представља биткоин? Зашто је створен „лаки“ новац и како је он постао „паметан“? Како су велике америчке и европске банке опљачкале периферију ЕУ и посвађале збратимљене народе Европе? Шта се дешавало на Кипру, у Грчкој, Шпанији, Француској и Италији? Како Немачка доминира Европом и зашто је Дојче банка симбол лажне моћи? Како је настала криза кредита везаних уз швајцарски франак? Како све то има везе с нашим судбинама? Има ли излаза из кризе и које су могућности за то?
Момир Булатовић се у овој књизи усудио не само да разуме већ и да покуша да објасни свет високих финансија који је тајан, али управља судбинама милијарди људи.
Роберт Герварт
ПОРАЖЕНИ – КРВАВО НАСЛЕЂЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
„Службени гласник“, Београд, 2017
Роберт Герварт је професор савремене историје на Колеџу Јуниверсити (University College) у Даблину и директор тамошњег Центра за студије рата. Члан је Ирске краљевске академије и Краљевског друштва за историју. Самостално или као коаутор, објавио је десет књига о историји политичког насиља у Европи у XX веку и један је од најрелевантнијих стручњака у тој области. У овој књизи покушава свеобухватно да сагледа контекст историјских прилика у Европи након распада великих царстава и настанка нових националних држава. У раду на књизи сарађивали су многи истраживачи из различитих делова Европе, међу којима је и преводилац на српски језик Дмитар Тасић.
Крај Првог светског рата оставио је незадовољнике на свим странама. Једни су веровали да су имали право на више од онога што су добили, други су сматрали да су престрого кажњени. У многим деловима централне, источне и југоисточне Европе насиље је настављено и после потписивања примирја 1918. године. Дошло је до револуција и грађанских сукоба. Сагледавајући период и сукобе који су дуго били занемарени, аутор није користио само бројне изворе и архивску грађу већ је у дело вешто уткао одломке из литературе и дневничке белешке, стварајући готово епски приказ послератне анархије након слома великих империја, наводећи нас да поново размислимо о нашем разумевању Европе. Књига је преведена на више језика, а нашим читаоцима биће драгоцен поглед са стране на један од најдраматичнијих и најтрагичнијих периода новије српске историје, који може помоћи бољем разумевању како ширег историјског контекста, тако и садашњих геополитичких прилика у Европи.
Стефан Каргановић, Ратко Шкрбић
СРЕБРЕНИЦА – РАСКРИНКАВАЊЕ ЛАЖНОГ САМООПТУЖИВАЊА
„Филип Вишњић“, Београд, 2018
Када у упорном трајању једног часног и јуначког народа његове случајне и пролазне вође свесно наведу тај ход по мукама ка моралној историјској провалији, ка којој их неиспуњивим обећањима маме њихови вековни крвници и изгонитељи, неопходне су речи откровења и вапаји упозорења, записи о велеиздаји и сведочења о бесрамности, како би се спречило оправдавање бешчашћа незнањем, а кукавичлука немањем избора. И како би се проказали одговорни, да неумитна казна не снађе невине. Отуда је, како примећује др Вишеслав Симић, доказ да избор увек морају да буду истина, част и родољубље.