Економија и косовски мит

Основно је питање: да ли Србија има, међу великим силама, поузданог савезника уколико се питање Косова решава онако како је данас решено – силом? И да ли је српски народ спреман да поднесе жртве таквог решења, или је, ужаснут стравичним примерима Вијетнама и Блиског истока, вољан да прихвати јарам глобализације, као можда безболнији избор?

Евроатлантски пријатељи упорно нас наговарају да гледамо у будућност и да не мислимо на прошлост и косовски мит, који нас подсећа на немогуће. Неки су склони да их послушају и да се, руковођени разлозима признавања реалности, приклоне диктату глобалне силе, која ће заузврат подржати привилегован економски (и финансијски) положај српског отрежњеног слоја (компрадора) у борби против економских интереса митовима опијеног народа.

[restrict]

Улога митова

Заборавља се, међутим, да су баш митови одиграли кључну улогу у настанку и развоју епохе хомо сапијенса (види поглавље о сазнајној револуцији у књизи „Сапијенс, кратка историја људског рода“ Ј. Н. Харарија). Такође, занемарује се чињеница да је и савремена економија снажно ослоњена на митове (као што су новац, корпоративни брендови и сл.), односно на механизме који функционишу само зато што у њих сви верују, а иза којих не постоји ништа опипљиво.
Приметили сте да се веровања у нове митове намеће као замена за превазиђене. Србима се намеће безрезервно веровање у гаранције међународне (евроатлантске) заједнице, мада би искуства примене Кумановског мира и Бриселског споразума морали сваког Србина да учине веома сумњичавим преговарачем. Реч и потпис западних партнера, понекад, једва да вреде колико папир на коме су написани. Зато ми се чини да је данас логичније поставити питање да ли ћемо се, ако данас признамо државу Косово, за десет година бранити у Крагујевцу (и Београду), него питање да ли ћемо се, ако не признамо Косово, за двадесет година бранити у Врању? Или се, у духу наметнутог мита о мирољубивости, хуманости и бесмислу рата, уопште више нећемо бранити?

Право име

Волео бих да грешим. Најмање желим да наговарам народ на дефетизам, или на економско (и војничко) самоубиство, ако се (сами) супротставимо господарима света. Ипак, уверен сам да је добро знати име сваког политичког чина, па и капитулације, а не заносити се илузијом да смо добили нешто, када се дели оно што по међународном праву, али не и по „закону топуза“, припада Србији. Основно је питање: да ли Србија има, међу великим силама, поузданог савезника уколико се питање Косова решава онако како је данас решено – силом? И да ли је српски народ спреман да поднесе жртве таквог решења, или је, ужаснут стравичним примерима Вијетнама и Блиског истока, вољан да прихвати јарам глобализације, као можда безболнији избор?
Ма шта потписала ова, или нека будућа влада, конфликт са Албанцима на Косову ће остати замрзнут, независно од ма чије воље. Он је, видели смо, остао замрзнут и у златном периоду братства и јединства, када је Србија, уз остала развијенија подручја Југославије, у најбољој намери улагала огромне напоре (и средства) да АП Косово и Метохија оствари бржи развој, што данас више нико не сме ни да помене, у страху од анатеме евроатлантских хушкача југословенских грађанских ратова. Ко сме да постави питање када је Косово електрификовано, када је добило прве школе, први универзитет, позориште или библиотеке на албанском језику? Па ипак, све то није било довољно да се спречи замрзнути конфликт, потпиривање мржње и хушкање на грађански рат.

И ми смо свет

А у будућности – видећемо! Да ли ће Србе (ех, те мале Русе!) у неком, добровољно прихваћеном евроатлантском јарму чекати судбина Индијанаца или Абориџина (тј. истребљење), или ће нас пустити да останемо живи на периферији „слободног света“, подређујући своје економске и политичке одлуке интересима евроатлантских господара? Јер, забога, и „ми смо свет“, како нас, бар у нама намењеним пропагандним порукама, уверава амбасада САД, а све поводом сто година виjорења српске заставе над Белом кућом. (Приметили сте да је и ова вест деценијама третирана као мит!) Тако ћемо скоро поверовати да ће евроатлантско јавно мњење престати да мисли о нама као о ратним злочинцима и корумпираним преварантима, како нас западни медији често представљају.
Косовски мит није само путоказ укорењен у свести народа о вредности жртвовања у борби за независност и слободу државе. Он је, још мање, величање и слављење пораза и страдања. Косовски мит је оптимистички симбол вере у слободу и победу, чак и после векова ропства, а 1912. година је, такође, саставни део косовског мита. Као и многи други, уверен сам да предаја Косова, и опстанак независне српске државе, није питање које може да реши једна влада, па чак ни једна генерација.
А о основном економском миту о својини, који се грубо руши на Косову – други пут.
Аутор је професор
Универзитета Сингидунум

[/restrict]

2 коментара

  1. Uvaženi gospodine Profesore, zaista Vas odavno pratim čitanjem Vaših kolumni i divim se Vašoj korektnosti, jednostavnom stilu i uvek jasnom tekstu, koji i mi od druge struke, potpuno razumemo. Javljam se zaradi Vaše završne rečenice da ćete o ekonomskom aspektu “razgraničavanja” na KiM dati pravi predlog i masu činjenica. Sa nestrpljenjem očekujemo taj Vaš tekst. Moja malenkost se usudjuje za nekoliko napomena.Sa mnom kao običnim Srbinom ovim se zanima još jedna moja grupa kolega i prijatelja i ovde govorim o našem zajedničkom stavu. Zanima nas, recimo, koliko teritorije od tih cca. 10.000. kvadr. kilometara KiM po važećim katastrima tj. na dan 24.03.1999 pripada Srbiji i Srbima? Mislim da nespornu površinu te vrste nije teško dokazati. U tu površinu računati i svo zemljište Srpske Pravoslavne Crkve računato na stanje iz 1941 godine, ako možda nije ( mi ne znamo to) Kraljevina Srbija oduzimala zemlju našoj Crkvi? Jer, po svim pravima država Srbija dužna je kao što već čini drugima i našoj Svetoj Crkvi vratiti svaki m2. A pogotovo što znamo da to i zapadni dušebrižnici uporno traže za folksdojčere i ostale predratne ( 1941-45) vlasnike. Neka mi bude dopuštena rečenica da ako, iskreno rečeno moćna, učena i vrlo sposobna gospodja Merkel traži tako nešto za svoje sunarodnike i još bez zadrške hoće nezavisno tzv. albansko Kosovo – i još kad je ta Nemačka (očito sa velikim nadahnućem) 1999 poslala svoje avione da tuku Srbiju i Srbe, osvetnički prvi put posle 1945! Valjda smemo mi reći istinu: da nam se prvo vrati sva crkvena imovina na KiM. (naše saznanje je da je to više od 25% teritorije KiM). I još. Da se vrati sva imovina ( zemljište obavezno) srpskih preduzeća po stanju na dan 24.3.1999. Da se ponište sve transakcije otete imovine od strane tzv. kosovskih privremenih institucija što su učinili od juna 1999 do danas i da se imovina uz finansijska obeštećenja daju državi Srbiji. Da se vrati svo zemljište i finansijsko obeštećenje onim ca. 60.000. srpskih porodica kojima je tek rodjena SFRJ valjda 1946 oduzela imovinu i zabranila im povratak. Današnji naslednici da mogu dobiti svoju zemlju samo pod uslovom da je koriste i da je smeju otudjiti tek nakon 99 godina ili više. Oni koji to ne žele da im se obračuna neka skromna naknada a zemlja državi Srbiji. Dalje, da se uredi sva legalna kupovina legalnih Albanaca i da im se ta imovina uknjiži ( ako već nije pre 1999) ite da je zadrže. A svi oni nelegalni naseljenici koji su bilo kako, sve je to nezakonito i silom, nastanili državna srpska imanja (zemlju opština, Crkve, državnih preduzeća i sl.) moraju biti iseljeni odatle na legalne parcele albanskog vlasništva. (tu je moguće jedan deo zadržati – ako ne ugrožava prostorno-urbanistički plan KiM koji će tek usvojiti Skupština Srbije, s tim da državi se mora nadoknaditi sva šteta). (nastavak sutra). Hvala.

    • (nastavak): Molimo Vas, kažite javnosti koliko ukupno novca ( može i u dolarima ili EUR) Srbija daje decenijama za otplatu kredita AP KiM? To niko ne spominje ni od strane zapadnih okupatora KiM niti domaći vodje Srbije od 5 oktobra naovamo. ..Itd.itd. Molimo Vas da Vi nama ( srpskoj javnosti) sažeto elaborirate sve imovinske (površinu teritorije posebno; a površine i vrednosti objekata i drugih ulaganja u novcu ) pa da nama a najpre vlastima bude jasno šta je sve naše na KiM po svim pravima, sila nas ne zanima-oni su najobičniji kauboji otimači. To se sve mora vratiti u normalu. Dakle, Vi umete i pregledno elaborirajte finansijska prava Srbije na KiM danas. Potom uzmite u plan količinu novca potrebnu za rešavanje opravdanih albanskih slučajeva onih koji su nastanjeni na državnom zemljištu i u objektima ( i Crkvenom i onih 60.000 porodica isteranih sa imanja i iz kuća 1946 g.). Šta mi mislimo: sve te potrebne novece – kako za nadoknade državi Srbiji i oštećenim Srbima tako i za izmešatanje pomenutih Albanacasa državnog i crkvenog nezakonito uzurpiranog zemljišta od 1946 do danas i slično ( to su milijarde EURa) – obezbediti posebnim fondom u koji će uplatiti novac gospoda iz kvinte i iz nATO i svi siledžije sa zahodne strane planete (EU prva, vojna baza zna se ko – druga, i tako redom), pa još i ako žele gospoda iz albanskog lobija što milijardama finansira svoje sponzore za dobijanje državnosti SILOM; neka bolje je uloži za svoje zemljake! Bog je iznad svih nas (i njih naravno) te evo, hvala Gospodu, kreće se točak ka PRAVDI! Dakle, naš predlog, no ne umemo to pravilno elaborirati, pa evo Vas molimo, da se preko UN donese rezolucija koja će uvažiti istinu ( mislimo na ove Vaše buduće cifre i razloge iz elaborata) i zabraniti bilo čije strano mešanje u rešavanje KiM; a problem da reše država Srbija i njeni ” nepozvani stanari” ( čitaj: legalni i deo ilegalnih Albanaca preko svojih predstavnika) sa KiM s tim da oni moraju prihvatiti Srbiju kao svoju državu ako hoće da žive na njenoj teritoriji. UN u toj rezoluciji takodje da preciziraju finansije pomenutog budžeta. I odrede nadzorni tim u kome će biti dovoljno neutralnih predstavnika (Rusije, KIne, Indije, Brazila,:..) tako da pravda bude zagarantovana primenom stručnih rešenja. Itd. itd. Nadam se da nas ipak razumete u suštini – a ovo jeste dosta nestručno i konfuzno napisano. No, u mislima imamo samo pravedan i ispravan pristup rešenju toga tzv. razgraničavanja svakom korektnom i lojalnom Albancu želimo iste uslove kao Srbima. Mi se u Boga ( i u ljude koji poštuju Boga i pravdu) nadamo da naša vlast uz podporu jakih sila , zna se kojih, i posebno SPC – ne misli ne daj BOže, kad kaže razgraničavanje, na podele teritorije i takve gluposti. Nego da i oni ustvari misle na jedan sveobuhvatan projekat normalizacije posledica kaubojštine i vraćanje normalnog života na prostoru srpske države poznatom kao Kosovo i Metohija. Granice da UN osnaži linijom oni starih granica sa susednom Albanijom. Kraj priče.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *