А С ОБЕ СТРАНЕ СРПСКА ЗЕМЉА

Не дели се и „не разграничава“ оно што је наше. Ова власт је убеђена да је баш њој суђено да реши све и обрати се тим поводом нацији. Није први ни последњи говор који ћемо ми Срби чути

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије умире од рака. Нико не одговара.

ВЕСТИ КОЈЕ ОШАМУЋУЈУ Врховна власт у држави Србији најављује историјски говор којим ће све, нама неукима, објаснити. Време је по будућем говорнику истекло и ако он не одржи говор чим прије, нема нам спаса. Узалуд молбе нас који живимо у држави Србији и немамо намеру да из ње одлазимо, да се не жури са говором ни било каквим одлукама кад је у питању Косово и Метохија. Не дели се, односно „не разграничава“ оно што је наше. Ова власт је убеђена да је баш њој суђено да реши све и свашта и да притом још одржи говор. Није ово ни први ни последњи говор и говорник кога ћемо ми Срби чути. Што би рекли наши мудри преци: Жив ми чича Тодор, да се прави говор!
У међувремену, мало у књигама, мало у музејским збиркама и новинама пронађох неколико записа који, иако писани у различитим временима, имају нечег заједничког с данашњим догодовштинама.
Први запис је писмо које Милена Павловић Барили пише мајци Даници одмах по доласку у Њујорк. Писано је 7. септембра 1939. године, а објављено је у књизи Кључеви снова сликарства (Коста Димитријевић, Смиља Стојановић Гулески, „Багдала“, Крушевац, 1971).
На почетку Милена пише да у пословном велеграду где је једини Бог – долар сви некуда ужурбано јуре као мухе без главе и наставља: „Овде треште радио-апарати на све стране. Новости непрестано излазе у свим могућим форматима, новине хиљадама, тако да човека ошамути. Већина од тих вести је сензационална и лажна, па се демантују и потврђују непрестано.“
Једина разлика с данашњим временом је технолошка. У доба кад Милена пише и слика нема интернета, телевизије, друштвених мрежа, али се лаже исто као и данас.
Други запис је из музејске збирке.
ПЛАКАТ СА САОПШТЕЊЕМ О СПАЉИВАЊУ СЕЛА СКЕЛЕ
од 15. августа 1941. године.
Војни заповедник у Србији саопштава.
У селу Скели једна комунистичка банда пуцала је на немачки војни аутомобил. Утврђено је да су неки становници села били запазили припреме за овај напад.
Утврђено је да су ови становници села били у могућности да неопажено узбуне оближњу српску жандармеријску станицу.
Утврђено је да су ови становници села могли сасвим неопажено да обавесте немачка војна возила о припремљеном атентату. Они ту могућност нису користили и тиме су стали на страну разбојника.
СЕЛО СКЕЛА ЈЕ СПАЉИВАЊЕМ СРАВЊЕНО СА ЗЕМЉОМ.
При томе је у појединим кућама експлодирала муниција. И тиме је доказано саучесништво становника села.
Мушки становници села чији је саучесништво утврђено – стрељани су. Педесет комуниста обешено је на лицу места.

НОЋ И МАГЛА Плакат је сачуван у Музеју града Београда. Пре 77 година само у Србији Србе су стрељали у складу с Хитлеровом директивом „Ноћ и магле“. За једног убијеног Немца стрељано је 100 Срба, за рањеног 50 Срба. У акцији у селу Скела код Обреновца запаљено је 350 кућа и стрељано 65 талаца. Пре стрељања су доведена 42 затвореника из логора на Бањици и 15 сељака из Скеле. Тела стрељаних су обешена, а вест о одмазди је објављена путем радија, новина и плаката.
Објашњења која даје немачки војни заповедник, покушавајући да оправда ратни злочин, користили су његови наследници, опет над Србима, у Рачку, Маркалама, Сребреници, Кравици, Варварину, Ђаковици, Мањачи… Ништа ново. Исте жртве, исти и злочинци. Злочинци су у мало другачијим униформама и другог имена. Нису само Немци већ су етнички НАТО Немци. Резултат, бар што се нас Срба тиче, исти. Наша власт хоће с њима и њиховим сатрапима будућност да гради? Боже саклони!
Трећи запис је из новина.
У дневној штампи, на ћирилици, у Србији је објављена вест о заједничкој вежби македонских и америчких војника на војном полигону Криволак. Званичним саопштењем НАТО команде и Министарства одбране Македоније најоштрије се демантују вести „да се на полигону изводе гађања бомбама које садрже осиромашени уранијум, а ни будући тренинзи неће бити опасност за здравље грађана, јер се неће користити бомбе са осиромашеним уранијумом“. Из овог саопштења је и особама с ума сишавшим јасно да је муниција са осиромашеним уранијумом опасна за здравље људи. Јер да није, зашто би НАТО командери посебно наглашавали да се таква муниција неће користити током вежби.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Њима је данас најтеже. Чувајмо Републику Српску.

Један коментар

  1. раде ерцег

    Отрежњујеће…јер тако мало знамо. Приметио би, на пример, поводом “слављења” злочина у Крагујевцу 1941. да се прескаче масовно стрељање у Краљеву од када и важи одмазда 100 за једнога…Зашто Срби себи то раде или још владају деца и унуци баука комунизма!? раде е. неимар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *