Жути пачићи

Док полиција тражи забрану Хонгконшке националне партије, адвокати сепаратиста позивају се на одлуке Европског суда за људска права, тврдећи да апели на отцепљење не представљају довољан основ за распуштање партије

За „Печат“ из Пекинга Бранко М. Жујовић

Како ствари сада стоје, Хонгконшка национална партија, формирана пре око две године, могла би да постане прва политичка организација у Хонгконгу која је забрањена након присаједињења овог специјалног кинеског административног региона матици 1997. године.

ПРЕТЊА НАЦИОНАЛНОЈ БЕЗБЕДНОСТИ Полиција Хонгконга је саопштила да су се партија и њен лидер Енди Чан Хо-тин залагали за отцепљење од НР Кине свим средствима. Они су предузимали конкретне кораке и постали непосредна претња националној безбедности, каже се у полицијском саопштењу.

Стога је Џон Ли Ка-чју, секретар у локалној влади задужен за безбедност, 17. јула дао рок Хонгконшкој националној партији да се до 8. августа изјасни о овом случају. Након тог рока могла би да уследи забрана партије.

Чанова невелика партија основана је 2016, али ни он није баш много старији од ње. Чан је, наиме, рођен 1990. године.

Прва искуства као демонстрант, према писању листа „Саут Чајна морнинг пост“, стекао је септембра 2014. године када се прикључио уличним протестима „Окупирајмо Централ“ (Occupy Central) који су трајали 79 дана. Последње демонстранте са хонгконшких улица растерала је полиција употребљавајући сузавац.

Пре него што ће стећи диплому на Политехничком универзитету, у области маркетинга и индустријског и системског инжењеринга, Чен се нашао на челу кампање која је за циљ имала разбијање Хонгконшке студентске федерације, односно одвајање једне од студентских организација. Хонгконшка студентска федерација претходно је критикована као немодерна, назадна и лоше руковођена, иако је била међу водећим организацијама кампање „Окупирај Централ“.

Чан је стога покренуо изјашњавање 1.700 студената, чланова организације „Полију“ (PolyU Student Union). Победила је Чанова струја са 1.190 спрам 403 гласа.

Поједине информације говоре да је после дипломирања Чан радио у некој компанији, али до данас није потпуно јасно од чега живи.

Марта 2016. основао је Хонгконшку националну партију, а за један од главних циљева прогласио је „Републику Хонгконг“ на таласу онога што је „Саут Чајна морнинг пост“ назвао растућим таласом локализма.
[restrict]

ЗАБРИНУТИ ЛИБЕРАЛНИ АДВОКАТИ Група адвоката, који себе доживљавају као либералне, одмах је, по објави рока датог Чану и његовој странци, изразила дубоку забринутост због одлуке полиције да затражи забрану Хонгконшке националне партије. Напредна адвокатска група, како себе називају, сматрају да је предлог полиције беспредметан јер Чан и његова партија нису применили насиље.

Адвокати сепаратиста позивају се на одлуке Европског суда за људска права, тврдећи да апели за отцепљење не представљају довољан основ за распуштање партије. У штампи су се појавили написи да је полиција пратила сепаратисте практично од тренутка оснивања њихове странке.

У случају да секретар задужен за безбедност донесе после 8. августа одлуку о забрани, Хонгконшка национална партија би могла да уложи жалбу, а коначну реч донела би Кери Лам Ченг Јует-нгор, шефица Извршног савета Специјалног административног региона Хонгконг.

РЕЧ ПОЛИТИЧАРА Кери Лам сматра да политика једна земља – два система није угрожена. Изјавила је да централне власти апсолутно немају намеру да подривају систем Хонгконга, али да једна земља подразумева поштовање националног суверенитета и националног интереса.

„Ако се прекорачи црвена линија, онда влада и ја као њен извршни шеф нећемо то толерисати“, рекла је Кери Лам.

 Секретар за безбедност Џон Ли Ка-чју додао је да је локална влада увек поштовала црвене линије које је поставио Пекинг, и да је увек била јасна о питању противљења независности. Истакао је и да би забрана била у складу са законом.

„У Хонгконгу имамо слободу удруживања, али то право није без ограничења“, рекао је Ли. „Према одредбама Закона о правима Хонгконга, ограничења могу да буду одређена законом ако је то неопходно у интересу националне или јавне безбедности, јавног реда, заштите јавног здравља и морала, или заштите права и слобода од других“, поручио је  Џон Ли Ка-чју.

Основни закон Хонгконга, иначе, предвиђа могућност онемогућавања учешћа кандидатима на изборима уколико суд обезбеди чврсте, јасне и уверљиве доказе о непоштовању Основног закона. Управо то се у пролеће ове године догодило Џошуи Вонгу Чи-фунгу, Вентус Лау Винг-хонг и Агнес Чоу Тинг, која предводи партију Демосисто, приликом кандидатуре за учешће на изборима 11. марта ове и Eндију Чану Хо-тину 2016. године.

Од 2016. године сви кандидати који желе да учествују на изборима у Хонгконгу морају да приложе посебну декларацију којом се обавезују да поштују Основни закон Специјалног кинеског аутономног региона Хонгконг.         

„ОКУПИРАЈ ЦЕНТРАЛ“ – НЕУСПЕЛА КИШОБРАН РЕВОЛУЦИЈА

Покрет „Окупирај Централ“ познат је и као неуспела кишобран револуција. Талас грађанске непослушности започео је у Хонгконгу 28. септембра 2014. године.

Вођство покрета је позвало демонстранте да блокирају путеве и паралишу градске пословне четврти, како би централна влада у Пекингу и локална у Хонгконгу биле приморане да спроведу универзално право гласа на изборима за шефа Извршног савета 2017. и сам Извршни савет 2020. године, без претходне сагласности на подобност кандидата за учешће на изборима, све према „међународним стандардима“.

Покрет је званично био замисао Бенa Тај Јиу-тинга, ванредног професора права на Универзитету у Хонгконгу, али је рукопис дешавања на улицама неодољиво подсећао на протесте организоване приликом обојених револуција. Протести су трајали 79 дана, претежно око Адмиралитета, у четвртима Каусевеј беј и Монгкок, али су окупљали све мање учесника како је време одмицало.

Од почетног незадовољства намером државе да верификује изборне листе, вође протеста прешле су на захтеве да руководство Хонгконга поднесе оставке.

Испоставило се да питање предизборне верификације Комитета за именовање кандидата за изборе у Пекингу и питање општих избора уопште нису суштина проблема.

Већ ту је постао препознатљив рукопис кишобран револуције. Најпре је централна власт у Пекингу изразила сумњу да можда неке стране силе стоје иза протеста, а потом је и Чуен Јинг Леунг, први човек извршне власти у Специјалном аутономном региону Хонгконг, изјавио да протест није у потпуности домаћи покрет, додајући да су стране силе извесно умешане у протесте.

Пре тога је Чуен Јинг Леунг дао мандат Кеи Лем, тадашњој административној секретарки локалних власти, да преговара са студентима. Уприличен је разговор пред камерама, уживо, пред свим људима Хонгконга.

Ни то није било довољно да се страсти смире. Убрзо потом, страни медији су чак објавили и место у Норвешкој одакле су протести наводно организовани.

Кинески медији извештавали су да се на протестима окупљало до 20 хиљада учесника. Свако ко је шетао улицама Ајланда око Адмиралитета и улицама с друге стране Викторијине луке зна да се тамо пре може сместити неколико хиљада, уместо неколико стотина хиљада људи, колико су бројали западни медији.

Осим тога, западни медији нису пренели резултате истраживања Универзитета у Хонгконгу од 17. и 18. новембра по којем је чак 82,9 одсто становника Хонгконга желело да протести „Окупирајмо Централ“ престану, а готово 70 одсто грађана сматрало је да је локална влада требало да растера демонстранте, што се на крају и догодило.

Чини се да организатори протеста 2014. у Хонгконгу нису успели да убеде Хонгконжане у исправност протеста. Док су они протестовали, њихове градске власти и тамошња, иначе веома важна берза потписале су стратешки уговор са берзом у Шангају, а у Пекингу је зачета нова конфигурација глобалне привреде.

Једина права подршка на коју су демонстранти из Хонгконга наишли били су офрље организовани митинзи подршке по британским и америчким градовима.

ЖУТА ПАТКА

Жута патка, по многима симбол грађанских покрета и отпора, дело је Флорентијна Хофмана, холандског уметника који је трагао за савршеном формом играчке. Патка играчка коју је производила хонгконшка компанија „Толо тојс“ учинила му се најидеалнијом. Остало је историја. Жута патка се од 2007. године до лане појавила у десетинама великих и мањих градова, међу којима су Хонгконг (2013), Пекинг, Харбин, Макао и Хангџоу у матичном делу Кине, неки градови на Тајвану.

ХОНГКОНШКЕ ПАРТИЈЕ

У Хонгконгу делују десетине политичких партија, покрета и других организација. Политички спектар креће се од класичне деснице до либерала. Неке партије препознате су као ближе централној влади, а неке су у западним медијима означене као „продемократске“. Ипак, ниједна водећа партија у Хонгконгу не подржава било који облик сепаратизма.

ВЕЋ ВИЂЕНО – КАНДИДАТИ ЗА НОБЕЛОВУ НАГРАДУ

Занимљиво, 5. октобра прошле године амерички сенатори Марко Рубио и Крис Смит објавили су да ће вође кишобран револуције,Натна Лоуа, Алекса Чоуа и Џоушуу Вонга, као и цео кишобран покрет, предложити за Нобелову награду за мир за 2018. годину, због њихових „мирних напора“ за увођење „политичких реформи“ и „заштиту аутономије и гарантованих слобода у Хонгконгу“.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *