Побуна угушена загрљајем

У драматичном (за јавност, углавном, неразумљивом) спорењу око миграната између (суревњивих) лидера две „сестринске“ странке, Хришћанско демократске уније (ЦДУ) и (баварске) Хришћанско социјалне уније (ЦСУ) Ангеле Меркел и Хорста Зехофера, уз много опаких речи, претњи и ултиматума, канцеларка је имала јаче нерве: жртвовала је, у хазардерском политичком покеру њеног министра унутрашњих послова, пола како би добила цело

Тресла се (уместо горе) Немачка (а кад се Немачка тресе, дрхти читава Европа), родио се – компромис. Канцеларка Ангела Меркел и њен (својеглави) министар унутрашњих послова Херст Зехофер ставили су напокон потписе испод штурог текста споразума (садржи само три тачке, неколико реченица) и тако закопали (или само одложили) ратне секире у за ширу јавност посве неразумљивом а жестоком сукобу око миграната, којима су данима витлали и усијавали атмосферу, гурајући земљу у дубоку политичку кризу.
У драматичном и незапамћеном јавном спорењу између (суревњивих) лидера две „сестринске“ странке, Хришћанско демократске уније (ЦДУ) и (баварске) Хришћанско социјалне уније (ЦСУ), Ангеле Меркел и Хорста Зехофера, уз много опаких (отровних) речи, канцеларка је показала јаче нерве. У хазардерском (готово самоубилачком) Зехоферовом политичком покеру, где се баратало (и не само блефирало) претњама, уценама и ултиматумима, Меркелова је жртвовала пола (смишљени уступак) како би добила цело.

[restrict]

Борба за моћ и (пре)власт

Чврстим (да кости пуцају) сестринским загрљајем угушила је отворену баварску побуну, спасла страначко савезништво дуго седам деценија (које је било пред пуцањем и потпуним расколом), очувала владајућу (велику) коалицију са социјалдемократама, избегла разне сценарије, од којих је сваки понаособ – крах коалиције, мањинска влада, изгласавање неповерења, распуштање парламента, нови избори – за њу био суморан и катастрофичан, укључујући највероватније неизбежни силазак са канцеларског трона. И то (само) сто дана од почетка њеног, рекордног, четвртог мандата.
Иза спорења око наизглед бизарног детаља у (проблематичној) политици према мигрантима – да ли оне који су већ регистровани у некој другој земљи, и затражили азил, пустити да уђу у Немачку или их, аутоматски и беспоговорно, вратити с границе, на чему је инсистирао министар унутрашњих послова Зехофер, а канцеларка се томе одлучно противила – крила се огорчена борба за моћ и (пре)власт двоје политичара чије је дугогодишње ривалство, осенчено личним анимозитетима, у тој тачки постало разарајуће експлозивно.

Затезање конопца

Зехофер је запретио да ће, на своју руку, користећи министарска овлашћења, ако буде неопходно, мимо канцеларкине воље и сагласности враћати непожељне мигранте. Очигледно рачунајући да ће тиме његова странка профитирати на, за њу крајње неизвесним (покрајинским) изборима у октобру (прети јој, највише због захуктале и незаустављиве Алтернативе за Немачку, губитак апсолутне власти, чиме је ЦСУ у Баварској деценијама располагала), затезао је „конопац“ до пуцања.
Канцеларка је пак инсистирала на „европском (мигрантском) решењу“, одбијајући да то буде у националном (немачком) аранжману и извођењу. Грозничаво се, у том контексту, упињала да то „европско решење“ испослује на последњем самиту лидера (несложне) европске фамилије, у чему је бар донекле успела, помисливши да је и то довољно да извуче осигурач баварској (Зехоферовој) претећој „бомби“. Покушала је да увери побуњене Баварце како споразум из Брисела одговара њиховим (Зехоферовим) захтевима и да ће бити ефикасан.
Није их убедила. Напротив. Зехофер је осуо паљбу на бриселски споразум, најављујући да ће, по кратком поступку, решавати мигрантске проблеме на баварској немачко-аустријској граници. У доливању уља на ватру Меркелова је наговестила да би у таквом случају користила канцеларске компентенције, које предвиђају, и садрже, право шефа (шефице) владе да отпусти министра који се не „држи линије“.

Зехоферов политички хазард

Превише рискантан потез у конкретном случају: министар Зехофер је, у исто време, и лидер коалиционе странке. У случају његовог избацивања из владе, на шта би канцеларка формално имала право, отишли би, из солидарности или страначке дисциплине, и остали министри из редова Хришћанско социјалне уније, владајућа коалиција би тиме изгубила неопходну већину у парламенту и враг би могао да однесе шалу. На сцену би ступили они, већ споменути, катастрофични сценарији…
У све запаљивијем „сестринском“ сукобу обе стране (странке) копале су све дубље ровове. Дани минулог викенда били су посебно драматични и у Минхену и у Берлину, где су сатима грозничаво већала и заседала страначка (у проширеном саставу) руководства. Драматичније је, ипак, било у Минхену: Хорст Зехофер је (политички хазардно и провокативно) ставио све своје функције – шефа партије и савезног министра унутрашњих послова – „на располагање“, чиме је ионако запаљива немачка политичка (мело)драма добила нову, (још) експлозивнију димензију.
Зехоферови најближи сарадници су га жустро почели убеђивати да се не повлачи с положаја и фронта, а из Берлина је стигао позив на састанак који је у Минхену схваћен, и означен, као „последњи покушај“ спасавања традиционалног, и судбинског, сестринског партнерства. Тај циљ је, поручила је Меркелова, „вредан сваког труда“.

Напокон бели дим

Непосредно пред одлазак у Берлин гневни и ратоборни Зехофер је, у часу кад се још није знало да ли заиста одлази или остаје, упркос помирљивим сигналима из Берлина, „испалио“ (нове) претеће „артиљеријске“ салве: неће њега отпуштати ОНА коју је попео у канцеларско седло, при чему је мислио на (релативно) добре изборне резултате за Бундестаг у септембру прошле године и његову помоћ Меркеловој у тешким преговорима са, најпре либералима (који су пропали) а потом са социјалдемократама.
После драматичних, вишесатних преговора јаких страначких формација, напокон је пуштен „бели дим“. У одвојеним сусретима с новинарима, завађени канцеларка и њен министар су коначну сагласност око мигрантских спорења прогласили за велики успех. Зехофер је констатова да „све три тачке“ споразума одражавају његова становишта што му, ето, омогућава да остане на положају министра унутрашњих послова.
Меркелова је, са своје стране, саопштила како је решила „квадратуру круга“. Потписана сагласност, у њеној интерпретацији, мири, наиме, „национално“ (Зехоферово) са „европским (њеним) решењем“. Мигранти који стигну на аустријско-немачку границу биће смештени у центре, који тек треба да се формирају, на баварској страни, уз саму границу, одакле ће бити враћани (Зехоферова идеја) кад се утврди да су већ регистровани у некој европској земљи, али уз услов да се са земљом у коју се враћају (канцеларкина варијанта) постигне правни споразум.

Рачун без крчмара

Ђаво, међутим, лежи, као и обично, у детаљу. Неће ићи једноставно и лако ни са мигрантским центрима уз границу (из којих неће смети да кроче) против чијег успостављања су, још у током коалиционих преговора, изричито и енергично, били социјалдемократе, ни са правним споразумима са европским партнерима о прихватању миграната враћених из Немачке. Италија је већ саопштила да за њу то не долази у обзир. Сличне поруке стижу и из Беча. А велика непознаница је: како ће, уопште, канцеларка и министар, после свега, и толиких „рана“ и неповерења, моћи да (и даље) сарађују. Чак и кад је, зарад очувања власти и позиција, у политици (готово) све могуће…
У дугој бриселској ноћи, која је представљала увертиру у нови минхенско-берлински заплет и напокон расплет (пун неизвесности и недефинисаних одговора), европски лидери су се понашали „трамповски“. Иако га вербално анатемишу, очигледно добро уче од америчког председника: на своје политичке заставе су, у сеизмички експлозивној мигрантској теми, са епицентром у Немачкој, истакли паролу (попут оне његове) „Европа, пре свега“.

Заборављене фразе о емпатији и хуманизму

У други план су, наједном, гурнуте, и испариле све оне звучне фразе о емпатији према несрећницима (а тренутно је највише реч о мигрантима из афричких земаља) који покушавају да се, и буквално дављенички, домогну европског тла, и толико хваљеном европском хуманизму. На последњем, јунском (ЕУ) самиту, прекрио их је цемент којим су додатно, пред „мигрантском најездом“, ојачани бедеми (недоступне) европске тврђаве.
У грозничавој операцији спасавања Европе од те „најезде“ (која, иначе, ако се упореди ситуација са 2015, готово ни медијски, а камо ли с толико политичке запаљивости, није спомена вредна), највише је профитирала немачка канцеларка која је колико до јуче (време уме да се заиста поиграва парадоксима) слављена као „мути (мама) Ангела“, због оних њених (испоставиће се проблематичних) „широм отворених врата“ .
Њен (уздрмани) канцеларски трон драматично је зависио од оне дуге бриселске ноћи. Да јој, негде у зору (прецизно: у 4.30) није коначно успело (највише захваљујући снажној асистенцији и посредничкој вештини француског председника Емануела Макрона), да испослује потписивање заједничког саопштења, био би то за њу досад најболнији повратак кући.
Тамо су је, наиме, чекале ултимативне претње (њеног) министра унутрашњих послова, и лидера Хришћанско социјалне уније (ЦСУ) Хорста Зехофера да ће, ако не постигне такозвано „европско (мигрантско) решење“, он, мимо њене воље и сагласности, користећи ресорна овлашћења, министарским мачем пресећи (замршени) мигрантски чвор.

Министров последњи циљ

Иако у заједничком бриселском саопштењу, како то обично бива у несложној европској фамилији, није, практично, било ничег обавезујућег, Ангела Меркел је покушала да га политички уновчи. Поверовала је да би могла да га искористи као (спасоносно) средство у обуздавању „баварске побуне“, која је (традиционално стабилну) Немачку гурнула у дубоку политичку кризу, у чијем средишту се, на драматичан начин, нашло и на драматичан начин испољило, вишегодишње ривалство амбициозне канцеларке и њеног (пре)амбициозног министра унутрашњих послова, чија је политичка каријера на заласку.
Зехоферов последњи циљ био је, пре тога, сугеришу немачки медији, да с политичке сцене, приликом силаска, повуче и Меркелову. Захваљујући споменутом споразуму из Берлина, чија је судбина још неизвесна, обоје су, до даљег, „у седлу“. При чему је већа вероватноћа да ће (неуништива) канцеларка дуже остати у њему…

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *