Место надахнућа

Фестивал „Бољшој“

Има ли игде на свету овако скривеног места, на коме се с клавиром поиграва мајстор као што је Денис Мацујев?

Маркес је цео свој век трагао за људима кадрим да започну епохалне идеје. Своје би спроводио у дело. Да је жив, вероватно би данас седео са Кустурицом, Геријем Лукасом и Денисом Мацујевим на Мећавнику. Недостајали би можда с фронта пристигли Прилепин и још понеко име светске музичке, књижевне и филмске сцене да оформе антиглобалистички блок, најозбиљнији одговор суровом диктату глобализма. Има ли бољег места за тако нешто од дрвеног града између планина, на ливади, месту које налаже велике ствари?

„Има ли игде на свету место скривено као Мећавник на које изненада у 23 часа хеликоптером дође највећи живи диригент на свету Гергијев? Има ли игде на свету овако скривеног места, на коме се с клавиром поиграва мајстор као што је Денис Мацујев? Нема. Има ли места где су велики ’Газпром њефт’ и мали Мећавник успели да нађу заједнички језик?“ „То је Кустуричин свет“, пожуриће да се надовеже на поздравни говор Емира Кустурице којим је отворен шести Фестивал класичне музике „Бољшој“, члан УО „Газпром њефта“Александар Дибаљ. 

СУДБИНСКИ СУСРЕТ Дрвенград. Време одржавања од 14. до 17. јула. Фестивал је отворен концертом виолинисте Немање Радуловића и његовог ансамбла „Дабл сенс“, а у оквиру свечане церемоније наступио је балетски првак Констатин Костјуков уз пратњу првака Јовице Бегојева и солиста Милоша Маријана и Татјане Татић. Овогодишњи „Бољшој“ први пут је трајао четири дана а био је и место сусрета виолиниста Јулијана Рахлина и Романа Симовића, као и чувеног руског пијанисте Мацујева.

Паралелно са наступима великих музичких звезда одржава се и такмичарски део. Мајстори класичне музике, и поред њих младе музичке наде из Србије, Републике Српске и Русије. Сусрет који неће оставити равнодушним ни светске звезде, које сматрају да нема бољег подсетника на почетак каријере и рађање љубави према музици од дружења са младим људима, нити младе уметнике за које је упознавање с таквим величинама „судбинско“. Додатни подстицај да освоје златну, сребрну и бронзану матрјошку о чему је одлучивао жири у саставу: председник Дражан Косорић, декан Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, руски пијаниста Јуриј Розум и професор Зоран Комадина.

Друге вечери фестивала публика је уживала у наступу америчког гитаристе Герија Лукаса, који је дао музичку пратњу немој руској комедији „Шаховска грозница“ из 1925, редитеља Всеволда Пудовкина. Затим је одржан „Дијалог талената“ – публици су се представиле музичке наде из Србије, Републике Српске и Русије – а онда је позорница на Мећавнику угостила сопрана Елену Устаеву, виолончелисту Драгана Ђорђевића Сузукија и Велики оркестар Школе за музичке таленте из Ћуприје.

Треће вечери наступио је један од најбољих пијаниста данашњице Денис Мацујев, а на репертоару је био концерт за клавир и оркестар бр. 2, це-мол, Оп. 18, С. Рахмањинова и Гершвинова „Рапсодија у плавом“ уз Симфонијски оркестар „Бољшој“ са диригентом, маестром Иваном Јосипом Скендером.

МАТРЈОШКЕ НАЈБОЉИМА На завршној фестивалској вечери проглашени су најбољи такмичари узраста од 13 до 17 година: виолинисткиња Јана Јаковљевић из Музичке школе „Петар Коњовић“ из Београда (златна матрјошка), виолончелисткиња Сара Чано са Музичке академије из Љубљане (сребрна матрјошка), док је бронзана матрјошка припала Артјому Бондару, кларинетисти из Дечје уметничке школе „А. М. Кузмин“ из Југре. Након проглашења најбољих публика је слушала гудачки секстет Јулијана Рахлина оформљен специјално за Фестивал „Бољшој“, а чине га Роман Симовић, Сара Мекелрејви, Милена Симовић, Борис Андријанов и Драган Ђорђевић. Роман Симовић, концертмајстор Лондонског симфонијског оркестра, касније је, у пратњи Симфонијског оркестра „Бољшој“ под диригентском палицом Ивана Јосипа Скендера, извео концерт за виолину и оркестар у Де-дуру Ј. Брамса, после чега је оркестар одсвирао Симфонију бр. 6 „Патетична“ Чајковског.

Фестивал „Бољшој“, који од оснивања подржава руска компанија „Газпром њефт“, јесте промоција младих талената из музичких школа и академија из Србије, Републике Српске и Русије. Поред тога, „Газпром њефт“ на овај начин настоји да пружи подршку јачању пријатељских веза Србије и Русије. Правих, темељних, што трају кроз време. На чијим стазама нису прострти црвени теписи, а то и разликује овај фестивал од других. Јер као што рече Кустурица: „’Бољшој’ је фестивал који се од осталих разликује по томе што на њему нема црвеног тепиха. Пошто сам шетао тим црвеним теписима, могу са сигурношћу да кажем да је много боље без њих.“