КАКО ЋЕ МЕКСИКО „ПОСТАВИТИ САД НА СВОЈЕ МЕСТО“?

У атмосфери тотално погоршаних односа са САД, у Мексику су завршени свеопшти избори. Према мишљењу шпанских експерата, криза у односима две државе може довести чак и до оружаног конфликта, а резултат би био тај да би Мексико изгубио огроман део своје територије

Главна парола победника на председничким изборима у Мексику Андреса Мануела Лопеза Обрадора (AMLO – акроним његовог имена и презимена) била је супротна од мишљења експерата: „Трампа и САД ћемо поставити на место које им припада“. Портал Infobae.com у том контексту наводи да Обрадор има начина да „безобразног Трампа“, тј. САД постави на „адекватно место“, при чему треба да уради само две ствари: прво, да престане да спречава илегалне мигранте (углавном из Мексика и држава Јужне Америке) да уђу у САД и прекине сарадњу са Америчком управом за борбу са наркоманијом (ДЕА), чиме би ову државу „залили наркотицима“.
Непријатељство политичких елита прелило се и на становништво. Према истраживањима јавног мњења у обе државе, јасно је да Мексиканци имају бољи став према Американцима него Американци према Мексиканцима. Свега 22 посто Американаца има позитиван став према Мексиканцима (док, на пример, 75 посто има позитиван став према Канађанима). Американци Мексиканце виде као корумпиране, људе који не поштују законе и склони су криминалу. С друге стране, Мексиканци сматрају Американце моћнима, безопасним и егоистичним.
Поред проблема са САД, Мексико има и бројне унутрашње проблеме, о чему сведочи и председничка кампања, једна од најкрвавијих у иначе крвавој политичкој историји земље – 130 кандидата и политичких активиста убијено је од септембра 2017. када је почела кампања до 1. јула 2018, када су завршени избори. И то није све – рат против нарко-картела са стотинама убијених и даље траје, а више од половине становника Мексика, уз све то, живи испод границе сиромаштва. Истовремено, нови шездесетчетворогодишњи председник себе види као јединог човека способног да прочисти политичку класу огрезлу у корупцију и разне скандале, смањи ниво криминала и повећа економски раст, што у атмосфери сукоба са САД захтева огроман рад и политичко умеће.

[restrict]

ИСТОРИЈСКА ПОБЕДА Први пут у историји Мексика представник алијансе левих „Заједно стварамо историју“ (заправо његов левичарски Покрет за националну обнову МОРЕНА око кога су се окупиле мање партије и покрети) постао је нова снага на политичком небу Мексика. Андрес Мануел Лопез Обрадор постаје председник државе, при чему његова коалиција има већину у парламенту и половину чланова Сената. То је највећа промена у земљи којом су скоро цело столеће владале две партије израсле из мексичке револуције са почетка 20. века – Институционално-револуционарна партија (ПРИ) и Партија националне акције (ПАН).
Првог дана јула на свеопштим изборима Андрес Мануел Лопез Обрадор добио је 53 посто гласова бирача, те је већ у првом кругу гласања победио противкандидата из владајуће Институционално-револуционарне партије (ИРП) Хосе Антонија Мида (70 година је владала државом), али и Рикарда Анаја, кога је кандидовао „Грађански фронт за Мексико“. Победа је била убедљива, јер је освојио 20 посто гласова више од другопласираног кандидата. То је за мексичке услове сензационални резултат, имајући у виду да је ово трећа кандидатура Обрадора и да је увек губио са два-три процента.
Лева коалиција обезбедила је и невероватан регионални успех на изборима за губернаторе, добивши шест од девет губернаторских места. Такође, први пут једна жена, 56-годишња професорка универзитета и верни члан коалиције новоизабраног председника Клаудија Шанбаум, налазиће се на челу главног града Мексика у коме живи више од 20 милиона становника.
Већина у Доњем дому парламента и половина у сенаторском корпусу Обрадору ће дозволити да мења Устав државе. Треба знати да су главни проблеми државе насиље на улицама, корупција у власти и „издаја“ Доналда Трампа, којег ће Обрадор, обећао је, „поставити на своје место“ због наношења економских губитака предузетим мерама у сфери економије и трговине са овом земљом, изградњом ограде између две државе „на рачун Мексика“ и сврставања Мексиканаца у криминалце.
Победа АМЛО интересантна је и због тога што скоро сва Јужна Америка скреће „удесно“ (левичари су поражени у Аргентини, Бразилу, Чилеу, док кризирају у Венецуели и Никарагви, чиме стварају нејединство у до сада политички и идеолошки компактном континенту, што ће се неминовно одразити на јужноамеричке интеграционе пројекте).
Зашто је, дакле, Обрадор победио?
Обрадор је био успешан градоначелник мегалополиса Мексика и доказао је да уме да ради, при чему аналитичари наводе три главна разлога његове победе. Први је ерозија престижа владајуће партије ИРП и њеног председника Енрикеа Пења Нетоа, због откривања бројних и по цифрама невероватних корупционашких афера, као и повећања криминала. Други разлог је демонстрација спокојства, при чему није крио своје левичарство, које због пораза истомишљеника у Бразилу, Аргентини и Чилеу, није било популарно. Његов доследни идеолошки левичарски став, уз демонстрацију уверености да зна шта треба, чинити бирачима је деловао убедљиво. Обрадор је тако постао симбол наде у боље сутра, јер је, што је трећи разлог, обећао да ће се изборити са актуелном политиком САД и Доналдом Трампом. Такође, нови мексички председник се хвалио везама са Путином (који је и у овој држави популаран) и себе је јавно преименовао у Андреаса Мануеловича.
Његови противкандидати су управо то највише критиковали. Прозвали су га „проруским“ кандидатом, а снимили су и кратки спот о томе како Обрадор (Андреас Мануелович) стоји у луци Веракруз и чека руску подморницу са златом. Спот је видело на стотине хиљада људи.
Победи Обрадора много су допринеле САД сталним нападима на Мексиканце, што је пробудило национални понос и што је погодовало левој коалицији у којој су сви политичари мање или више и националисти, наравно на челу са Обрадором.

ПОВРАТАК КОРЕНИМА Што се тиче спољне политике, од нове владе се очекује доста тога. Прво, почетком 21. века Мексико се удаљио од Јужне Америке и зближио се са САД. Сада се очекује да крене корак назад, тј. да се удаљи од САД и приближи Јужној Америци. Наиме, САД су манифестовале не само непријатељство према Мексиканцима и Мексику него желе и да своје финансијске проблеме реше тако што ће опљачкати Мексико. На другој страни криза у Бразилу оставља Јужну Америку без „локомотиве“ интеграција, те су из ове државе и Перуа већ стигле препоруке да ову позицију треба да заузме Мексико.
Амерички председник Доналд Трамп је међу првима честитао победу Обрадору, иако је до завршетка избора урадио много тога против Мексика. На пример, говорећи о изградњи ограде на граници са овом државом ради спречавања нелегалне миграције, Трамп је Мексиканце назвао „криминалном нацијом“. Трамп је запретио и раскидањем уговора о северноамеричкој зони слободне трговине (НАФТА), који је потписан 1992, а ступио је на снагу 1994. и који регулише питање трговине између САД, Мексика и Канаде. Мексико је дошао на удар америчких царина на неке производе, пре свега на челик и алуминијум (25 и 10 посто), што је важан извозни артикал ове државе. Трамп је, уз помоћ својих саветника, смислио да на сличан начин отме новац од Мексиканаца за изградњу зида на граници, а то је да уведе порез од 20 посто на увоз из Мексика роба широке потрошње. САД тако могу да зараде 10 милијарди долара годишње.
Ограда између две државе, која се већ гради и треба да спречи долазак илегалних миграната у САД, коштаће преко осам милијарди долара (према званичним подацима, а незваничним чак 40). Трамп је јавно обећао нацији да тај новац неће издвојити САД, већ Мексико. Од овог момента почели су различити финансијски удари на Мексико у циљу извлачења новца. Ово је могуће јер је Мексико трећи спољнотрговински партнер САД (прва је Кина, а друга Канада). Од 1994. године и ступања на снагу Споразума о слободној трговини (НАФТА) између САД, Канаде и Мексика повећан је извоз америчке робе у Мексико за невероватних 639 посто (податак из 2015) и са 41,6 милијарди скочио на 294,7 милијарди долара.
Економска сарадња, ипак, оптерећена је низом проблема, од којих је најакутнији нелегална миграција. Наиме, више од 50 посто нелегалних миграната (укупно их је 11 милиона према америчким подацима) који су доспели у САД су грађани Мексика. Мигранти су популација која улази у криминалне структуре, погоршава безбедност америчких градова, а представљају и сиромашни део становништва што руши углед САД у свету. Због тога САД настоје да смање прилив миграната. Расходи САД на чување границе са Мексиком су од 2005. до 2016. достигли 132 милијарде долара. Зато је Трамп одлучио да изгради зид између две државе на рачун Мексика (идеју је први изнео Џорџ Буш Млађи за време свог мандата). Зид ће бити дугачак 1.600 километара, а висок 15 метара (плус 4,5 метара под земљом), дебљине 30 цм.
Други проблем је трговина наркотицима. Мексички нарко-картели присутни су у око 200 америчких градова. Укупан приход мексичких нарко-шефова, према подацима царине и миграционе службе САД, достиже 20 милијарди долара годишње, а по медијским подацима 90 посто метамфетамина који се нађе у САД произведен је у Мексику. Од 2007. САД реализују са Мексиком програм „Иницијатива Мерида“, који је усмерен на борбу са трговином наркотицима и с њом повезаним организованим криминалом. Конгрес САД је одобрио за програм 2,7 милијарди долара, а новац је потрошен на обуку (мексичких) кадрова, куповину опреме (у том смислу и 20 авиона и хеликоптера), наравно у САД.
После потписивања трговинског споразума НАФТА, део аутомобилске индустрије је пренео производњу у Мексико, пошто је радна снага у овој земљи била јефтинија. Због овога је Мексико постао седми произвођач и четврти извозник аутомобила у свету. У овој грани запослено је 750.000 радника. Доналд Трамп, међутим, жели да производњу врати у САД, наговештавајући да ће увести огромне порезе на увоз аутомобила из Мексика. Но, није све једноставно. Док Американци губе радна места, Мексико губи висококвалификоване кадрове. Према Мексичком националном савету за становништво (CONAPO) један од 19 Мексиканаца са завршеним факултетом живи у САД. Према другим подацима 27 посто грађана Мексика са докторатом ради у САД. „Одлив мозгова“ се углавном односи на лекаре, фармацеуте и медицинско особље, стручњаке за компјутере и инжењере различитих профила.
Новоме председнику Мексика Андресу Мануелу Лопезу Обрадору заиста неће бити лако. Посебно неће бити лако да одржи обећање и постави „САД и њеног председника на своје место“, осим ако се не догоди неко чудо.

[/restrict]