Sećanje na Čea

U Beogradu je obeležena godišnjica rođenja jednog od najpoznatijih revolucionara Latinske Amerike 

Devedeseta godišnjica rođenja jednog od najpoznatijih revolucionara Latinske Amerike Ernesta Če Gevare obeležena je prošlog četvrtka i u Beogradu manifestacijom koju su organizovale ambasada Kube u Beogradu i Društvo srpsko-kubanskog prijateljstva. Gostima u prepunoj sali Centra za kulturu „Vlada Divljan“ obratili su se ovim povodom ambasadori Kube i Bolivarske Republike Venecuele, Gustavo Trista del Todo i dr Dia Nader de El Andari. Među počasnim gostima bili su i ambasador Angole Emilio Hose de Karvaljo Guera, ambasador Alžira Abdelhamid Čebčoub, ambasador Indonezije Hari Ričard Džejms Kandou i prvi sekretar ambasade Ruske Federacije u Beogradu Aleksej Žukov.

STRASTVENI LJUBITELJ KNJIGE Ambasador Kube Gustavo Trista del Todo je govorio o manje poznatim detaljima Čeove biografije – o njegovom poreklu, obrazovanju i životu koji ga je oblikovao u borca za slobodu čitave Latinske Amerike, kao i o njegovom prijateljstvu sa vođom kubanske revolucije Fidelom Kastrom.
Gospodin Del Todo je prisutnima ispričao da je Če bio strastveni ljubitelj knjige i izuzetan šahista, što je disciplinovalo njegov duh i dovelo ga do visokog nivoa samokontrole. Istovremeno, Če je voleo i sport, i to najviše one sportove koji zahtevaju ulaganje velikih fizičkih napora, poput ragbija ili fudbala. Kako je primetio Del Todo, ovi sportovi su odgovarali njegovoj snažnoj i buntovnoj prirodi koja ga je, u kombinaciji sa visokim obrazovanjem na polju medicine, vodila preuzimanju odgovornosti za čitavu Latinsku Ameriku i njenu slobodu i nezavisnost, bez obzira na to što je sam Če bio Argentinac po poreklu.
Širina njegovog duha učinila ga je sinom čitave Latinske Amerike i svih slobodoljubivih naroda.
O „herojskom gerilcu“ Če Gevari mnogo puta je i Fidel Kastro govorio u superlativu, kao čoveku sa uzvišenim osećanjem altruizma i apsolutnom nesebičnošću koga odlikuje moralni integritet, čvrsti principi, spremnost na odricanje i samožrtvovanje. Fidel je isticao da je Če u potpunosti davao sebe, koristeći svoje slobodno vreme za intenzivan rad na sebi, kontinuirano čitajući i učeći, neretko uskraćujući sebi san i odmor. Poznata je anegdota da je noću, u svom kabinetu, neumorno čitao stojeći, da ne bi bio ophrvan snom.

RAZGOVOR SA TITOM Ambasador Kube je podsetio prisutne da se sledeće godine obeležava i šezdeseta godišnjica Čeove posete Jugoslaviji, kada je u Beogradu, u razgovoru sa predsednikom Titom, predstavio planove Revolucije za budućnost.
Prisutnima se prigodnim rečima obratila i Njena ekselencija, ambasadorka Bolivarske Republike Venecuele u Beogradu dr Dia Nader de El Andari, posle čega je usledio kulturno-umetnički program koji su izvele naša prvakinja drame Narodnog pozorišta Ivana Žigon, profesorka violine Tatjana Olujić i pijanistkinja Darinka Paunović. Nastupili su i mladi recitator Alejandro Pulindo Pantović i orkestar „Salsa i Pinto“, posle čega je svečano otvorena izložba slika o Če Gevari naše poznate slikarke Ljubinke Šiba Fimić.