Руски мировњаци – сметња за рат

Ако неко мисли да би Москва у случају сукоба оклевала да употреби силу не би ли заштитила животе својих војника, али и држављана којих у Придњестровљу има доста, тај није ништа научио из лекција прошлости

Док се украјинска армија последњих недеља интензивно прегрупише и испипава могућности за велику офанзиву на Донбас, дотле неколико стотина километара западније, у Придњестровљу, грађани поново страхују да би могао да буде одмрзнут две и по деценије стар конфликт. Последњи корак предузела је Молдавија, држава чији је Придњестровље (полу)отцепљени део, својом иницијативом у Генералној скупштини УН, којом захтева повлачење 2.000 руских мировњака из зоне конфликта. ГС УН је усвојила ову молдавску резолуцију, али са 64 гласа „за“, док је против усвајања било 14 земаља, а чак 83 су биле уздржане. То сведочи да већина у УН не подржава ове авантуристичке идеје, знајући да претње Русији никада не изроде нешто добро. То не спречава иницијаторе да славе „велику победу“, иако је реч о још једном у низу непријатељских потеза против Москве.
[restrict]

КО САЊА „ИСТОРИЈСКЕ ГРАНИЦЕ” У Русији сматрају да је рано изводити из Придњестровља мировни контингент, који од 1992. одржава мир и стабилност на „источној капији“ Балкана. Да би се мировњаци повукли, подсећају у Москви, неопходно је постићи чврсте споразуме између две завађене стране – Кишињева и Тираспоља. У супротном, повлачење руских мировњака довело би до заоштравања сукоба, у који би биле увучене и друге земље, пре свих Букурешт, иначе покровитељ идеје о уједињењу Румуније и Молдавије и место где многи сањају „историјске границе“. И мајданска Украјина једва би дочекала могућност да „досоли“ Русима и помогне у ликвидацији придњестровске државности, Тираспољ продуженом руком Москве у залеђу Одесе – града у коме нескривено преовлађују проруска осећања. У том смислу, свако нарушавање крхке равнотеже у Придњестровској Молдавској Републици (ПМР) може водити у опасно заоштравање.

Да је руска мировна мисија доказала ефикасност, више пута је напомињао и председник Молдавије Игор Додон, кога прорумунска молдавска влада још од његовог избора у децембру 2016. опструира и руши на сваком кораку. Руски МИП скреће пажњу у свом коментару након усвајања молдавске резолуције, да је реч о молдавској унутрашњополитичкој борби, са циљем јачања проевропских снага уочи парламентарних избора. „Од трагичних догађаја 1992. године није прошло много времена и тим пре чуди што многи актуелни политичари, не само у Кишињеву, заборављају неоспорну чињеницу да је само захваљујући благовременој интервенцији руске војске заустављено крвопролиће на Дњестру и створени услови за почетак мировног процеса. И данас руски војни контингент остаје гарант мира и стабилности у Придњестровљу“, саопштио је МИП Русије.

Усвајање молдавске резолуције подрива крхки напредак постигнут последњих месеци у приближавању Молдавије и Придњестровља, поручују из руског министарства, указујући да ни у самом Кишињеву нема јединства о овом питању: „Посматрамо ову иницијативу као отворено рекламно-пропагандистички корак политичких актера у Кишињеву, који теже да на распиривању антируског расположења зараде поене уочи предстојећих парламентарних избора“. Заменик руског амбасадора у УН Дмитриј Пољански нагласио је током дискусије у ГС УН да Русија остаје „привржена процесу политичког решења придњестровског проблема, чији је један од посредника и гараната“. „Желим да нагласим да се у овом региону источне Европе захваљујући доласку руске војске ратна дејства нису обновила“, додао је Пољански и објаснио да је руска страна незадовољна и тиме што текст молдавске резолуције није усаглашаван уочи заседања, нити су у њега уношене било какве корекције од тренутка подношења у ГС.

ПРОТИВНО ВОЉИ ВЕЋИНЕ НАРОДА Пољански је упозорио и државе ОЕБС-а да „молдавска иницијатива подрива напоре који се предузимају у оквиру ове организације“ и нагласио да „у овој игри“ неће бити уважено мишљење житеља Придњестровља. На то је указао и Алексеј Пушков, председник Комисије за информациону политику Савета Федерације, горњег дома руског парламента, који је изјавио да је ГС, усвајајући резолуцију, игнорисала мишљење пола милиона људи. Да је то тачно, сведочи и иницијатива Федерације синдиката Придњестровља, која је прикупила 85.000 потписа подршке присуству руског мировног контингента у њиховој земљи. У томе и јесте суштина – све чешће одлуке које се тичу судбина многих људи доносе се без њиховог одобрења и учешћа, а врло често и отворено се супротстављајући вољи већине народа…

Више светла баца Константин Затуљин, заменик председника Комитета за ЗНД, евроазијске интеграције и везе са сународницима Државне думе, истичући да је веома важно да се очува присуство руских мировњака. „Резолуција је припремљена уз подршку САД и земаља НАТО, са циљем припајања Молдавије Румунији, чије се руководство стално залаже за уједињење ових држава. Идеја уједињења својевремено је испровоцирала оружани сукоб у Придњестровљу, чије је претежно рускојезично становништво било против. Да би прогутали ПМР, неопходно је да се отарасе нежељених сведока, посебно оних који би се супротставили реваншу румунских униониста према Придњестровљу. Са ове тачке гледишта, присуство макар и невеликог контингента руске војске представља кост у грлу оних који желе да Молдавију заједно са Придњестровљем увуку у Румунију“, појашњава Затуљин.

Заменик председника Комитета за међународне односе Савета Федерације Владимир Лукин упозорава да извођење руског контингента може да доведе до ратних дејстава у региону. „Од 1992. када је уведен контингент, установљена је крхка равнотежа снага која омогућује очување мир. Ако он буде уклоњен, могуће је обнављање оружаних дејстава. Посебно су због тога забринути у Придњестровљу. Зато ова одлука ГС све компликује, јер је неопходно најпре постићи чвршће односе, споразуме између Молдавије и Придњестровља, а тек потом говорити о извођењу контингента. Спровођење споразума морају да гарантују све стране“, сматра руски сенатор Лукин.

ДОДОН ПРЕДЛАЖЕ ДА СЕ „НИШТА НЕ МЕЊА” Молдавска резолуција уклапа се у свеприсутну матрицу геополитичког сукоба између Русије и низа западних земаља, истиче у разговору за „Раша тудеј“ и председник Асоцијације независних политиколога Придњестровља Андреј Сафонов. „У плановима Американаца и њихових савезника није само повлачење руске војске већ и принуда Придњестровља на капитулацију, расформирање његове државности и на тај начин потпуно чишћење, са тачке гледишта Западњака, читавог постсовјетског простора“, поручује Сафонов.

Са овим запажањима тешко је не сложити се, јер је Придњестровље једна од најзападнијих тачака руског утицаја и војног присуства. Пола милиона Руса и рускојезичних грађана обавезују Москву да брине о њима и чува њихову безбедност. А то је дијаметрално супротно плановима и жељама САД и НАТО-а. Руски контингент није претерано велики, тек око 2.000 припадника, и са војног аспекта га је релативно лако угрозити, тим пре што му је последњих година отежано снабдевање јер то Украјина спречава на све начине. Посебно би велика опасност претила руским војницима ако би се укључиле молдавске, румунске и украјинске снаге, или одреди „добровољаца“. Угрожавање живота руских војника, међутим, изазвало би жестоку реакцију Москве – упркос томе што је Придњестровље физички одвојено и доста удаљено од руске границе.

То би довело до дестабилизације на ширем подручју са несагледивим последицама, а одреди ПМР-а би се бранили до последњег даха, по сличном сценарију као у Донбасу. У овом случају, ипак, Москва има међународне гаранције и дозволу да брине о миру, слично као што је било у Јужној Осетији, па би напад на руске мировњаке довео до супротног ефекта: они се не би повукли већ би им број нагло порастао, а последице по молдавску државност и економију биле би катастрофалне. Уколико би се земље попут Румуније или Украјине званично умешале у конфликт, то би водило општој дестабилизацији која би била дубоко супротна интересима Европе.

Ако неко мисли да би Москва оклевала да употреби силу не би ли заштитила животе својих војника, али и држављана којих у ПМР-у има доста, тај није ништа научио из лекција прошлости. Јасно је да не постоји војно решење за конфликт у Придњестровљу – осим ако је идеја да у рат буду увучени милиони људи. Зато је боље послушати председника Молдавије Игора Додона који оцењује да је руска „мировна операција на Дњестру – успешна“ и позива да се ништа не мења, истичући да су позиви Русији да напусти ПМР само покушај прозападних снага у земљи „да ојачају своје озбиљно пољуљане политичке позиције пред парламентарне изборе“. За грађане Молдавије и ПМР-а свакако је много боље да сами одлучују о својој судбини и помирењу, него да их Запад и НАТО наговарају на „брза решења“.         

[/restrict]